Tako je moralo biti (drama u tri čina)/20
XX
SOFIJA, PREĐAŠNjI
SOFIJA (donosi na služavniku liker i pivo)
NEDELjKOVIĆ (uzeo čašu likera i prišao prozoru) E, kćeri, dabogda dočekala sto godina kraj tvoga ðorña. Živela! (Daje napolje znak maramom. Orkestar zasvira, opšte iznenađenje)
SVI: Živela! (Kucaju se i ispijaju.)
JELA (pošto se kucala sa svima, htela ne htela, prilazi Đorđu koji bezizrazno drži čašu u ruci ne prinoseći je usnama. Ona pruža svoju da se kucnu i u tom im se sretnu pogledi. Nju ophrva težina trenutka, klone joj ruka i čašica se prosipa. Oni se nemo i bezizrazno gledaju.)
ZAVESA
|