Томаида (драма у три чина)/28
X
ТОМАИДА, ПРЕЂАШЊИ
АНГЕЛОС (Улази напред): Ево Томаиде, сама долази! (Сви који су седели или лежали, скоче на ноге )
ТОМАИДА: Помози вам Бог, паликари!
XАЈДУЦИ: Добра ти срећа, кира деспина!
ТОМАИДА: Је ли то тај туђинац?
АНГЕЛОС: То је!
ТОМАИДА (Деспоту): У тебе је био овај нож?
ДЕСПОТ (Кад је Томаида наишла, он се, запањен лепотом њеном, сав предао заносу и раширених је зеница гутао и не слушајући разговор те ни њено питање).
АНГЕЛОС: Пита те кира деспина, је л’ у тебе био овај нож?
ДЕСПОТ (Разбере се): Јесте!
ТОМАИДА: Ко ти га је дао?
ДЕСПОТ: Онај коме си га дала ти!
ТОМАИДА: А шта је с њим?
ДЕСПОТ: Он је у тамници!
ТОМАИДА: Ухваћен је?
ДЕСПОТ: У часу када је твој налог требао извршити!
ТОМАИДА: Синоћ, је л’, за време кад се деспот веселио?
ДЕСПОТ: Ти већ знаш!
ТОМАИДА: Одржао је, дакле, реч?
ДЕСПОТ: Србину је тешко господара издати, ал’ освета.
ТОМАИДА: Ко си ти и откуд он теби да се повери?
ДЕСПОТ: Дозволи ми, кира деспина, да одговор тај само теби дам.
ТОМАИДА: Пред мојим људима ја ништа не кријем.
ДЕСПОТ: Налог ми је да поруку само теби саопштим, а твоје је, да тајну свима повериш.
АНГЕЛОС (Увређено): Ма не заборави, туђинче, да разговараш с господарицом Трикале о чијој речи виси живот твој; те не завијај већ збори што те пита?
ДЕСПОТ: Клањам се и дивим уззишеној ћери епирске деспотице; спреман сам бити покоран и послушан, ал’ навикао сам да налог вршим онако, како ми се нареди.
ТОМАИДА: Нека ти буде! (Ангелосу) Удаљи људе, а ти се нађи негде ту. Зваћу те кад ми затребаш.
АНГЕЛОС (Онима КОЈИХ је већ мало остало): Хајде, удаљи се! (Одлазе људи, а и он за њима.)
|