Тако је морало бити (драма у три чина)/20
XX
СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ
СОФИЈА (доноси на служавнику ликер и пиво)
НЕДЕЉКОВИЋ (узео чашу ликера и пришао прозору) Е, кћери, дабогда дочекала сто година крај твога ðорñа. Живела! (Даје напоље знак марамом. Оркестар засвира, опште изненађење)
СВИ: Живела! (Куцају се и испијају.)
ЈЕЛА (пошто се куцала са свима, хтела не хтела, прилази Ђорђу који безизразно држи чашу у руци не приносећи је уснама. Она пружа своју да се куцну и у том им се сретну погледи. Њу опхрва тежина тренутка, клоне јој рука и чашица се просипа. Они се немо и безизразно гледају.)
ЗАВЕСА
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|