Trijumf Venere
| ←Sreća usamljenosti | Trijumf Venere Pisac: Svetislav Stefanović |
Ćutanje→ |
„U ime Večnoga...“
(1-2)
2
Dođi, o dođi! U preslatkoj noći,
Skriven tamom od tvoga pogleda,
Govoriću ti o večitoj moći
Života, i o sreći zemnih čeda,
Što mogu smrt da plodnošću pobede.
Govoriću ti, kako nema slasti
Većih od slasti stvaranja - sve bede
Ne mogu da je smanje. Pa ću kaz'ti
Kako je duh božanstven u toj snazi,
I da mu telo tek dostojno služi,
Plodno i samo, - jer njegovi trazi
Duhu su vrelo... Zatim: kako kruži
Kroz vasionu celu isto biće,
I kako sve se u nj stapa i sliva,
I svi poznamo njegovo otkriće
U času kad od dvoga jedno biva.
I reč'ma punim tajnog, nejasnoga,
I nesvesnoga - svest ću ti zaneti.
Pa ti, sakriven od pogleda tvoga,
U ime Večnog nevinost uzeti.
Izvor[uredi]
- Popović Bogdan: Antologija novije srpske lirike, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, str. 243
|