Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 5

Извор: Викизворник
Српска граматика
Писац: Живојин Симић
Поглавље 5: Глаголски облици
Симић, Живојин (1922). Српска граматика. Београд: Књижара Геце Кона.


ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ[уреди]

ЗНАЧЕЊА И НАЗИВ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА[уреди]

  1. Кад кажем: чујем, значи да се то догађа сада када то говорим.
  2. Према томе облици: чујем, чујеш, чује; чујемо, чујете, чују значе радњу која се ради сад и зову се време садашње.
  3. Кад кажем: чух, значи да се то догоди пређе и у једном тренутку.
  4. Према томе облици: чух, чу, чу; чусмо, чусте, чуше значе радњу која се догодила преде у једном тренутку и зову се време пређашње тренутно (свршено, аорист).
  5. Кад кажем чујах, значи да се то догодило пређе, али да је трајало нешто времена.
  6. Према томе облици: чујах, чујише, чујаше; чујасмо, чујасте, чујаху значе радњу која се догодила пређе, али је била трајна и зову се време пређашње трајно (несвршено, имперфекат). Овај облик немају тренутни глаголи.
  7. Кад кажем: чуо сам, значи да се то догодило у прошлости, не означавајући да ли у ближој или даљој прошлости.
  8. Према томе облици: чуо сам, чуо си, чуо је; чули смо, чули сте, чули су значе радњу прошлу и зову се време прошло.
  9. Кад кажем: бејах чуо или био сам чуо значи да се то догодило пред другом, такође прошлом радњом.
  10. Према томе облици: бејах чуо, бејаше чуо, бејаше чуо; бејасмо чули, бејасте чули, бејаху чули, или: био сам чуо, био си чуо, био је чуо; били смо чули, били сте чули, били су чули значе радњу прошлу пред другом такође прошлом радњом и зову се време претпрошло (давнопрошло).
  11. Кад кажем чућу значи да ће се то догодити у будућности.
  12. страна 75 Према томе облици: чућу, чућеш, чуће; чућемо, чућете, чуће, који значе радњу која ће се догодити у будућности, зову се време будуће.
  13. Кад кажем: чујући ваш говор идемо за вама значи да се облик чујући прилаже облику идемо да означи да радња казана обликом чујући бива једновремено, тј. сад кад идемо, и зове се прилог садашњег времена.
  14. Овај облик немају тренутни глаголи.
  15. Кад кажем: чувши то, устанем одмах, значи да се облик чувши прилаже облику устанем да означи да се то што значи облик чувши догодило и прошло пре него што се догодило оно што значи облик устанем и зове се прилог прошлог времена.
  16. Од глагола нпр. остарети има облик остарео, остарела, остарело. Па кад се каже нпр. остарела̑ мајка, то значи да облик остарела стоји као придев уз именицу мајка, и означава особину, коју је добила мајка тиме што се у њој извршила (тј прошла) радња остарети. С тога се облик остарео, чуо; остарела, чула, остарело, чуло зове прошли глаголски придев.
  17. Од глагола нпр. потковати има облик поткован, поткована, потковано. Па кад се каже нпр. поткован коњ, то значи да облик потковач стоји као придев уз именицу коњ и означава особину коју је коњ добио тиме што је трпео на себи радњу коју значи глагол потковати. Тако и заузет град, заузета позиција, заузето место. С тога се облици поткован-а-о, заузет-а-о зову трпни глаголски придев.
  18. Овај се облик од непрелазних и повратних глагола не употребљава. Од трпног придева гради се глаголска именица наставком је нпр, писан-је—писање; заузет-је—заузеће. Она се гради и од непрелазних и повратних глагола од којих се трпни придев за се не употребљава, нпр. спаван-је—спавање; од радовати се: радован-је—радовање.
  19. Кад кажем: чуј, иди, пиши, слушај значи да се заповеда да радиш радњу коју значи глагол. Према томе тај се облик зове начин заповедни.
  20. Кад кажем: чуо бих ја, значи да би то било под неком погодбом: нпр. да је он то рекао.
  21. страна 76 Према томе облици: чуо бих, чуо би, чуо би; чули бисмо, чули бисте, чули би зову се погодбени начин.
  22. Кад кажем: чути, писати, орати значи само име радне не одређујући да је ко и кад ради, и тај се облик зове начин неодређени.
  23. У облицима што се зову времена имају облици који означавају лица која раде. Лица су прво, друго, треће у једнини, а тако и у множини. Тако:
  24. 1. лице чујем (ја) чујемо (ми)
    2. лице чујеш (ти) чујете (ви)
    3. лице чује (он, она, оно) чују (они, оне, она)

ПРОСТИ И СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ.[уреди]

Глаголски облици постају:

  1. Од основа наставцима, и ови се зову прости глаголски облици.
  2. Слагањем двају или више простих облика, и ови се зову сложени глаголски облици.

ПРОСТИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ.[уреди]

Прости глаголски облици су:

  1. Време садашње;
  2. Време пређашње тренутно, (свршено, аорист);
  3. Време пређашње трајно, (несвршено, имперфекат);
  4. Начин неодређени;
  5. Начин заповедни;
  6. Прилог времена садашњег;
  7. Прилог времена прошлог;
  8. Прошли придев;
  9. Трпни придев.

ПОСТАЈАЊЕ ПРОСТИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА[уреди]

Прости глаголски облици постају од основа наставцима. Имају две основе од којих постају прости глаголски облици:
1. основа начина неодређеног и 2. основа времена садашњег.

Од основе начина неодређеног додавањем наставака за глаголске облике постају: начин неодређени; време пређашње тренутно; прилог времена прошлог; придев прошли. У неких страна 77 глагола постају од ове основе још и време пређашње трајно и трпни придев.

Од основе времена садашњег постају: време садашње; начин заповедни; прилог времена садашњег; у неких и време пређашње трајно и трпни придев.

НАСТАВЦИ ЗА ЛИЦА[уреди]

Осим наставака, којима постају глаголски облици, имају и наставци који означавају лица, која раде. Тако лични наставци били су:

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. л. м мо
2. л. си, с те
3. л. т нт

Оваки лични наставци сачували су се у глагола јесам од основе јес.

Тако у првом л. једнине било је јес-м—јесм, па између два сугласника уметнуто је а, те излази јесам. У 2. л. једнине било је јес-си—јесси, пошто је избачено једно с, остало је јеси. У 3. л. множине било је јес-нт, између основе и наставка уметак је о, те је било јес-о-нт. Сугласник т на крају отпао је, а гласови о-н спојили су се у старински носни гласник ѫ, који сада гласи у, те је изишло јесу. Према томе је овај глагол у врем. садашњем:

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. л. јесам јесмо
2. л. јеси јесте
3. л. јест јесу

У осталих глагола, пак, наставак за 2. л. једнине си гласи ш. Наставак т за 3. л. једнине отпао је. Наставку нт за 3. л. множине отпало је т, а н спајало се с гласником испред себе: са о у носник ѫ садашње у, а са е у носник ѧ, садашње е. Тако су сада лични наставци у осталих глагола:

Једн. Мн.
1. л. м мо
2. л. ш те
3. л. у или е

страна 78 Пример:

1. л. зна-м зна-мо
2. л. зна-ш зна-те
3. л. зна— зна-ј-у

Глас ј у 3. л. мн. уметнут је да се отклони зев.

ОБЛИЦИ ОД ОСНОВЕ НАЧИНА НЕОДРЕЂЕНОГ[уреди]

Основа начина неодређеног или је једнака с кореном, или постаје додавањем наставака за основу. Према томе се глаголи деле на врсте.

Од основе начина неодређеног постају:

  1. Начин неодређени наставком ти, нпр. чу-ти; трес-ти; виде-ти; пева-ти; купова-ти.
  2. Време пређашње тренутно постаје наставком х. Лични наставци су у једнини отпали, па је и наставак х за време отпао у 2. и 3. лицу једнине.
  3. У множини у 1. и 2. лицу наставак х за време претворио се пред личним наставцима у с.

    У 3. л. множине између наставка х за време и личног наставка н(т) уметнуто је е, које се са н спојило у старински носни гласник ѧ, који сада гласи е, а х пред е претвара се у ш. Тако:

    Уместо: бива:
    Јед. 1. чу-х чух
    2. чу-х чу
    3. чу-х чу
    Мн. 1. чу-х-мо чусмо
    2. чу-х-те чусте
    3. чу-х-е-н(т) чуше

    Ако се основа начина неодређеног свршује сугласником онда се између основе и наставка за време умећу гласници: у 1. л. једнине и у сва три лица множине умеће се о, а у 2. и 3. л. једнине умеће се е. Тако:

    Уместо: бива:
    Јед. 1. л. трес-о-х тресох
    2. л. трес-е-х тресе
    3. л. трес-е-х тресе
    Мн. 1. л. трес-о-х-мо тресосмо
    2. л. трес-о-х-те тресосте
    3. л. трес-о-х-е-нт тресоше

    страна 79

  4. Прилог времена прошлог постаје наставком вши, нпр. чув-ши.
  5. А кад се основа нач. неодређеног свршује сугласником, онда се између основе и наставка, због нагомиланих сугласника, умеће гласник а, нпр. трес-а-вши.

    Овакав облик: чувши тресавши пристаје уз подмет, тј. лице које ради, и мушког и женског и средњег рода, и у једнини и у множини

    Има и скраћен овај облик: чув, тресав, али овакав пристаје само уз подмет мушког рода у једнини нпр. Пак окупив храбре витезове, на студен је камен покрочио.

  6. Придев прошли постаје наставком л—ла—ло.
  7. У мушком роду, стојећи на крају, л се претвара у о нпр. чул—чуо—ла—ло; трес-а-л—тресао-ла-ло.

  8. Придев трпни, у неких глагола постаје од основе начина неодређеног. Наставци су за овај облик ен—ена—ено или т—та—то, нпр. плет-ен, плет-ена, плет-ено, узе-т, узе-та узе-то.
  9. Време пређашње трајно, у глагола којима основа начина неодређеног има на крају а, постаје од основе нач. неодређеног.

За овај облик наставак је ах. При образовању лица бива овако:

  1. У једнини: У 1. лицу наставак лични изгубио се још у давнини. У 2 и 3. лицу између наставка ах и наставка личног уметнуто је е. Пред тим е глас х претвара се у ш. Лични наставци су потом отпали.
  2. У множини: У 1. и 2. лицу глас х од наставка ах претворио се пред личним наставцима у с. У 3. лицу између наставка ах и личног наставка нт уметак је о, који се са н спојио на већ показани начин и постао у, а крајњи сугл. т отпао. Најзад а из основе и а од наставка ах спојили су се у једно дуго а̑. Тако:
  3. ЈЕДНИНА
    1. чува-ах чу̑ва̑х
    2. чува-ах-е-с чу̑ва̑ше
    3. чува-ах-е-т чу̑ва̑ше
    МНОЖИНА
    1. чува-ах-мо чу̑ва̑смо
    2. чува-ах-те чу̑ва̑сте
    3. чува-ах-о-нт чу̑ва̑ху

страна 80

ОБЛИЦИ ОД ОСНОВЕ ВРЕМЕНА САДАШЊЕГ[уреди]

Основа времена садашњег постаје од корена или од основе начина неодрђеног наставцима е, не, је, нпр. плет-е; ста-не; пис-јепише.

Од ове основе постају:

  1. Време садашње. За време садашње нема наставка, него лични наставци долазе одмах на основу. Тако:
  2. Једн 1. тресе-м Мн. тресе-мо
    2. тресе-ш тресе-те
    3. тресе— тресу

    У 3. л. множине бива: тресе-нт, па се крајње е у основи снажи у о и онда се о-н спаја у ѫ, које сада гласи у.

  3. Прилог времена садашњег постаје исто онако као 3. л. множине сад. времена. Само му још треба додати ћи нпр. тресући.
  4. Начин заповедни постаје од основе врем. садашњег наставком и. Гласник е од основе губи се.
  5. У једнини нач. запов. има само 2. лице; у множини има 1. и 2; а нема у једнини 1. и 3. и у мн. 3. лице. У 2. л. једнине лични наставак је отпао.
    Једн 1. Мн. трес-и-мо
    2. трес-и трес-и-те
    3.
  6. Време пређашње трајно. Код овог облика бива ово: е од основе, пред наставком ах продуљило се те постало ѣ, које пред наставком ах гласи и, те бива тресѣ-ах — треси-ах, а да се укине зев умеће се ј те буде трисијах. Све остало бива као што је показано при извођењу овог облика од основе нач. неодређеног. Тако:
  7. ЈЕДНИНА
    1. тресѣ-ах тре́сија̑х
    2. тресѣ-ах-е-(с) тре́сија̑ше
    3. тресѣ-ах-е-(т) тре́сија̑ше
    МНОЖИНА
    1. тресѣ-ах-мо тре́сија̑смо
    2. тресѣ-ах-те тре́сија̑сте
    3. тресѣ-ах-о-нт тре́сија̑ху

    страна 81 У овом облику може да се и, које је на крају основе, изједначи са а којим се почиње наставак за време, а потом да се сажму у једно а̑, и да гласи:

    Једн 1. тре̑са̑х Мн. тре̑са̑мо
    2. тре̑са̑ше тре̑са̑сте
    3. тре̑са̑ше тре̑са̑ху
  8. Придев трпни у неких глагола постаје од основе времена садашњег, и онда бива ово: види-ен — видј-ен — виђен—а—о.

СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ[уреди]

Сложени глаголски облици су:

  1. Време прошло;
  2. Време претпрошло (давно-прошло);
  3. Време будуће;
  4. Време предбудуће;
  5. Начин погодбени.

Ови сложени облици постају слагањем простих облика од глагола који се мења и простих облика помоћних глагола.

Помоћни глаголи су: јесам; бити; хтети. Глагол јесам има само време садашње, у којем има облике потпуне и скраћене, као: јесам, сам, итд. Њихови су облици оваки:

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. јесам, сам јесмо, смо
2. јеси, си јесте, сте
3. јест, је јесу, су

Глагол бити:

Време садашње
Једн 1. будем Мн. будемо
2. будеш будете
3. буде буду
Време пређашње тренутно
Једн 1. бих Мн. бисмо
2. би бисте
3. би бише
Време пређашње трајно
Једн 1. бејах Мн. бејасмо
бех бесмо

страна 82

2. бејаше бејасте
беше бесте
3. бејаше бејаху
беше беху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. будимо
2. буди будите
3.
  • Прилог врем. сад. будући
  • Прилог врем. пр. бивши
  • Придев прошли био, била, било.
  • Трпни придев нема

Глагол хотети, хтети.

Време Садашње
Једн 1. хоћу, ћу Мн. хоћемо, ћемо
2. хоћеш, ћеш хоћете, ћете
3. хоће, ће хоће, ће
Време пређашње тренутно
Једн 1. хотех Мн. хотесмо
хтех хтехсмо
хтедох хтедосмо
2. хоте хотесте
хте хтесте
хтеде хтедосте
3. хоте хотеше
хте хтеше
хтеде хтедоше
Време пређашње трајно
Једн 1. хоћах Мн. хоћасмо
хоћаше хоћасте
хоћаше хоћаху
  • Заповедни начин нема.
  • Прилог врем. сад. хотећи
  • Прилог врем. пр. хотевши, хтевши
  • Придев прошли хтео, хтела, хтело.
  • Прид трпни нема.

страна 83

ПОСТАЈАЊЕ СЛОЖЕНИХ ОБЛИКА[уреди]

Време прошло постаје кад се с придевом прошлим од глагола који се узме сложи помоћни глагол јесам или сам. Обично се узима скраћени облик: сам, си, је; смо, сте, су

Тако:

Једн 1. чуо сам Мн. чули смо
2. чуо си чули сте
3. чуо је чули су

Време претпрошло (давно-прошло) постаје кад се с прошлим придевом од глагола који се узме сложи време пређ. трајно, или време прошло од глагола бити: Тако:

Једн 1. бејах чуо Мн. бејасмо чули
2. бејаше чуо бејасте чули
3. бејаше чуо бејаху чули
или
1. био сам чуо били смо чули
2. био си чуо били сте чули
3. био је чуо били су чули

Начин погодбени постаје кад се с придевом прошлим од глагола који се узме сложи време пређ. тренутно од глагола бити. Тако:

Једн 1. чуо бих Мн. чули бисмо
2. чуо би чули бисте
3. чуо би чули би

У 3. л. мн. место бише долази само би. Погрешно је, пак, употребљавати у 1. и 2. лицу би место: бисмо за прво, и бисте за друго лице.

Време будуће постаје кад се начин неодређени од глагола који се узме сложи са садашњим временом од глагола хтети. Обично се узимају скраћени облици ћу, ћеш, итд.

Тако:

Једн 1. ја ћу чути Мн. ми ћемо чути
2. ти ћеш чути ви ћете чути
3. он ће чути они ће чути

У образовању овога облика може помоћни глагол доћи после главног, нпр. чути ћу. У том случају отпада крајње и од главног глагола, па се помоћни глагол састави с главним страна 84 у једну реч, нпр. чути ћу — чут ћу — чутћу. А пошто се т пред ћ тешко изговара, то отпада и т па буде чућу, итд. Тако:

Једн 1. чућу Мн. чућемо
2. чућеш чућете
3. чуће чуће

Време предбудуће постаје:

а) Кад се пред облике садашњег времена дотичног глагола предметне предлог уз, нпр. ако узмогнем, доћи ћу.

б) Кад се начини сложени глагол. облик од глагола: будем, будеш, буде; будемо, будете, буду и прошлог или трпног придева дотичнога глагола, нпр. ако будем могао, доћи ћу; ако будем позван, доћи ћу.

РАДНО И ТРПНО СТАЊЕ ГЛАГОЛСКЕ РАДЊЕ[уреди]

Кад подмет ради радњу коју глагол значи, онда је глагол у радном стању, нпр. Несебични људи хвале свачије добро дело.

Кад подмет трпи од другога радњу, коју глагол значи, онда је глагол у трпном стању, нпр. Свачије добро дело бива хваљено од несебичних људи.

Трпно стање могу имати само прелазни глаголи. Оно се казује кад се трпни придев од глагола који се узме сложи с облицима глагола јесам и облицима глагола бити. Тако;

  • Начин неодређени бити хваљен.
  • Време сад. хваљен сам, хваљен си, итд
  • Време пређ. трен. бих хваљен, би хваљен, итд.
  • Време пређ. трајно бејах хваљен, итд.
  • Време прошло био сам хваљен, итд.
  • Нач. заповедни буди хваљен, итд.
  • Нач. погодбени био бих хваљен, итд.
  • Време будуће бићу хваљен, итд.
  • Прилог врем. сад. будући хваљен, итд.
  • Прилог врем. пр. бивши хваљен.

Напомена. Сложени глаголски облици постају у свију глагола на исти начин по овде показаним обрасцима. С тога се они неће излагати код појединих образаца по којима се мењају прости глаголски облици у глагола разних врста и раздела, него њих треба запамтити и по њима мењати глаголе из свију образаца. страна 85

ПОДЕЛА ГЛАГОЛА У ВРСТЕ[уреди]

Начин неодређени у свију глагола постаје од основе наставком ти.

Према тој основи начина неодрађеног глаголи се деле у шест врста.[1]

Прва врста.
У ову врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног нема наставка, него им је корен у исто време и основа за начин неодређени, нпр. чу-ти; да-ти: плет-ти (плести).
Друга врста.
У другу врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком ну, нпр. мак-ну-ти; саг-ну-ти се
Трећа врста.
У трећу врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком е (некадашње ѣ), нпр. ум-е-ти; вид-е-ти.
Четврта врста.
У четврту врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком и нпр. рад-и-ти; мол-и-ти.
Пета врста.
У пету врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком а, нпр. пев-а-ти; пис-а-ти.
Шеста врста.
У шесту врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставцима: ова, ева, ива, нпр. куп-ова-ти; вој-ева-ти; дањ-ива-ти.

ПРВА ВРСТА[уреди]

Глаголи прве врсте према гласовима на које се свршују основе начина неодређеног деле се у седам раздела.

У први раздео иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на сугласнике д, т.

Ови сугласници претварају се пред наставком за начин неодређени у с, нпр. пред-ти — прес-ти; плет-ти — плес-ти.

У други раздео иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на з, с. Сугласник з претвара се пред наставком за начин неодређени у с, нпр. вез-ти — вести; трес-ти — трес-ти.

  1. То је систем по којем су писали словенски и српски филолози Фр. Миклошић Упоредну Граматику словенских језика; Ђ. Даничић и Ст. Новаковић српску граматику.

страна 86 У трећи раздео иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на уснене сугласнике б, в, п. Између ових гласова и наставка за начин неодређени умеће се с, нпр. зеб-ти — зеб-с-ти — зепсти; плев-ти — плев-с-ти; црп-ти. — црп-с-ти.

У четврти раздео иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на грлене сугласнике г, к, х. Ови се сугласници са сугласником т од наставка за начин неодређени спајају у ћ, те бива: жег-ти — жећи; пек-ти — пећи; врх-ти — врћи (врећи).

У пети раздео иду глаголи којима се основе начина неодређенога свршују на сугласнике н, м пред којима је био полуглас ь. Претварањем гласовним од ових сугласника постало је е, нпр. почьн-ти — почѧ-ти — почети; узьм-ти-узѧ-ти — узети.

У шести раздео иду глаголи којима се основа начина неодређенога свршује на који било гласник осим р, нпр. чу-ти; ли-ти.

У седми раздео иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на гласнике р, л, нпр. мл-ти — млети; мр-ти — мрети.

ПРВИ РАЗДЕО[уреди]

  • Основе начина неодређенога свршују се на д, т.
  • Образац плести.
  • Основа начина неодређеног плет.
  • Основа времена садашњег плете.

Начин неодређени плести.

Време садашње
Једн 1. плѐте̑м Мн. плете́мо
2. плѐте̑ш плете́те
3. плѐте̑ плѐту̑
Време пређашње тренутно
Једн 1. плѐтох Мн. плѐтосмо
2. пле̏те плѐтосте
3. пле̏те плѐтоше
Време пређашње трајно
Једн 1. плѐтија̑х Мн. плѐтија̑смо
2. плѐтија̑ше плѐтија̑сте
3. плѐтија̑ше плѐтија̑ху

страна 87 и

Једн 1. плѐта̑х Мн. плѐта̑смо
2. плѐта̑ше плѐта̑сте
3. плѐта̑ше плѐта̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. плѐтимо
2. плѐти плѐтите
3.
  • Прилог вр. садашњег плѐту̑ћи
  • Прилог вр. прошлог плѐта̑вши
  • Придев прошли пле̏о, плѐла, плѐло
  • Придев трпни плѐтен, плетѐна, плетѐно

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

1. С основом на д:

бо̀сти — бо̀де̑м и сложене: избости, забости, пробости, набости, убости;

грѐсти — гре́де̑м (значи ићи) — (прим. под 4).

је̏сти — је̏де̑м и сложене: изести, појести, најести се, прејести се, зајести, ујести, пројести се;

кла̏сти — кла́де̑м (значи тећи, отуда именица кладенац, извор);

кра̏сти — кра́де̑м и сложене: покрасти, украсти, украсти се, прикрасти се;

па̏сти — паднем са сложенима: запасти, напасти, отпасти, спа̏сти, упасти, пропасти, испасти — (у прим. под 3).

пре̏сти — пре́де̑м са сложенима: о̀прести, у̀прести, прѐпрести, за̀прести, на̀прести;

се̏сти — се̏де̑м и се̏дне̑м, са сложенима: засести, посести, одсести, пресести, насести, усести;

Од основе вед од које имају само сложени глаголи: довѐсти-довѐде̑м, одвести, извести, превести, навѐсти, увести, завести, провести.

С основом на т:

сложене од плести: заплести, преплести, исплести, наплести, уплести, сплести се;

гњѐсти — гњѐте̑м и сложене: нагњести, угњести;

ме́сти - ме́те̑м (мећу) и сложене: замести, омести, помести се, сме́сти;

мѐсти — мѐте̑м (собу; мѐте̑ снег, отуда именица мѐћава) са сложенима: помѐсти, замѐсти, смѐсти (отуда именица сме̏т, смѐтови);

расти (раст-ти — расс-ти — расти) ра́сте̑м са сложенима: израсти, прорасти, одрасти, нарасти, срасти се; страна 88 цва̀сти — цва̀те̑м са сложенима: процвасти, уцвасти;

о̀брести — обрѐте̑м и о̀брести се;

сре̏сти — сре̏те̑м и сре̏тне̑м и сложене: пресрести, сусрести, сусрести се.

Напомене:

  1. У ових глагола у придеву прошлом пред наставком л избацују се сугласници д и т, нпр. од глагола прести: пред-л прел — прео—ла—ло; од глагола плести: плет-л бива: плел-плео—ла—ло.
  2. Само глагол расти одступа од овог правила. У њега бива: раст-л — раст-а-л—растао. У женском и средњем роду избацује се т због тога што се стекло много сугласника који се тешко изговарају заједно, те бива расла, расло.
  3. Глаголи сести и срести имају све облике по обрасцу плести; али имају и овако:
  4. Време садашње: седнем, седнеш, седне; седнемо, седнете, седну. Тако: сретнем, сретнеш, сретне, сретнемо, сретнете, сретну. Начин заповедни: седни, седнимо, седните. Тако: сретни, сретнимо, сретните. Прилог врем. прошлог: седнувши. Тако: сретнувши. Тако све облике имају и сложени од глагола сести и срести: пресести, пресрести, итд.
  5. Глагол пасти од основе пад нема по обрасцу овога раздела време садашње, начин заповедни и прилог времена прошлог. Те облике тај глагол и сви сложени од њега им ју од основе пад-не, каква је у глагола друге врсте. Тако:
  6. Време садашње
    Једн 1. паднем Мн. паднемо
    2. паднеш паднете
    3. падне падну
    Начин заповедни
    Једн 1. Мн. паднимо
    2. падни падните
    3.

    Прилог врем. прошлог паднувши.

    Остали су му облици, које има, по обрасцу плести. страна 89

  7. Глагол јести има у времену пређ. трајном: једах, једаше, једаше; једасмо, једасте, једаху; и јеђах, јеђаше, итд.
  8. Глагол грѐсти, који значи ићи, врло се често налази употребљен с погрешним облицима: ми гредимо, гредио, итд. Од њега је правилно
  9. Време садашње
    Једн 1. гре́де̑м Мн. гре́де̑мо
    2. гре́де̑ш гре́де̑те
    3. гре́де̑ гре́ду̑
    Време пређ. тренутно.
    Једн 1. гре́дох Мн. гре́досмо
    2. гре̑де гре́досте
    3. гре̑де гре́доше
    Време пређашње трајно
    Једн 1. гредијах Мн. гредијасмо
    2. гредијаше гредијасте
    3. гредијаше гредијаху
    и
    Једн 1. гре̑да̑х Мн. гре̑да̑смо
    2. гре̑да̑ше гре̑да̑сте
    3. гре̑да̑ше гре̑да̑ху
    Начин заповедни
    Једн 1. Мн. гре́димо
    2. гре́ди гре́дите
    3.
  • Прилог врем. сад. гре́ду̑ћи
  • Прилог вр. пр. гре̑да̑вши
  • Придев прошли гре̏о, грѐла, грѐло.

ДРУГИ РАЗДЕО[уреди]

  • Основе нач. неодр. се свршују на сугласнике з, с.
  • Образац трести.
  • Основа начина неодређеног трес.
  • Основа времена садашњег тресе.
  • Начин неодређени трести.
Време садашње
Једн 1. тре́се̑м Мн. тре́се̑мо
2. тре́се̑ш тре́се̑те
3. тре́се̑ тре́су̑

страна 90

Време пређ. тренутно.
Једн 1. тре́сох Мн. тре́сосмо
2. тре̑се тре́состе
3. тре̑се тре́соше
Време пређашње трајно
Једн 1. тре́сија̑х Мн. тре́сија̑смо
2. тре́сија̑ше тре́сија̑сте
3. тре́сија̑ше тре́сија̑ху
и
Једн 1. тре̑са̑х Мн. тре̑са̑смо
2. тре̑са̑ше тре̑са̑сте
3. тре̑са̑ше тре̑са̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. тре́симо
2. тре́си тре́сите
3.
  • Прилог врем. сад. тре́су̑ћи
  • Прилог вр. пр. тре̑са̑вши
  • Придев прошли тресао, тресла, тресло.
  • Придев трпни тресен, тресена, тресено.

Глаголска именица тресење

(Погрешно је трешен и трешење).

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

  1. Којима се основа начина неодређеног свршује на с:
  2. па̏сти (овца пасе) — па́се̑м са сложенима: опасти (траву), напасти (овце), спа́сти (кога из опасности); од основе нес од које имају само сложени глаголи: донѐсти — донѐсе̑м, тако и: изнѐсти, пренѐсти, пронѐсти, однѐсти, унѐсти, узнѐсти, занѐсти, поднѐсти, снѐсти;
  3. Којима се основа нач. неодређеног свршује на з, који се сугласник пред наставком ти претвара у с:
  4. ве́сти — ве́зе̑м са сложенима: изве́сти, наве́сти; . од основе вез од које имају само сложени глаголи: довѐсти — довѐзе̑м, тако и: извести — извѐзе̑м; одвести — одвѐзе̑м; превѐсти — превѐзе̑м; провѐсти — провѐзе̑м; увѐсти се — увѐзе̑м се; навѐсти се — навѐзе̑м се; гри̏сти — гри́зе̑м са сложенима: ѝзгристи, на̀гристи, о̀дгристи, прѐгристи, про̀гристи, угристи; улѐсти — улѐзе̑м (значи ући), излѐсти (изићи); му̏сти — му́зе̑м, тако и: по̀мусти, ѝзмусти, на̀мусти; од основе врз вр́сти се — врзе̑м се и сложени: навр́сти се, увр́сти се, развр́сти.

страна 91 Напомене. 1. Глаголи од основе нес, од које имају само сложени глаголи, имају облике овако:

Начин неодређени донѐсти.

Време садашње
Једн 1. донѐсе̑м Мн. донесе́мо
2. донѐсе̑ш донесе́те
3. донѐсе̑ донѐсу̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. донѐсох Мн. донѐсосмо
2. до̏несе донѐсосте
3. до̏несе донѐсоше
Начин заповедни
Једн 1. Мн. донѐсимо
2. донѐси донѐсите
3.
  • Прилог вр. пр. донесавши
  • Придев прошли донесао, донесла, донесло
  • Придев трпни донесен, донесена, донесено

(Погрешно је говорити и писати донешен и т.д.) Али у ових глагола може у основи да отпадне сугласник с, па да гласе доне́ти, пронети, изнети, унети, однети, пренети нанети, узнети, снети.

Од основе тако окрњене имају ови облици:

Време пређашње тренутно.
Једн 1. дѐне̑х Мн. до̀не̑смо
2. до̀не̑сте
3. до̀не̑ше
  • Прилог вр. прошлог до̏не̑вши
  • Придев прошли до̏нео, до̏нела, до̏нело
  • Придев трпни до̏не̑т, до̏не̑та, до̏не̑то

2. У овај раздео иде и помоћни глагол јесам од основе јес. Овај глагол има само време садашње:

Једн 1. јесам Мн. јесмо
2. јеси јесте
3. јест јесу

Кад се овај глагол употреби одречно: Не јесам, онда се два е, истиснувши ј између себе, споје у једно продуљено е страна 92 а то је старо ѣ, те бива: нѣсам, нѣси, нѣ, нѣсмо, нѣсте, нѣсу а то гласи:

  • У источном: несам, неси, не̑, несто, несте, несу;
  • У западном: нисам, ниси, ни̑, нисмо, нисте, нису;
  • У јужном: нијесам, нијеси, није, нијесмо, нијесте, нијесу.

У 3. л. једн. у источном и западном говору изгубило се осећање да у ономе не̑ и ни̑ већ има глагол је, па је тај глагол додат још једанпут, те гласи: ист. неје а зап. није.

У књижевном језику источнога говора усвојено је ово западно: нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису.

3. У глагола којима се основа свршује на з нема зашто да се у трпном придеву мења з у ж, зато треба грворити и писати нпр. навезен, извезен, везен јаклук, везена марама, помузена крава; одгризен, изгризена, ит.д. Погрешно је што неки говоре и пишу: одгрижен, извежен, навежен, ит.д.

ТРЕЋИ РАЗДЕО[уреди]

Основе нач. неодр. свршују се на б, п, в.

У ових се глагола наставак за начин неодређени веже с основом уметнутим сугласником с. Пред овим с сугласник б из основе, ради изједначења по звучности, мења се у п. Тако:

  • црп-ти — црп-с-ти — црпсти.
  • плев-тн — плев-с-ти — плевсти.
  • дрб-ти — дуб-с-ти — дуп-с-ти — дупсти.

1. Образац дупсти (карлицу, корито, или друго што дупсти у дрвету).

  • Основа начина неодређеног дуб.
  • Основа времена садашњег дубе.

начин неодређени дупсти.

Време садашње
Једн 1. ду́бе̑м Мн. ду́бе̑мо
2. ду́бе̑ш ду́бе̑те
3. ду́бе̑ ду́бу̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. ду́бох Мн. ду́босмо
2. ду̑бе ду́босте
3. ду̑бе ду́боше

страна 93

Време пређ. трајно
Једн 1. ду́бија̑х Мн. ду́бија̑смо
2. ду́бија̑ше ду́бија̑сте
3. ду́бија̑ше ду́бија̑ху
и
Једн 1. ду̑ба̑х Мн. ду̑ба̑смо
2. ду̑ба̑ше ду̑ба̑сте
3. ду̑ба̑ше ду̑ба̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. ду́бимо
2. ду́би ду́бите
3.
  • Прилог вр. сад. ду́бу̑ћи
  • Прилог вр. пр. ду̑ба̑вши
  • Придев пр. ду̑бао, ду́бла, ду́бло.
  • Придев трпни ду́бен, ду́бена, ду́бено.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

издупсти, удупсти се (у мисли); грепсти, загрепсти, огрепсти; зепсти, озепсти, назепсти, прозепсти, узепсти; скупсти, оскупсти (очупати браду).

2. Образац црпсти.

Због тога што се овај глагол врло често говори и пише с погрешним облицима; црпити, црпим, црпети итд. стављају му се овде сви облици, онако како их он по правилу има. Тако:

  • Основа начина неодређеног црп.
  • Основа вр. садашњега црпе.

Начин неодређени црпсти

Време садашње
Једн 1. цр́пе̑м Мн. цр́пе̑мо
2. цр́пе̑ш цр́пе̑те
3. цр́пе̑ цр́пу̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. цр́пох Мн. цр́посмо
2. цр̑пе цр́посте
3. цр̑пе цр́поше

страна 94

Време пређ. трајно
Једн 1. цр́пија̑х Мн. цр́пија̑смо
2. цр́пија̑ше цр́пија̑сте
3. цр́пија̑ше цр́пија̑ху
и
Једн 1. цр̑па̑х Мн. цр̑па̑смо
2. цр̑па̑ше цр̑па̑сте
3. цр̑па̑ше цр̑па̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. цр́пимо
2. цр́пи цр́пите
3.
  • Прилог вр. сад. цр́пу̑ћи
  • Прилог вр. пр. цр̑па̑вши
  • Придев прошли црпао, црпла, црпло.
  • Придев трпни црпен, црпена, црпено.

Тако и сложени: исцрпсти, поцрпсти.

Тако и глагол тепсти се — тепем се, итд.

Напомене.

Има једна основа у којој је старински полуглас ъ (дебело јер): съп.

Од ове основе има неколико сложених глагола. У облицима, у којима иза те основе дође сугласник, отпадне п а ъ се продуљи те постане у. Тако буде: у-съп-ти—ус-ъти-усути.

У облицима, пак, у којима иза основе дође- гласник, избацује се ъ, па буде у-съп-е-м—у-сп-е-м—у̏спе̑м.

Тако су овом глаголу:

  • Време сад. у̏спем, у̏спе̑ш, у̏спе̑; у̏спе̑мо, у̏спе̑те, у̏спу̑.
  • Време пређ. трен. у̀су̑х, у̏су̑, у̏су̑; у̀су̑смо, у̀су̑сте, у̀су̑ше.
  • Нач. заповедни у̀спи, у̀спимо, у̀спите.
  • Прилог вр. пр. у̏су̑вши̑.
  • Придев пр. у̏су̑о, у̏су̑ла, у̏су̑ло.
  • Придев трпни у̏су̑т, у̏су̑та, у̏су̑то.

2. Основа̑, које би се свршивале на сугласник в, сада нема.

Била је основа плев и од ње глагол плевсти. Али од те основе има сада само придев трпни: плевен, плевена, плевено. И по гдекад се чује по које лице врем. садашњег. Иначе њега је заменио глагол плевити, који иде у четврту врсту. страна 95

ЧЕТВРТИ РАЗДЕО[уреди]

Основе начина неодређеног свршују се на грлене сугласнике г; к. х.

Правила.

  1. Сугласници г, к, х спајају се са сугласником т од наставка за начин неодређени, те тако гт, кт, хт постану ћ, отуда жег-ти—жећи, пек-ти—пећи; врх-ти—врћи—врећи.
  2. Сугласници г, к, х, кад иза њих дође гласник е, претварају се г у ж; к у ч; х у ш, отуда жег-ем—жежем; пек-ем—печем; врх-ем—вршем.
  3. Кад иза сугласника г, к, х дође гласник и, мењају се г у з; к у ц; х у с, отуда: жег-ијах—жезијах; пек-ијах — пецијах; врхи-јах—врсијах.
  4. У времену пређ. трајном кад се из ијах избаци и. онда се сугласници г, к, х спајају гј у ж; кј у ч; хј у ш, отуда: жег-ијах — жегјах —жежах; пек-ијах—пек-јах —печах; врх-ијах—врхјах—вршах.

1. Образац жећи.

  • Основа начина неодређеног жег.
  • Основа времена садашњег жеге.
  • Начин неодређени жећи
Време садашње
Једн 1. жѐже̑м Мн. жеже̑мо
2. жѐже̑ш жеже̑те
3. жѐже̑ жѐгу̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. жѐгох Мн. жѐгосмо
2. же̏же жѐжосте
3. же̏же жѐжоше
Време пређ. трајно
Једн 1. жѐзија̑х Мн. жѐзија̑смо
2. жѐзија̑ше жѐзија̑сте
3. жѐзија̑ше жѐзија̑ху
и
Једн 1. жѐжа̑х Мн. жѐжа̑смо
2. жѐжа̑ше жѐжа̑сте
3. жѐжа̑ше жѐжа̑ху

страна 96

Начин заповедни
Једн 1. Мн. жѐзимо
2. жѐзи жѐзите
3.
  • Прилог врем. сад. — жѐгу̑ћи
  • Прилог врем. пр. — жѐга̑вши
  • Придев прошли — же̏гао, жѐгла, жѐгло.
  • Придев трпни — жѐжен, жежѐна, жежѐно.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

  • сложене од жећи: прожећи, ожећи се, сажећи, ужећи;
  • ле́ћи — ле́же̑м (кокошка леже пилиће), налећи, излећи, улѐћи се;
  • лѐћи — лѐже̑м (да спава) и сложене: прилѐћи, налѐћи;
  • стри̏ћи — стри́же̑м и сложене: о̀стрићи, по̀стрићи.

Има их још, али о њима ће бити реч у напомени.

2. Образац: пећи.

  • Основа начина неодређ. пек.
  • Основа врем. садашњег пеке.

Начин неодређени пећи

Време садашње
Једн 1. пѐче̑м Мн. пече́мо
2. пѐче̑ш пече́те
3. пѐче̑ пѐку̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. пѐкох Мн. пѐкосмо
2. пе̏ке пѐкосте
3. пе̏че пѐкоше
Време пређ. трајно
Једн 1. пѐција̑х Мн. пѐција̑смо
2. пѐција̑ше пѐција̑сте
3. пѐција̑ше пѐција̑ху
и
Једн 1. пѐча̑х Мн. пѐча̑смо
2. пѐча̑ше пѐча̑сте
3. пѐча̑ше пѐча̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. пѐцимо
2. пѐци пѐците
3.

страна 97

  • Прилог врем. сад. пѐку̑ћи
  • Прилог врем. пр. пе̏ка̑вши
  • Придев прошли пе̏као, пѐкла, пѐкло.
  • Придев трпни пѐчен, печѐна, печѐно.

Раци беџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

  • сложене од пећи: испећи, опећи се, препећи, спећи се, упећи, упећи се;
  • вући — ву́че̑м са сложенима: извући, завући се, повући, одвући, навући, свући се, превући, провући;
  • рѐћи са сложенима: изрећи, одрећи, порећи, прорећи, урећи, зарећи се;
  • сећи са сложенима: исећи, засећи, насећи, одсећи, пресећи, просећи, усећи, сасећи, посећи;
  • тећи са сложенима: истећи, натећи, потећи, протећи, утећи, стећи и стећи се;
  • тући са сложенима: истући, потући се, претући, натући, протући се, стући, утући.

3. Од глагола којима се основа свршује на х има само врх-ти — врћи — врећи и сложен оврћи.

Пошто се облици овога глагола често погрешно говоре и пишу, излажу се овде сви његови облици по правилу.

  • Основа начина неодређеног врх.
  • Основа времена садашњег врхе.

Начин неодређени врћи са проширеном основом врећи.

Време садашње
Једн 1. вр́ше̑м Мн. вр́ше̑мо
2. вр́ше̑ш вр́ше̑те
3. вр́ше̑ вр́ху̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. вр́хох Мн. вр́хосмо
2. вр̑ше вр́хосте
3. вр̑ше вр́хоше
Време пређ. трајно
Једн 1. вр̑ша̑х Мн. вр̑ша̑смо
2. вр̑ша̑ше вр̑ша̑сте
3. вр̑ша̑ше вр̑ша̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. вр́симо
2. вр́си вр́сите
3.

страна 98

  • Прилог врем. садашњег врхући.
  • Прилог врем. прошлог врхавши.
  • Придев прошли врхао, врхла, врхло.
  • Придев трпни вршен, вршена, вршено.
  • Глаголска именица вршење.

Напомене:

  1. Глагол моћи има 1. л. времена садашњег могу, тако и кад је сложен са уз: узмогу.
  2. Начина заповедног и придева трпног овај глагол нема.
    Време пређ. трајно има само овако:
    Једн 1. мо̀га̑х Мн. мо̀га̑смо
    2. мо̀га̑ше мо̀га̑сте
    3. мо̀га̑ше мо̀га̑ху

    Остале облике има по обрасцу жећи.

  3. Од глагола моћи сложени: помоћи има вр. сад. поможем и помогнем; поможеш и помогнеш; поможе и помогне; поможемо и помогнемо; поможете и помогнете; али треће лице множине има само помогну.
  4. Сложени, пак, потпомоћи, занемоћи, изнемоћи имају само: потпомогнем, занемогнем, изнемогнем, итд.
  5. Глаголи рећи и лећи имају време садашње и по обрасцу: рѐче̑м, лѐже̑м; рѐче̑ш, лѐже̑ш, итд.
  6. Али они имају време сад. и овако: рекнем, легнем; рекнеш, легнеш, итд.
  7. Глагол ди̏ћи има начин неодређени и дигнути по 2. врсти. Тако има и време садашње, заповедни начин и придев трпни по 2. врсти.

Његови су облици:

  • Основа нач. неодр. диг и дигну.
  • Основа врем. сад. дигне.
Време садашње
Једн 1. ди̏гне̑м Мн. ди̏гне̑мо
2. ди̏гне̑ш ди̏гне̑те
3. ди̏гне̑ ди̏гну̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. ди̏гох Мн. ди̏госмо
2. ди̏же ди̏госте
3. ди̏же ди̏гоше

страна 99

Начин заповедни
Једн 1. Мн. ди̏гнимо
2. ди̏гни ди̏гните
3.
  • Прилог. вр. пр. ди̏гавши.
  • Придев прошли ди̏гао, ди̏гла, ди̏гло.
  • Придев трпни ди̏гну̑т, ди̏гну̑та, ди̏гну̑то.

Овако и сложени: задићи — задигнути; издићи — издигнути; одићи — одигнути; надићи — надигнути; подићи — подигнути; придићи — придигнути; уздићи — уздигнути.

Овако имају облике и ови глаголи:

1. С основом која се свршује сугласником г: вр̏ћи — вргнути (овај може имати у заповедном начину и: вргни и врзи), и сложени: заврћи — завргнути; заврћи се — завргнути се; изврћи — извргнути; изврћи се — извргнути се; одврћи — одвргнути; проврћи — провргнути (значи прометнути); проврћи се — провргнути се (значи: прометнути се); наврћи — навргнути (значи: наметнути); наврћи се — навргнути се (значи: наметнути се); опроврћи — опровргнути; сврћи — свргнути.

Од основе бег имају само сложени: добећи — добегнути; избећи — избегнути; одбећи — одбегнути; прибећи — прибегнути; пребећи — пребегнути; убећи — убегнути; побећи — побегнути (овај има у запов. начину: побегни и побези).

Од основе сег сложени: досе́ћи — досегнути; посе́ћи — посегнути.

Од основе прег сложени: запрећи — запрегнути; испрећи — испрегнути; упрећи — упрегнути.

Глаголи ол основе лег немају двојак начин неодређени, а све остало имају једнако с глаголима напред изложеним: улећи — улегнем; налећи — налегнем; прилећи — прилегнем; слећи се — слегне се.

2. С основом која се свршује сугласником к:

  • клећи — клекнути; поклећи — поклекнути;
  • клићи — кликнути; поклићи — покликнути; усклићи

— ускликнути;

маћи — макнути; измаћи — измакнути; намаћи — намакнути; одмаћи — одмакнути; помаћи — помакнути; примаћи — примакнути; промаћи — промакнути; смаћи — смакнути; умаћи — умакнути.

Од основе вик сложени: навићи — навикнути; навићи се — навикнути се; о̀бићи (обвићи) — о̀бикнути; обићи се — о̀бикнути се; привићи се — привикнути се; одвићи — одвикнути; свићи — свикнути. страна 100 Од основе мрк сложени: замрћи — замркнути; смрћи се — смркнути се.

Од основе мук сложени: замући — замукнути; промући — промукнути; умући — умукнути.

Од основе так: таћи — такнути, и сложени: затаћи — затакнути; дотаћи — дотакнути; дотаћи се — дотакнути се; истаћи — истакнути. натаћи, — натакнути; стаћи — стакнути; постаћи — постакнути.

ПЕТИ РАЗДЕО[уреди]

Основе начина неодређеног свршују се на сугласнике уснено-носне н, м.

Пред н, м био је у старо време полугласник ь или ъ нпр. кльн; дъм.

Кад ови гласови кльн чине један слог, онда је ьн прелазило у старински носни гласник ѧ, који сада гласи е, тако бива кльн-ти — клати — клети.

Кад је, пак, н одлазило у слог с оним што је иза њега долазило, остајало је као први слог кль и тада је ль постајало гласник, који сада гласи у, нпр. кль-нем — кунем.

Према томе образац клети има оваке облике:

  • Основа начина неодређеног кле.
  • Основа времена садашњег куне.

Начин неодређени клети.

Време садашње
Једн 1. ку̀не̑м Мн. куне́мо
2. ку̀не̑ш куне́те
3. ку̀не̑ ку̀ну̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. кле̑х Мн. кле́смо
2. кле̑ кле́сте
3. кле̑ кле́ше
Време пређашње трајно
Једн 1. ку̀нија̑х Мн. ку̀нија̑смо
2. ку̀нија̑ше ку̀нија̑сте
3. ку̀нија̑ше ку̀нија̑ху
и
Једн 1. ку̀ња̑х Мн. ку̀ња̑смо
2. ку̀ња̑ше ку̀ња̑сте
3. ку̀ња̑ше ку̀ња̑ху

страна 101

Начин заповедни
Једн 1. Мн. ку̀нимо
2. ку̀ни ку̀ните
3.
  • Прилог врем. садешњег ку̀ну̑ћи
  • Прилог врем. прошлог кле̑вши
  • Придев прошли кле̏о, кле́ла, кле́ло
  • Придев трпни кле̑г, кле̑та, кле̑то

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

Сложене од клети: заклети, проклети, уклети.

Од основе чьн сложене: зачети — зачнем; тако и: начети, почети, започети, препочети;

од основе ьм сложене: узьм-ти — узѧти — узети; узьм-ем, пошто се полуглас ь избаци буде: узмем; тако и отьм-ти — отетиотмем;

од основе жьм: жьм-ти — жети — жьм-ем — жме̑м. Ово не значи жети пшеницу, него гњечити и цедити што рукама, нпр. грожђе. Тако и сложени: са̀же̑ти — са̏жме̑м, нпр. сажети два једнака гласника у један глас; тако и прожетипрожмем. нпр. прожела ме зима; бити прожет каквом идејом.

Овај глагол прожети има све облике по обрасцу клети па и придев трпни има прожет, прожета, прожето.

Погрешно је што га неки пишу: прожман, прожмана, прожмано.

Од основе дъм, кад сви гласови остану у једном слогу, онда ъм постане стари носни гласник ѫ, који сада гласи у те од дъм-ти бива дути. Кад пак м оде у слог с оним што дође после њега, онда стари полугласник ъ се избаци, па буде: дъ-мем — дмем; надути се — надмем се.

Напомене:

1. Глагол же̏ти (жьнти) значи жети пшеницу. Овај глагол има начин неодређени, време пређ. тренутно и прилог пр. времена по обрасцу клети, нпр. же̏ти, же̏х, же̑вши.

Остале облике има овако:

Време садашње
Једн 1. жње̑м; жа̏ње̑м Мн. жње́мо; жа̏ње̑мо
2. жњѐш; жа̏ње̑ш жње́те; жа̏ње̑те
3. жње̑; жа̏ње̑ жњу̑; жа̏њу̑

страна 102

Време пређ. трајно
Једн 1. жња̑х Мн. жња̑смо
2. жња̑ше жња̑сте
3. жња̑ше жња̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. жњи̏мо; жа̏њимо
2. жњи̏; жа̏њи жњи̏те; жа̏њите
3.
  • Прилог вр. сад. жњу́ћи; жа̏њу̑ћи
  • Придев трпни жњѐвен, жњевѐна, жњевѐно.

2. Од основе пьи—пе глаголи пети се и сложени: попети, попети се, испети, испети се, запети, одапети, припети, припети се, пропети, пропети се, упети се, успети се, сапети облике који постају од основе начина неодређеног имају од основе пе по обрасцу: попети се, попех се, попевти се, попео се. Тако и придев трпни: запет, припет, попет, одапет, сапет.

Глаголи: запети, одапети, пропети, пропети се, упети се имају време садашње и начин заповедни од основе пне. Тако: запнемзапни; одапнемодапни; пропнемпропни; пропнем се — пропни се; упнем се — упни се.

Глагол несложен пети се има основу времена садашњег пење која је у глаголу пењати се и који се мења по петој врсти, те има: врем. сад. пе̏ње̑м се; врем. пређ. трајно пѐња̑х се; начин запов. пѐњи се; прилог врем. садашњег пе̏њу̑ћи се.

Глаголи, пак, сложени: испети, испети се, попети, попети се, припети, припети се, сапети, успети се имају време садашње и начин заповедни и од основе пне и од основе пење. Тако:

  • испнем — испењем; — испни — испењи;
  • испнем се — испењем се; испни се — испењи се;
  • попнем — попењем; попни — попењи;
  • попнем се — попењем се; попни се — попењи се;
  • припнем — припењем; припни — припењи;
  • припнем се — припењем се; припни се — припењи се;
  • сапнем — сапењем: сапни — сапењи;
  • успнем се — успењем се; успни се — успењи се.

страна 103

ШЕСТИ РАЗДЕО[уреди]

У шести раздео иду глаголи којима се корен или основа начина неодређеног свршује гласником којим било осим р, нпр. чу-ти.

Претходна правила.

  1. У основи времена садашњег, да би се отклонио зев између корена и наставка за основу, умеће се сугласник ј, нпр. чу-е—чу-ј-е—чује.
  2. У времену пређ. трајном пошто се наставак е продуљио у ѣ било је чује—чујѣ. А пошто ѣ иза ј гласи а онда буде чуја. И кад се дода наставак за време ах, буде чуја-ах. Сад се аа сажму у једно а̑ те буде чуја̑х.
  3. У начину заповедном у основи чу-е губи се наставак е, а дође наставак за начин и те буде чу-и. Да се изгуби зев наставак и претвара се у ј, те буде чуј.
  4. У придеву трпном, да се између основе и наставка за облик укине зев, умеће се сугласник в те буде чу-ен—чу-в-ен — чувен.

Овако постаје придев трпни од свију основа овог раздела које се свршују на у и на е, нпр. обу-в-ен; наду-в-ен; оде-в-ен.

Од основа које се свршују на и, придев трпни постаје наставком т, нпр. бити (ударати) — би̑т; вити — ви̑т; лити -ли̑т (нит’ су вите нит’ чекићем би̑те но у Млетке у калупе сли̑те); крити—кри̑т; пити — пи̑т; добити до̏би̑т.

Од истих тих основа може придев трпни постати и наставком ен и онда се зев попуња уметањем сугласника ј или в; у неких глагола може и једним и другим.

Од основа: ми, ри, ши бива увек с уметком в: мѝвен, рѝвен, шѝвен.

лити — лѝвен, крити — крѝвен, сакрѝвен;

вити — вѝјен, савѝјен;

бити — бѝјен и бѝвен; пити — пѝјен попѝјен; и пѝвен попѝвен; добити — добѝјен, добѝвен.

  • Образац за овај раздео чути.
  • Основа начина неодређеног чу.
  • Основа врем. садашњег чује.
  • Начин неодређени чути.

страна 104

Време садашње
Једн 1. чу̏је̑м Мн. чу̏је̑мо
2. чу̏је̑ш чу̏је̑те
3. чу̏је̑ чу̏ју̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. чу̏х Мн. чу̏смо
2. чу̏ чу̏сте
3. чу̏ чу̏ше
Време пређашње трајно
Једн 1. чу̏ја̑х Мн. чу̏ја̑смо
2. чу̏ја̑ше чу̏ја̑сте
3. чу̏ја̑ше чу̏ја̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. чу̑јмо
2. чу̑ј чу̑јте
3.
  • Прилог врем. сад. чу̏ју̑ћи
  • Прилог врем. пр. чу̑вши
  • Придев прошли чу̏о, чу̏ла, чу̏ло
  • Придев трпни чу̀вен, чувѐна, чувѐно
  • Глаголска именица чу̀ве̑ње.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу и напред показаним правилима ове глаголе:

  • бити (тући) и сложене: избити, набити, одбити, пребити пробити, разбити, сабити, убити;
  • вити и сложене: довити се, извити се, завити, завити се, одвити, превити, савити, савити се, увити, увити се;
  • вапити;
  • крити и сложене: открити, покрити, прикрити, сакрити, скрити, скрити се, укрити се;
  • лити и сложене: излити, налити, одлити, прелити, пролити, разпити, разлити се, салити, улити;
  • мити и сложене: измити, измити се, умити, умити се;
  • пити и сложене: запити се, испити, напити, напити се, опити се, опити, препити, пропити се, упити, упити се;
  • рити и сложене: зарити, изрити, прерити, разрити;
  • шити и сложене: нашити, одшити, прешити, пришити, прошити, рашити, сашити, ушити;
  • дути (значи дувати — вијор долом дује, градом пољуљује), дути се (правити се сувише и незаслужено поносан),
  • Од основе у сложене: изути, изути се, назути, обути, обути се.

страна 105 Напомене:

1. У глагола знати основа врем. садашњег је, према обрасцу, зна-е.

Али у овој се основи не умеће ј ради укидања зева, него се е једначи са а, па се аа сажму у једно а и на то дођу лични наставци, те му време садашње буде: зна̑м, зна̑ш, зна̑; зна́мо, зна́те — —

У 3. л. мн. остаје по обрасцу зна̏-ј-у̑. Овако бива и у прилогу врем. садашњег: зна̏ју̑ћи.

У нач. заповедном после овако изједначених и сажетих гласника наставак и, којим постаје начин заповедни, претвара се у ј да би се на тај начин уклонио зев, те бива: зна-и — зна̑ј, зна̑јмо, зна̑јте.

Овако имају време садашње и начин заповедни и сложени, као: дознати, зазнати, познати, признати, сазнати.

Ово једначење гласника е са а и затим сажимање у једно а бива и у времену пређ. трајном, у ком се опет ово а сажима са а од наставка ах, те бива: зна̑х, зна̑ше, зна̑ше; зна̑смо, зна̑сте, зна̑ху.

Ово једначење и сажимање бива и у придеву трпном: зна-ен — зна-ан — зна̑н, зна̑на, зна̑но.

Сложени од глагола знати добивају у придеву трпном наставак т, те бива нпр: позна̑т, позна̑та, позна̑то; призна̑т, призна̑та, призна̑то, итд.

Овај глагол има и проширену основу додатим сугласником д, те гласи знад, и тиме се једначи с основама првог раздела.

Од тако проширене основе има оваке облике.

Време садашње
Једн 1. зна́де̑м Мн. зна́де̑мо
2. зна́де̑ш зна́де̑те
3. зна́де̑ зна́ду̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. зна̏дох Мн. зна̏досмо
2. зна̏де зна̏досте
3. зна̏де зна̏доше

страна 106

Време пређ. трајно
Једн 1. зна̀дија̑х Мн. зна̀дија̑смо
2. зна̀дија̑ше зна̀дија̑сте
3. зна̀дија̑ше зна̀дија̑ху
и
Једн 1. зна̏ђа̑х Мн. зна̏ђа̑смо
2. зна̏ђа̑ше зна̏ђа̑сте
3. зна̏ђа̑ше зна̏ђа̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. зна̏димо
2. зна̏ди зна̏дите
3.

Сложени од глагола знати имају од овако проширене основе само време пређ тренутно, нпр. до̀знадох, по̀знадох прѝзнадох, са̀знадох, итд. .

2. У глагола смети, у основи времена садашњег сме-е, место да се између два е-е уметне ј ради укидања зева, сажимају се та два е-е у једно е̑ те му време сад. бива: сме̑м, сме̑ш, сме̑; сме́мо, сме́те.

У 3. л. мн. бива по обрасцу — сме-ј-у.

И овај глагол може ка основи начина неодређеног примати д, те бити емед.

Од тако проширене основе има време пређ. тренутно: сме̏дох, сме̏де, сме̏де; сме̏досмо, сме̏досте, сме̏доше.

Од овако проширене основе има и време пређ. трајно: смѐдија̑х, смѐдија̑ше, смѐдија̑ше; смѐдија̑смо, смѐдија̑сте, смѐдија̑ху.

Тако има и прилог врем. прошлог смѐда̑вши.

3. У глагола стати основа врем. садашњег постаје наставком не, те буде стане.

Од ове основе има време садашње: ста̏не̑м, ста̏не̑ш, ста̏не̑; ста̏не̑мо, ста̏не̑те, ста̏ну̑.

Тако има и начин заповедни: ста̏ни; ста̏нимо, ста̏ните.

И овај глагол проширује основу начина неодређеног примајући сугласник д, те буде стад.

Од ове основе има време пређ. тренутно: ста̏дох, ста̏де, ста̏де; ста̏досмо, ста̏досте, ста̏одше.

Ово све важи и за сложене: достати, застати, настати, нестати, остати, постати, престати, пристати, устати. страна 107 4. У глагола де̏ти (1. значење: денути сено; 2. значење: Куд си део новац? — Куд се деде Цар-Немање благо?) основа врем. садашњег постаје такође наставком не, те буде дене.

Од ове основе има време садашње: де̏не̑м, де̏не̑ш, де̏ње̑; де̏не̑мо, де̏не̑те, де̏ну̑.

Тако има и начин заповедни: де̏ни, де̏нимо, де̏ните.

И у овога глагола проширује се основа нач, неодређеног примајући сугласник д, те буде дед.

Од овако проширене основе има и време садашње: де̏де̑м, де̏де̑ш, де̏де̑; де̏де̑мо, де̏де̑те, де̏ду̑.

А време пређ. тренутно и нема друкчије осим од ове основе: де̏дох, де̏де, де̏де; де̏досмо, де̏досте, де̏доше.

Ово придодато д продире и у начин неодређени, те буде: дед-ти — де̏сти и дѐсти.

Све ово што бива у простога глагола дети, бива и у сложенима: задети, задети се, здети, здети се, надети, садети удети.

5. Глагол дати, коме је корен дад, има ту особину да, како у начину неодређеном, тако и у још некојим облицима, губи крајњи сугласник д, те му основа буде да.

Од тако окрњене основе, има време садашње: да̑м, да̑ш, да̑; да́мо, да́те.

А 3. л. мн. има од целе основе: да́ду.

Од тако окрњене основе има начин заповедни: да и — да̑ј, да̑јмо, да̑јте.

Тако и прилог врем. прошлог: да̑вши,

Тако придев прошли: да̏о, да́ла, да́ло.

Тако и придев трпни: да-ен — да̑н, да̑на, да̑но, и да̑ш да̑та да̑то.

Овако ове облике имају и сложени: додати, издати, надати, о̀дати, предати, предати се, придати, продати, удати, удати се.

Али овај глагол има и од целе основе:

Време сад. да́де̑м, да́де̑ш, да́де̑; да́де̑мо, да́де̑те, да́ду̑.

Начин заповедни: да̏ди, да̏димо, да̏дите.

Време пређ. тренутно: да̏дох, да̏де, да̏де; да̏досмо, да̏досте, да̏доше.

Тако и време пређ. трајно: да̏дија̑х, да̀дија̑ше, да̀дија̑ше; да̀дија̑смо, да̀дија̑сте, да̀дија̑ху.

6. Глагол и-ти (ићи), коме је основа и, прима уз ту страна 108 основу сугласник д те основа нач. неодређеног буде: ид, а основа вр. садашњег иде.

Од тих основа су му облици оваки:

Време садашње
Једн 1. ѝде̑м Мн. иде́мо
2. ѝде̑ш иде́те
3. ѝде̑ ѝду̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. ѝдох Мн. ѝдосмо
2. ѝде ѝдосте
3. ѝде ѝдоше
Време пређ. трајно
Једн 1. ѝђа̑х Мн. ѝђа̑смо
2. ѝђа̑ше ѝђа̑сте
3. ѝђа̑ше ѝђа̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. ѝдимо
2. ѝди ѝдите
3.
  • Прилог врем. сад. ѝду̑ћи
  • Прилог вр. пр. ѝда̑вши и ѝша̑вши
  • Придев прош. ѝшао, ѝшла, ѝшло.

У прилогу врем. прошлог ишавши и у придеву врем. прошлог ишао састављене су две основе: основа и која је у глаголу и-ти и основа шад, која има исто значење као и глагол ити. Основи шад отпао је крајњи сугласник д те остало ша. Састављене обе заједно гласе: и-ша.

Глагол ити има још ове особине:

а) Кад се глагол ити сложи с предлозима који се свршују гласником, као: на, до, по, мимо, онда би било: наити, доити, поити, заити, мимојити.

Али, да би се укинуо зев, претвара се и у ј, те би било најти, дојти, појти, зајти, мимојти.

Тако би и у времену садашњем било: најдем, дојдем, појдем, зајдем, мимојдем.

Али не остаје тако, него се гласови јт и јд промене местима те буде тј и дј, па тј постане ћ, а дј постане ђ.

Тако постане начин неодређени: на́ћи, до́ћи, по́ћи, за́ћи, мимо́ћи. страна 109 Тако и време садашње: на̑ђем, до̑ђем, по̑ђем, за̑ђем, мимо̑ђем.

На исти начин буде и у врем. пвеђ. тренутном: на́ђох, до́ђох, по́ђох, за́ђох, мимо́ђох.

Тако и у начину заповедном: на́ђи, до́ђи, по́ђи, за́ђи, мимо́ђи.

Тако и у придеву трпном у глагола који га има, буде: на̑ђен-а-о.

б) Кад се, пак, глагол ити сложи с предлозима који се свршују сугласником, као: об, из, от, онда бива:

  • Начин неодређени: оби́ти, изи́ти, оти́ти.
  • Време садашње: о̀би̑дем, ѝзи̑дем, о̀ти̑дем.
  • Време пређ. тренутно: оби́дох, изи́дох, оти́дох.
  • Начи заповедни: о̀би́ди, ѝзи́ди, о̀ти́ди.
  • Прилог врем. прошлог обѝша̑вши, изѝша̑вши, отѝша̑вши.
  • Придев прошли обѝшао, изѝшао, о̏тишао.

в) Оно пак премештање и претварање гласова, којима је у овога глагола постало ћ и ђ, како је показано под а) и које је правилно, продрло је у ове случајеве показане под б), где није правилно, те се говори и то много више:

  • Начин неодређени: оби́ћи, изи́ћи, оти́ћи.
  • Време садашње: о̀би̑ђем, ѝзи̑ђем, о̀ти̑ђем.
  • Време пређ. тренутно: оби́ђох, изи́ђох, оти́ђох.
  • Начин заповедни: оби́ђи, изи́ђи, оти́ђи.

7. Глагол бити, који значи да нешто јест, има ове особине.

Он има три основе, од којих му постају облици:

  • основу начина неодређеног: би (старо бы постало од старијег быи);
  • основу врем. садашњег: буде;
  • основу за време пређ. трајно: бе (постало од старог бѣ које је постало од быѣ па се ы због зева претворило у в, а ово, пошто је тешко изговорити групу бв, отпало те остало бѣ — бе.

Тако су овом глаголу сад оваки облици:

  • Начин неодређени: бити.

страна 110

Време садашње
Једн 1. бу̏де̑м Мн. бу̏де̑мо
2. бу̏де̑ш бу̏де̑те
3. бу̏де̑ бу̏ду̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. би̏х Мн. би̏смо
2. би̏ би̏сте
3. би̏ би̏ше
Време пређ. трајно
Једн 1. бѐја̑х Мн. бѐја̑смо
2. бѐја̑ше бѐја̑сте
3. бѐја̑ше бѐја̑ху
и
Једн 1. бе̏х Мн. бе̏смо
2. бе̏ше бе̏сте
3. бе̏ше бе̏ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. бу̏димо
2. бу̏ди бу̏дите
3.
  • Прилог врем. сад. буду́ћи
  • Прилог врем. пр. би̑вши
  • Придев прошли би̏о, би́ла, би́ло.

Кад је овај глагол сложен као: добити, задобити, снебити се онда су му облици, које има, тачно по обрасцу чути: до̏бије̑м, за̀добије̑м, сне̏бије̑м се, итд.

А кад је сложен са за, те гласи; забити (значи заборавити) онда су му облици као у простога глагола бити нпр. не забуди на којој си (речи).

Тако и кад је сложен с предлогом про, те гласи: пробити, (пријати, пробитачно) има: про̀буде̑м итд. нпр. Попиј и ту и другу да ти обје пробуду, т. ј. буду пријатне.

СЕДМИ РАЗДЕО[уреди]

У овај раздео иду глаголи с основама које се свршују на гласове л, р, као у мл глаголу млети и мр у глаголу мрети.

У ових глагола у основи начина неодређеног гласови л и р продуљују се у лѣ и рѣ. страна 111 Тако уместо мл-ти, и мр-ти буде млѣ-тимле-ти; мрѣ-тимре-ти.

Са л, на крају основе, има само глагол млети. Њему је основа начина неодређеног мле.

основа времена садашњег меље.

Према таким основама у њега су оваки облици:

Начин неодређени млети

Време садашње
Једн 1. ме̏ље̑м Мн. ме̏ље̑мо
2. ме̏ље̑ш ме̏ље̑те
3. ме̏ље̑ ме̏љу̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. мле̏х Мн. мле̏смо
2. мле̏ мле̏сте
3. мле̏ мле̏ше
Време пређ. трајно
Једн 1. ме̏ља̑х Мн. ме̏ља̑смо
2. ме̏ља̑ше ме̏ља̑сте
3. ме̏ља̑ше ме̏ља̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. мѐљимо
2. мѐљи мѐљите
3.
  • Прилог врем. сад. ме̏љу̑ћи
  • Прилог врем. прошл. мле̑вши
  • Придев прошли мле̏о, мле̏ла, мле̏ло
  • Придев трпни млѐвен, млевѐна, млевѐно.
  • Глаголска именица млѐве̑ње.

За глаголе, којима се основа свршује на р образац је глагол мрети

  • Основа начина неодређеног мрѣ — мре.
  • Основа времена садашњег мр-е — мре

Начин неодређени мрети.

Време садашње
Једн 1. мре̑м Мн. мре́мо
2. мре̑ш мре́те
3. мре̑ мру̑

страна 112

Време пређ. тренутно.
Једн 1. мре̑х Мн. мре́смо
2. мре̑ мре́сте
3. мре̑ мре́ше
Време пређ. трајно
Једн 1. мра̑х Мн. мра̑смо
2. мра̑ше мра̑сте
3. мра̑ше мра̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. мри̏мо
2. мри̏ мри̏те
3.
  • Прилог врем. садашњег мру́ћи
  • Прилог врем. прошлог мр̑вши
  • Придев прошли мр̏о, мр́ла, мр́ло.

Ради, веџбања мењати глаголе који иду по овом обрасцу.

умрети, заврети, наврети, подуврети, у̀вре̑ти се; запрети, одапрети, упрети, одупрети, одупрети се, подупрети, подупрети се.

Напомене:

1. Глагол дрети проширује основу времена садашњег, те му она буде дере

Од таке основе има:

  • Време садашње: де̏ре̑м, де̏ре̑ш. де̏ре̑; де̏ре̑мо, де̏ре̑те, де̏ру̑.
  • Начин заповедни: дѐри, дѐримо, дѐрите.
  • Прилог врем. садашњег де̏ру̑ћи.

За придев трпни добија наставак т: др̑т—а—о (о̏др̑т, про̏др̑т, и̏здр̑т, итд.)

Остале облике има по обрасцу мрети.

Кад је, пак, глагол дрети сложен као: продрети, одрети, издрети, набрети, може ове облике имати и по обрасцу мрети: про̏дре̑м; про̀дри, итд. а може их имати и од проширене основе као глагол дрети: про̀дере̑м, продѐри, итд.

2. Исто тако и глагол ждрети има проширену основу врем сад., те има: жде̏ре̑м, ждѐри, жде̏ру̑ћи, итд.

А кад је сложен, има и по обрасцу мрети, нпр. про̏ждре̑м, про̀ждри, а има и од проширене основе: про̀ждере̑м прождѐри. страна 113 3. Глаголи: застрети, прострети, подастрети, имају облике по обрасцу мрети: за̏стре̑м, за̀стри, итд. а могу они проширити основу као и глагол дрети, те могу имати: про̀стере̑м; простѐри, итд.

4. Глагол трти, има непроширену основу начина неодређеног: тр.

Основа врем. садашњег може постати од те основе: тр-е, а може се и проширити уметнутим а, те бити таре.

Од таких основа су му облици оваки:

Начин неодређени трти

Време садашње
Једн 1. тре̑м Мн. тре́мо
2. тре̑ш тре́те
3. тре̑ тру̑
и
Једн 1. та̏ре̑м Мн. та̏ре̑мо
2. та̏ре̑ш та̏ре̑те
3. та̏ре̑ та̏ру̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. тр̏х Мн. тр̏смо
2. тр̏ тр̏сте
3. тр̏ тр̏ше
Време пређ. трајно
Једн 1. тр̏а̑х Мн. тр̏а̑смо
2. тр̏а̑ше тр̏а̑сте
3. тр̏а̑ше тр̏а̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. три̏мо; та̏римо
2. три̏; та̏ри три̏те; та̏рите
3.
  • Прилог врем. сад. тру́ћи; та̏ру̑ћи
  • Прилог врем. пр. тр̑вши
  • Придев вр. прош. тр̏о, тр̏ла, тр̏ло.
  • Придев трпни тр̀вен, трвѐна, трвѐно.

Глаг. именица тр̀ве̑ње.

Тако имају и сложени: затрти, затрти се, истрти, натрти, отрти, протрти, сатрти, утрти, утрти се. страна 114

ДРУГА ВРСТА[уреди]

По овој врсти мењају се глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком ну, нпр. то-ну, а основа времена садашњег наставном не, нпр. то-не.

У времену пређ. трајном бива основа: то-не.

Гласник е од наставна продуљио се у старински гласник ѣ; те буде: то-нѣ. На то долази наставак за време пређ. трајно ах, те буде то-нѣ-ах. Стари гласник ѣ пред гласником гласи и, те буде то-ни-ах. Да би се отклонио зев претвара се гласник и у сугласник ј, те буде : то-нј-ах. Потом се нј спаја у њ, те најзад буде: тоњах.

  • Образац тонути.
  • Основа начина неодређеног тону.
  • Основа времена садашњег тоне.
  • Начин неодређени тонути.
Време садашње
Једн 1. то̏не̑м Мн. то̏не̑мо
2. то̏не̑ш то̏не̑те
3. то̏не̑ то̏ну̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. то̏нух Мн. то̏нусмо
2. то̏ну то̏нусте
3. то̏ну то̏нуше
Време пређ. трајно
Једн 1. то̏ња̑х Мн. то̏ња̑смо
2. то̏ња̑ше то̏ња̑сте
3. то̏ња̑ше то̏ња̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. то̏нимо
2. то̏ни то̏ните
3.
  • Прилог врем. сад. то̏ну̑ћи
  • Прилог врем. прош. то̏ну̑вши
  • Придев прошли то̏нуо, то̏нула, то̏нуло
  • Придев трпни који га имају, постаје наставком т, нпр. прѐкину̑т-а-о.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

бленути, венути, гинути, трунути, чезнути, зинути, зовнути, винути се, забленути се, клонути, осванути, пренути се, страна 115 ишчезнути, планути, поменути, синути, уминути, тренути, минути, кинути, дахнути, духнути, смагнути, махнути., махнути се.

Напомене:

1. Глаголи ове врсте, који пред наставком ну имају гласове г, к, з, с, нпр. врг-нути, навик-нути, омрз-нути, покис-нути, губе наставак ну у врем. пређ. тренутном и придеву прошлом, па те облике имају овако:

а) Који имају глас г:

Вргнути

  • Време пређ. тренутно вр̏гох, вр̏же, вр̏же; вр̏госмо, вр̏госте, вр̏гоше.
  • Придев прошли вр̏гао, вр̏гла, вр̏гло.

Тако те облике имају глаголи:

извргнути, извргнути се, опровргнути, одвргнути, одвргнути се, завргнути, завргнути се, свргнути;

дигнути, задигнути, издигнути, подигнути, подигнути се, придигнути, придигнути се;

запрегнути, запрегнути се, испрегнути, спрегнути, упрегнути;

досегнути, посегнути;

затегнути, отегнути, отегнути се, потегнути, потегнути се, претегнути, притегнути, растегнути, стегнути, утегнути;

намигнути;

нагнути, нагнути се, прегнути, пригнути, пригнути се;

тргнути, тргнути се, истргнути, претргнути се, отргнути, отргнути се, потргнути;

стигнути, постигнути, престигнути, пристигнути, сустигнути, смагнути.

б) Који имају глас к:

Макнути

  • Време пређ. тренутно ма̀кох, ма̀че, ма̀че; ма̀космо, ма̀косте, ма̀коте.
  • Придев прошли ма̏као, ма̀кла, ма̀кло.

Тако те облике имају глаголи:

замакнути, измакнути, измакнути се, намакнути, одмакнути, одмакнути се, помакнути, помакнути се, примакнути, примакнути се, промакнути, размакнути, размакнути се, смакнути, умакнути;

забрекнути;

замукнути, промукнути, умукнути; страна 116 ви̏кнути (бој се оног које ви̏ко̑ без голема мријет’ јада!) навикнути, навикнути се, одвикнути, привикнути се, свикнути;

клекнути, поклекнути;

кликнути, покликнути, ускликнути;

никнути, изникнути, проникнути;

пукнути, препукнути, распукнути се;

такнути, истакнути, истакнути се, натакнути, натакнути се, спотакнути се потакнути;

цркнути, прецркнути.

в) Који имају глас з:

Огрезнути

  • Вреле пређ. тренутно: о̀грезох, о̀грезе, о̀грезе; о̀грезосмо, о̀грезосте, о̀грезоше.
  • Придев прошли о̀грезао, о̀грезла, о̀грезло.

Тако те облике имају глаголи:

мрзнути се, замрзнути се, смрзнути се, промрзнути, одмрзнути се;

омрзнути;

ишчезнути.

Покиснути

  • Време пређ. тренутно по̀кисох, по̀кисе, по̀кисе; по̀кисосмо, по̀кисосте, по̀кисоше.
  • Придев прошли по̀кисао, по̀кисла, по̀кисло.

Тако те облике имају глаголи:

закиснути, прокиснути, накиснути, искрснути, васкрснути, ускрснути.

2. Глаголи ове врсте, који пред наставком ну имају гласове б и к (кад се пред к налази с), одбацују ове гласове пред: наставком ну.

Тако место погиб-нути и прск-иути бива: поги-нути и прс-нути.

А кад у времену пређ. тренутном и придеву прошлом отпадне ну, онда се ти гласови враћају на своје место.

Тако ти глаголи имају оваке облике:

а) Који имају глас б:

Погинути

  • Време пређ. тренутно: по̀гибох, по̀гибе, по̀гибе; по̀гибосмо, по̀гибосте, по̀гибоше.
  • Придев прошли: по̀гибао, по̀гибла, по̀гибло.

страна 117 Тако и: гинути, угинути, изгинути.

Али овим глаголима је придев прошли обичнији од целе осве: гинуо, погинуо, угинуо, изгинули.

б) Који имају глас (с) к:

Прснути

  • Време пређ. тренутно пр̏скок, пр̏ште, пр̏ште; пр̏скосмо, прскосте, пр̏скоше.
  • Придев прошли пр̏скао, пр̏сла, пр̏сло.

Облак прште постао је од: прске — прсче — пршче — прште.

А облик прсла и прсло постао је од прскла, прскло, пошто је глас к испао због тога што су се стекли заједно сугласници који се тешко могу да изговоре заједно.

3 Глаголи који пред наставком ну имају гласове д и т. одбацују ове гласове пред ну.

Тако место откид-нути и загрт-нути имају откинути и загрнути.

Овим глаголима може отпасти наставак ну само у врем. пређ. тренутном. И онда им се враћају одбачени гласови: д и т.

а) Који имају глас д:

Откинути

  • Време пређ. тренутно о̀ткидох, о̀ткиде, о̀ткиде; о̀ткидосмо, о̀ткидосте, о̀ткидоше.

Тако и глаголи: закинути, прекинути, прокинути, скинути.

б) који имају глас т:

Загрнути

  • Време пређ. тренутно: за̀гртох, за̀грте, за̀грте; за̀гртосмо, за̀гртосте, за̀гртоше.

Тако и глаголи:

згрнути, изгрнути, нагрнути, огрнути, одгрнути, пригрнути; кренути, искренути, окренути, прекренути, скренути. изврнути, одврнути, преврнути, сврнути, уврнути, обрнути.

4. Глаголи: увенути, усахнути, прозукнути, скркнути се, истрнути, подбунити, — могу имати, придев прошли, одбацивши наставак ну: у̀сахао, уса̀хла, уса̀хло; про̀зукао, про̀зукла, про̀зукло; скр̏кло се; ѝструо, ѝструла, ѝструло, по̀дбуо, по̀дбула, по̀дбуло.

ТРЕЋА ВРСТА[уреди]

По овој врсти мењају се глаголи којима основа начина неодређеног постаје некадашњим гласником ѣ који сада гласи страна 118 у источном говору е, у западном и, у јужном је. Ова врста има два раздела.

ПРВИ РАЗДЕО[уреди]

У овај раздео иду глаголи којима основа времена садашњег постаје од основе начина неодређеног наставком е.

Глас ѣ, којим постаје основа начина неодређеног, гласи е, нпр. умѣ-е—уме-е. Ова два е-е сажимају се у једно е̑ у свима лицима времена садашњег осим 3. л. множине, у коме се између њих, ради укидања зева, умеће сугласник ј, а друго се е с личним наставком, на познати начин, спаја у глас у.

Ово бива и у прилогу врем. садашњег.

У начину заповедном наставак и долазећи иза гласника е, ради укидања зева, претвара се у ј.

У времену пређ. трајном између основе и наставка за време умеће се глас ј да би се отклонио зев.

  • Образац умети.
  • Основа начина неодређеног уме.
  • Основа врем. садашњег уме.

Начин неодређени умети.

Време садашње
Једн 1. у̀ме̑м Мн. уме́мо
2. у̀ме̑ш уме́те
3. у̀ме̑ у̀меју̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. у̀мех Мн. у̀месмо
2. у̀ме у̀месте
3. у̀ме у̀меше
Време пређ. трајно
Једн 1. у̀меја̑х Мн. у̀меја̑смо
2. у̀меја̑ше у̀меја̑сте
3. у̀меја̑ше у̀меја̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. у̀ме̑јмо (разу̀ме̑јмо)
2. у̀ме̑ј (разу̀ме̑ј) у̀ме̑јте (разу̀ме̑јте)
3.
  • Прилог врем. сад. у̀меју̑ћи
  • Прилог врем. пр. у̀ме̑вши
  • страна 119
  • Прилог прошли у̀мео, у̀мела, у̀мело.
  • Глагол. именица у̀ме̑ње

Овако се мењају још глаголи: разумети, изумети; уговети.

ДРУГИ РАЗДЕО[уреди]

У овај раздео иду глаголи којима основа времена садашњег постаје од основе начина неодређеног пошто се у њој глас ѣ замени гласом и, нпр. видѣ — види — види-е. Наставак е изједначи се са и те буде види-и, а пошто се два и-и сажму у једно и, онда буде основа врем. садашњег види.

На оваку основу долазе у времену садашњем лични наставци. У 3. л. мн. глас и од основе и глас н од личног наставка гласећи ин прелазили су у старински носни глас ѧ који сада гласи е.

То исто бива и у прилогу врем. садашњег.

У времену пређ. трајном, које постаје од основе врем. садашњег, глас и из основе долазећи пред наставак за време ах, да би се отклонио зев, претвара се у глас ј, који се по закону јотовања спаја са сугласницима који се десе пред њим: дј у ђ; тј у ћ, лј у љ; нј у њ.

А кад се пред тим ј десе б, в, м, п, умеће се између њих и ј сугласник л те од бј буде бљ; од вј буде вљ; од мј буде мљ; од пј буде пљ.

То исто бива и у трпном придеву.

  • Образац видети.
  • Основа начина неодређеног виде.
  • Основа врем. садашњег види.
  • Начин неодређени видети.
Време садашње
Једн 1. ви̏ди̑м Мн. ви̏ди̑мо
2. ви̏ди̑ш ви̏ди̑те
3. ви̏ди̑ ви̏де̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. ви̏дех Мн. ви̏десмо
2. ви̏де ви̏десте
3. ви̏де ви̏деше
Време пређ. трајно
Једн 1. ви̏ђа̑х Мн. ви̏ђа̑смо
2. ви̏ђа̑ше ви̏ђа̑сте
3. ви̏ђа̑ше ви̏ђа̑ху

страна 120

Начин заповедни
Једн 1. Мн. ви̏димо
2. ви̏ди ви̏дите
3.
  • Прилог врем. садашњега ви̏де̑ћи.
  • Прилог врем. прошлог ви̏де̑вши.
  • Придев прошли ви̏део, ви̏дела, ви̏дело.
  • Придев трпни ви̏ђен, ви̏ђена, ви̏ђено.
  • Глагол. именица ви̏ђе̑ње.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

бледети, избледети, пребледети; бридети; волети, заволети, приволети; желети, зажелети, пожелети; жудети, зажудети; жутети, пожутети; летети, полетети, излетети; пламтети, хитети; ћутети; врвети; сврбети; рудети, зарудети; завидети; обудовети; плавети и поплавети (постати плав); кипети, покипети, искипети; поскупети; слепети и ослепети (постати слеп); трпети, отрпети, претрпети, стрпети се; грмети, загрмети; немети и онемети (постати нем); догрдети; полудети; сѐдети (на столици); се́дети и осе́дати (постати сед); смрдети; стидети се; штедети; вртети; опустети; осиротети; шутети; горети; старети и остарети (постати стар); белети и побелети (постати бео; болети; ишчилети; милети, измилет и (мили мрав); одолети; омилети (постати мио); повилети; цвилети, процвилети; беснети; гладнети; жеднети; затруднети; зеленети и позеленети (постати зелен); копнети (копни снег); руменети и поруменети (постати румен); тамнети и потамнети (постати та́ман); хладнети, охладнети, итд.

Напомене:

1. Глас ѣ, којим је у ових глагола постала основа начина неодређеног, има ту особину да се, кад се нађе иза непчаних сугласника, претвара у а.

У ових глагола време пређ. трајно и придев трпни постају од основе начина неодређеног.

Због тога бивају ови случајеви.

а) Кад се пред ѣ деси глас ј, онда буде блејѣ — блеја.

  • Образац блејати
  • Основа начина неодређеног блеја.
  • Основа врем. садашњег блеји.
  • Начин неодређени блејати.
Време садашње
Једн 1. бле́ји̑м Мн. бле́ји̑мо
2. бле́ји̑ш бле́ји̑те
3. бле́ји̑ бле́је̑

страна 121

Време пређ. тренутно.
Једн 1. бле́јах Мн. бле́јасмо
2. бле́ја бле́јасте
3. бле́ја бле́јаше
Време пређ. трајно
Једн 1. бле̑ја̑х Мн. бле̑ја̑смо
2. бле̑ја̑ше бле̑ја̑сте
3. бле̑ја̑ше бле̑ја̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. бле́јимо
2. бле́ји бле́јите
3.
  • Прилог врем. садашњег бле́је̑ћи.
  • Прилог врем. прошлог бле́ја̑вши.
  • Придев прошли бле́јао, бле́јала, бле́јало.
  • Глагол. именица бле́ја̑ње.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

бојати се, бу́јати (буји, паји!), гра́јати (чинити гра̏ју: што грајите, јесте ли при себи?), зујати, сјајати се, стојати, у́јати и сложене од њих; чучати.

б) Кад се пред ѣ деси г или к, онда се пред њим претвара г у ж а к у ч. Иза тих непчаних сугласника ѣ гласи а, нпр. дрг-ѣ, трк-ѣдрж-ѣ, трч-ѣдрж-а, трч-адржати, трчати.

  • Образац држати
  • Основа начина неодређеног држа.
  • Основа врем, садашњег држи.
Време садашње
Једн 1. др́жи̑м Мн. држи́мо
2. др́жи̑ш држи́те
3. др̀жи̑ др̀же̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. др̀жах Мн. др̀жасмо
2. др̀жа др̀жасте
3. др̀жа др̀жаше
Време пређ. трајно
Једн 1. др̀жа̑х Мн. др̀жа̑смо
2. др̀жа̑ше др̀жа̑сте
3. др̀жа̑ше др̀жа̑ху

страна 122

Начин заповедни
Једн 1. Мн. др̏жимо
2. др̏жи др̏жите
3.
  • Прилог врем. садашњег држе́ћи
  • Прилог врем. прошлог др̀жа̑вши
  • Придев прошли др̏жао, др̏жала, др̏жало
  • Придев трпни др̏жан, др̏жана, др̏жано.
  • Глагол. именица: др̀жа̑ње

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

бежати, бучати, ве́чати, врчати, дотужати, зучати, дречати, звечати, јечати, клечати, квечати, кврчати, кречати, кричати, крчати, мрчати, мучати (ћутети), набрчати, помрчати, скичати, трчати, потрчати, у́чати, цврчати, чврчати, цичати, итд.

в) Кад се пред тим ѣ деси гласовна група зг, и пошто се г претвори у ж, тад постане група зж, иза које ѣ гласи а. По закону гласовног једначења група зж постаје жж, а ова се, ради лакшег изговора, замењује групом жд. Тако буде: звизг-ѣ — звизж-ѣ — звизж-а — звижж-азвижда.

Од ове групе зг све ово исто бива и пред гласником и у основи времена садашњег и облицима који од ње постају.

Начин неодређени звиждати.

Време садашње
Једн 1. зви́жди̑м Мн. зви́жди̑мо
2. зви́жди̑ш зви́жди̑те
3. зви́жди̑ зви́жде̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. зви́ждах Мн. зви́ждасмо
2. зви́жда зви́ждасте
3. зви́жда зви́ждаше
Време пређ. трајно
Једн 1. зви̑жда̑х Мн. зви̑жда̑смо
2. зви̑жда̑ше зви̑жда̑сте
3. зви̑жда̑ше зви̑жда̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. зви́ждимо
2. зви́жди зви́ждите
3.
  • Прилог врем. садашњег зви́жде̑ћи

страна 123

  • Прилог врем. прошлог зви́жда̑вши
  • Придев прошли зви́ждао, зви́ждала, зви́ждало
  • Придев трпни (ѝзви̑ждан, ѝзви̑ждана, ѝзви̑ждано).
  • Глагол. именица зви́жда̑ње

Овако се мењају још: извиждати (из-звиждати), дреждати.

г) Кад се пред тим ѣ деси група ск, и пошто се к претвори у ч, постане група сч иза које ѣ гласи а. По закону гласовног једначења група сч постаје група шч а ова се, ради лакшег изговора, замењује групом шт.

Тако буде: вриск-ѣ — врисч-ѣ — врисч-а — вришч-а — вришта.

Од групе ск све ово исто бива и пред гласом и у основи времена садашњег и облицима који од ње постају,

  • Образац вриштати.
  • Основа начина неодређеног вришта.
  • Основа времена садашњег вришти.
  • Начин неодређени вриштати.
Време садашње
Једн 1. ври́шти̑м Мн. ври́шти̑мо
2. ври́шти̑ш ври́шти̑те
3. ври́шти̑ ври́ште̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. ври́штах Мн. ври́штасмо
2. ври́шта ври́штасте
3. ври́шта ври́шташе
Време пређ. трајно
Једн 1. ври̑шта̑х Мн. ври̑шта̑смо
2. ври̑шта̑ше ври̑шта̑сте
3. ври̑шта̑ше ври̑шта̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. ври́штимо
2. ври́шти ври́штите
3.
  • Прилог врем. сад. вриште̑ћи
  • Прилог врем. пр. ври́шта̑вши
  • Придев прош. ври́штао, ври́штала, ври́штало.
  • Глаголска именица ври́шта̑ње

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: страна 124 пиштати, њиштати, пљуштати, тиштати, узвиштати и од њих сложене.

Овамо иде и глагол шуштати, у којега је пред ѣ била гласовна група шк од које је истим начином постала група шт.

2. Глагол хтети, који спада у ову врсту, има ове особине:

а) Време садашње, осим 3, л. множине, има по 2. разделу пете врсте, као да му је основа врем. садашњег постала наставком је: хот-је, па му се гласови тј претворили у глас ћ и тако постала основа хоће.

б) У 1. л. једнине врем. садашњег, по правилу из некадашњег језика има на крају глас у (постао овако: хотјем — хотјом — хотјѫ — хотјухоћу).

в) У 3. л. мн. врем. садашњег има правилно по овом разделу: хоте и те. Али се ово лице овако правилно говори само у Црној Гори. Иначе је свуда глас ћ из осталих лица прешао и у ово лице, те гласи хоће или ће.

Још само у прилогу времена садашњег остало је правилно по овом разделу: хотећи.

г) У времену пређ. трајном бива једначење и претварање гласова овако: хотие-ах — хотии-ах — хоти-ах — хотј-ах — хотјах — хоћах.

д) Може избацити о из основе те бити хте.

Од оваке основе без гласника о може имати:

  • начин неодређени: хтети;
  • време пређ. тренутно: хтех;
  • прилог врем. прошлог: хтевши;
  • придев прошли: хтео.

У врем. пређ. тренутном може ка основи примити сугласник д, те гласити: хтедох.

У врем. пређ. трајном од хти-ах — хтјах — хћах постане шћах. И може и овде да прими глас д па да гласи; шћадијах.

ђ) У времену садашњем може из основе избацити први слог хо, те гласити: ћу, ћеш, итд.

Према свему томе овај глагол има оваке облике:

Начин неодређени хотети и хтети.

Време садашње
Једн 1. хо̀ћу; ћу Мн. хо̀ћемо; ћемо
2. хо̀ћеш; ћеш хо̀ћете; ћете
3. хо̏ће̑; ће хо̏ће̑; ће
хо̏ће̑; те

страна 125

Време пређ. тренутно.
Једн 1. хо̀тех Мн. хо̀тесмо
2. хо̀те хо̀тесте
3. хо̀те хо̀теше
и
Једн 1. хте̏х Мн. хте̏смо
2. хте̏ хте̏сте
3. хте̏ хте̏ше
и
Једн 1. хте̏дох Мн. хте̏досмо
2. хте̏де хте̏досте
3. хте̏де хте̏доше
Време пређ. трајно
Једн 1. хо̏ћа̑х Мн. хо̏ћа̑смо
2. хо̏ћа̑ше хо̏ћа̑сте
3. хо̏ћа̑ше хо̏ћа̑ху
и
Једн 1. шћа̑х Мн. шћа̑смо
2. шћа̑ше шћа̑сте
3. шћа̑ше шћа̑ху
и
Једн 1. шћа̀дија̑х Мн. шћа̀дија̑смо
2. шћа̀дија̑ше шћа̀дија̑сте
3. шћа̀дија̑ше шћа̀дија̑ху
  • Начин заповедни нема.
  • Прилог врем. садашњег хоте́ћи
  • Прил. вр. пр. хо̀те̑вши; хте̑вши
  • Прид. прош. хо̀тео, хо̀тела, хо̀тело; хте̏о, хте̏ла, хте̏ло.
  • Прид. трп. нема.

е) Кад Је овај глагол сложен, онда има време садашње од основе хте;

у̀схте̑м, у̀схте̑ш, у̀схте̑; усхте́мо, усхте́те, у̀схтеју̑.

Тако и од: захтети, прохтети се.

3. Глаголу стајати основа је начина неодређеног стој-ѣ — стој-а па му се глас о изједначио с гласом а посталим од ѣ те му основа за начин неодређени и облике, који од ње постаду, гласи стаја. страна 126 У основи врем. садашњег и облицима, који од ње постају остаје о те гласи стоји-е — стоји-и — стоји.

У начину заповедном има само стој.

И тако облици овога глагола су оваки:

Начин неодређени стајати.

Време садашње
Једн 1. сто̀ји̑м Мн. сто̀ји̑мо
2. сто̀ји̑ш сто̀ји́те
3. сто̀ји̑ сто̀је̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. ста̀јах Мн. ста̀јасмо
2. ста̀ја ста̀јасте
3. ста̀ја ста̀јаше
Време пређ. трајно
Једн 1. ста̀ја̑х Мн. ста̀ја̑смо
2. ста̀ја̑ше ста̀ја̑сте
3. ста̀ја̑ше ста̀ја̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. сто̑јмо
2. сто̑ј сто̑јте
3.
  • Прилог врем. садашњег стоје́ћи.
  • Прилог врем. прошлог ста̀ја̑вши.
  • Придев прошли ста̏јао, ста̏ја̑ла, ста̏ја̑ло.
  • Од сложеног уста̀јати говори се
  • Трпни придев у̏стаја̑н, у̏стаја̑на, у̏стаја̑но.
  • Глагол. именица ста̀ја̑ње.

4. У глагола бојати се у начину заповедном отпада и те гласи бо̑ј се; бо̑јмо се, бо̑јте се.

5. Глагол пре̏ти (са својима сложеним) има оваке облике.

Начин неодређени пре̏ти (кога пред Судом).

Време садашње
Једн 1. пре̑м Мн. пре́мо
2. пре̑ш пре́те
3. пре̑ пру̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. пре̏х Мн. пре̏смо
2. пре̏ пре̏сте
3. пре̏ пре̏ше

страна 127

Време пређ. трајно
Једн 1. пра̑х Мн. пра̑смо
2. пра̑ше пра̑сте
3. пра̑ше пра̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. при̏мо
2. при̏ при̏те
3.
  • Прилог врем. садашњег пру́ћи
  • Прилог врем. прошлог пре̑вши.
  • Придев прошли пре̏о, пре̏ла, пре̏ло.
  • Придев трпни пре̑т, пре̑та, пре̑то.

Тако и сложени са̀пре̑ти (кога пред судом. Сапрела га со и хлеб!), за̀зрети, на̀зрети, про̀зрети, прѐзрети. (у смислу презирања). — Глагол прѐзрети има придев трпни: пре̏зрен-а-о

6. Глагол зре̏ти (бивати зрео) има оваке облике.

Време садашње
Једн 1. зри̑м Мн. зри́мо
2. зри̑ш зри́те
3. зри̑ зру̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. зре̏х Мн. зре̏смо
2. зре̏ зре̏сте
3. зре̏ зре̏ше
Време пређ. трајно
Једн 1. зра̑х Мн. зра̑смо
2. зра̑ше зра̑сте
3. зра̑ше зра̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. зри̏мо
2. зри̏ зри̏те
3.
  • Прилог врем. садаш. зру́ћи.
  • Прилог врем. пр. зре̑вши.
  • Придев прошли зре̏о, зре̏ла, зре̏ло.

Тако и сложени до̀зрети, прѐзрети, (постати сувише зрео,) са̀зрети, у̀зрети.

Тако и глагол вре̏ти (ври вода). страна 128 7. Глагол мнити (значи мислити) који је некада гласио мнѣ-ти има оваке облике.

Начин неодређени мни̏ти.

Време садашње
Једн 1. мни̑м Мн. мни́мо
2. мни̑ш мни́те
3. мни̑ мне̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. мни̏х Мн. мни̏смо
2. мни̏ мни̏сте
3. мни̏ мни̏ше
Време пређ. трајно
Једн 1. мња̑х Мн. мња̑смо
2. мња̑ше мња̑сте
3. мња̑ше мња̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. мни̏мо
2. мни̏ мни̏те
3.
  • Прилог врем. садашњег мне́ћи.
  • Прилог врем. прошлог мни̑вши̑.
  • Придев прошли мни̏о, мни̏ла, мни̏ло.
  • Придев трпни мње̏н, мње̏на, мње̏но.
  • Глаголска именица: мњење

Погрешно ову именицу многи говоре и пишу: мнење јер је правилно: мњење.

8. Глагол спати, (значи спавати) има:

  • Време садашње: спи̑м, спи̑ш, спи̑; спи́мо, спи́те, спе̑.
  • Прилог времена сад. спе́ћи.
  • Начин заповедни спи̏, спи̏мо, спи̏те
  • Остале облике има по 5. врсти.

ЧЕТВРТА ВРСТА[уреди]

У ову врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком и, нпр. вод-и.

Од ове основе постаје основа врем. садашњег наставком е, нпр. води-е. страна 129 Овај наставак е једначи се са и из основе начина неодређеног, те буде води-и. Пошто се два и-и сажму у једно и, постане основа времена садашњег води.

На ову основу долазе лични наставци.

ПРЕТХОДНА ПРАВИЛА[уреди]

У 3. л. мн. времена садашњег и од основе са н од личног наставка прешло је у старом језику у носни гласник ѧ који у садашњем језику гласи е, тако од води—водѧ буде воде.

То исто бива и у прилогу времена садашњег, те гласи: водећи.

У времену пређ. трајном пред наставком ах и у придеву трпном пред наставком ен, да би се отклонио зев, претвара се и у ј. Потом се сугласници, који се десе пред ј, спајају с њим по закону јотовања: дј у ђ, тј у ћ, лј у љ, нј у њ, зј у ж, сј у ш, цј у ч, нпр. води-ах — водј-ах — вођах; води-ен — водј-ен — вођен.

Кад се пред тим непчаним сугласницима деси с или з, ови се гласови мењају с у ш; з у ж, нпр. мисљ-ах — миш- љах; мисљ-ен — мишљен; од гнездити се буде: гнезђ-ах се — гнежђах се. А може се група жђ заменити групом жд, па гласити гнеждах се.

Од крстити буде: крсћах — кршћах; крсћен — кршћен. А пошто се група шћ замењује групом шт, онда буде: крштах и крштен.

Који глаголи већ имају у корену жд или шт, те гласовне групе остају непромењене, нпр. воштитивоштах, воштен; смождитисможден.

Кад се пред ј, које постаје од и, десе гласови: б, в, м, п, онда се између њих и ј умеће л које се са ј спаја у љ, нпр. љуби-ах — љубј-ах, — љуб-л-јах — љубљах; љуби-ен — љубј-ен — љуб-л-јен — љубљен.

Кад се, пак, пред ј посталим од и десе гласови: ј, љ, њ, ђ, ћ, ж, ч, ш, р онда ј отпада, нпр. ложити — ложи-ах — ложј-ах — ложах; ложи-ен — ложј-ен — ложен.

У начину заповедном отпада наставак и, нпр. води-и — води.

У глагола, пак, који пред наставком и, којим постаје основа начина неодређеног, имају ој, отпада не само наставак страна 130 и, којим постаје начин заповедни, него и глас и којим постаје основа начина неодређеног, нпр. број-и-ти; нач. запов. број-и-и — броји-и — броји — број. Тако дојити — дој; спојити — спој; кројити — крој, итд. .

  • Образац водити.
  • Основа начина неодређеног води.
  • Основа врем. садашњег водие — водии — води.

Начин неодређени водити.

Време садашње
Једн 1. во̏ди̑м Мн. во̏ди̑мо
2. во̏ди̑ш во̏ди̑те
3. во̏ди̑ во̏де̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. во̀дих Мн. во̀дисмо
2. во̀ди во̀дисте
3. во̀ди во̀дише
Време пређ. трајно
Једн 1. во̏ђа̑х Мн. во̏ђа̑смо
2. во̏ђа̑ше во̏ђа̑сте
3. во̏ђа̑ше во̏ђа̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. во̀димо
2. во̀ди во̀дите
3.
  • Прилог врем. садашњег во̏де̑ћи.
  • Прилог врем. прошлог во̏ди̑вши.
  • Придев прошли во̀дио во̀дила, во̀дило.
  • Придев трпни во̏ђен, во̏ђена, во̏ђено.
  • Глаголска именица во̏ђе̑ње.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу и правилима напред изложеним глаголе:

а) у којих се у времену пређ. трајном и придеву трпном не умеће л.

бедити, обедити, убедити, набедити, бродити, пребродити, будити, пробудити, разбудити, узбудити, вадити, водити, возити, гадити, гадити се, газити, погазити, прегазити, годити, угодити, гонити, разгонити, гласити, прогласити, гладити, угладити, гасити, угасити, градити, преградити, заградити, гудити, делити, оделити (придев трпни: дељен, одељен, према чему глаголска именица: дељење, одељење. Погрешно је говорити страна 131 и писати делење, оделење, како често чине), разделити, поделити уделити, женити, оженити, једити, једити се, кадити, калити, прекалити, кезити, клатити, косити, красити, кратити, кротити, укротити, крунити, окрунити, ледити, следити се, љутити, љутити се, мазити размазити, месити, умесити, митити, подмитити, млатити, молити, мутити, мразити, носити, нудити, пазити, палити, плазити, плазити се, платити, пратити, пузити, радити, родити, садити, сладити, судити, теглити, хладити, ходити, цедити, ценити;

белити, жутити, зеленити, плавити, црнити, вранити. (Ови су глаголи прелазни и значе да нека чини да нешто буде бело, жуто, зелено, плаво, црно, врано).

б) у којих се у времену пређ. трај. и придеву трпном умеће глас л:

бавити се, боравити, вабити, грабити, давити, давити се, дубити (значи усправо стајати), дробити, удробити, раздробити, назобити (коња), јавити, кобити, ку̏пити (на гомилу), ку́пити (што за новац), крпити, кропити, лепити, ломити, правити, поправити. пла̏вити, поплавити, млавити, направити, рубити, порубити, слабити, славити, прославити, тупити, утупити, чепити се.

в) У, којих у времену пређ. трајном и придеву трпном отпада ј.

барити, бојити, борити се, бечити, бечити се, буљити. гајити, гојити, дојити, дрљити, раздрљити, дуљити, жарити, жуљити, журити се, знојити се, крѐчити, крњити, кројити, кочити, кружити, лечити, личити, ложити, лучити, млачити, мотрити, мрачити, мучити, појити, порити, пржити, прћити се, пућити се, ројити се, ружити, тајити, тањити, творити, тлачити, точити, тражити, трошити, тужити, учити, цурити, ширити,

Напомена.

  • Глагол окнити има придев трпни окнивен—а—о.
  • Глагол заднити има придев трпни: заднивен—а—о.
  • Глагол снити има прид. трп. снивен—а—о.

ПЕТА ВРСТА[уреди]

У овој су врсти глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком а, нпр. чув-а; пис-а; бр-а.

Ова врста има три раздела.

ПРВИ РАЗДЕО[уреди]

У овај раздео иду глаголи којима основа времена садашњег постаје од основе начина неодређеног наставком е, нпр. чува-е. страна 132 Наставак е једначи се са а из основе те бива: чува-е — чува-а, и пошто се два аа сажму у једно, онда буде основа врем. сад. чува.

ПРЕТХОДНА ПРАВИЛА[уреди]

У 3. л. мн. врем. садашњег наставак е не једначи се са а од основе на коју долази, него се снажењем претвара у о које се са н од личног наставка спаја у старински носни гласник ѫ, који сада гласи у. Између а и у умеће се ј да се укине зев, те буде чува-ј-у.

Ово исто бива у прилогу врем. садашњег: чува-ј-ући.

Време пређ. трајно постаје од основе начина неодређеног. У том се облику а од основе сажима са а од наставка, те буде: чува-ах — чувах.

У придеву трпном е од наставна једначи се са а од основе, па се оба сажму у једно а, те буде: чува-ен — чува-ан — чуван.

У начину заповедном наставак и, нашавши се на крају иза гласника а, ради укидања зева претвара се у ј, нпр. чува-и — чувај.

  • Образац: чувати.
  • Основа начина неодређ. чува.
  • Основа врем. садашњег чува.
  • Начин неодређени чувати.
Време садашње
Једн 1. чу̑вам Мн. чу̑вамо
2. чу̑ваш чу̑вате
3. чу̑ва чу́вају
Време пређ. тренутно.
Једн 1. чу́вах Мн. чу́васмо
2. чу́ва чу́васте
3. чу́ва чу́ваше
Време пређ. трајно
Једн 1. чу̑ва̑х Мн. чу̑ва̑смо
2. чу̑ва̑ше чу̑ва̑сте
3. чу̑ва̑ше чу̑ва̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. чу̑ва̑јмо
2. чу̑вај чу̑ва̑јте
3.

страна 133

  • Прилог врем. садашњег чу́вајући.
  • Прилог. врем. прошлог чу̑ва̑вши.
  • Придев прошли чу́вао, чу́вала, чу́вало.
  • Придев трпни чу̑ва̑н, чу̑ва̑на; чу̑ва̑но.

Глагол. именица чување.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу и напред изложеним правилима глаголе:

бивати, бирати, бубати, ва́љати, већати, видати, виђати, вијати, владати, водати, вребати, вређати, гађати, гегати, гиздати, гиздати се, гибати, гибати се, гласати, гледати, гурати, гутати, жигати, зевати, зидати, јављати, карати, копати, кувати, лупати, лутати, мотати, морати, нагађати, наговарати, наговештавати, нападати, набављати, настављати, остављати, отварати, падати, парати, певати, питати, пуцати, равнати, ресати, ри́бати; (купус, патос), ридати, рѝљати, ригати, ругати се, севати, седати, сипати, сањати, спавати, стварати, страдати, стрељати, табати, тепати, терати, ткати, ћеретати, узимати, ударати, урлати, цепати, цепкати, цењкати се, цуцкати, цуцати, шетати, шеткати се.

Напомене:

1. Глагол спати има све облике који постају од основе времена садашњег од основе спи-гспи-испи. Тако:

  • време сад. спи̑м, спи̑ш, спи̑; спи́мо, спи́те, спе̑.
  • прилог врем. сад. спе́ћи.
  • Начин заповедни спи̏, спи̏мо, спи̏те.

2. Глагол имати има све облике по обрасцу овог раздела. Али може да му се основи прикључи д, те од такве основе може да има:

време сад. има́де̑м, има́де̑ш, има́де̑; има́де̑мо, има́де̑те, има́ду̑.

време пређ. тренутно ѝмадох, ѝмаде, ѝмаде; ѝмадосмо, ѝмадосте, ѝмадоше;

време пређ. трајно ѝмађа̑х (м. имадијах), ѝмађа̑ше, ѝмађа̑те, ѝмађа̑смо, ѝмађа̑сте, ѝмађа̑ху.

ДРУГИ РАЗДЕО[уреди]

У глагола овога раздела основа начина неодређеног постаје наставком а, нпр пис-а.

Основа времена садашњег постаје од корена наставком је. нпр. пис-је.

Сугласници који се нађу на крају корена, пред ј од наставка, спајају се с ј по закону јотовања, нпр. пис-је — пише. страна 134 Такво спајање бива у времену садашњем, начину заповедном и прилогу времена садашњег.

Време пређ. трајно и придев трпни постају од основе начина неодређеног, нпр. писа-ах — пи̑са̑х; писа-ен — писа-ан — писан.

  • Образац писати.
  • Основа начина неодређеног писа.
  • Основа врем. садашњег пише.
  • Начин неодређени писати.
Време садашње
Једн 1. пи̑шем Мн. пи̑шемо
2. пи̑шеш пи̑шете
3. пи̑ше пи̑шу̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. пи́сах Мн. пи́сасмо
2. пи́са пи́састе
3. пи́са пи́саше
Време пређ. трајно
Једн 1. пи̑са̑х Мн. пи̑са̑смо
2. пи̑са̑ше пи̑са̑сте
3. пи̑са̑ше пи̑са̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. пи́шимо
2. пи́ши пи́шите
3.
  • Прилог врем. садашњег пи́шу̑ћи.
  • Прилог врем. прошлог пи̑са̑вши.
  • Придев прошли пи́сао, пи́сала, пи́сало.
  • Придев трпни пи̑са̑н, пи̑са̑на, пи̑са̑но, а може бити и: писат—а—о.
  • Глаголска именица писање.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу, глаголе:

а) у којих се у основи вр. садашњег спаја гј у ж:

легати (ле̑жем), зала́гати, ла̀гати, сла̀гати, (сла̏же̑м), сла́гати, (сла̑жем: једно на друго). полегати, разлегати се, помагати, запомагати, пренемагати се, одмагати, потпомагати, стругати;

б) у којих се у основи вр. сад. спаја д-ј у ђ:

глодати (глођем), изглодати, изглодати се, оглодати, преглодати;

в) у којих се у основи вр. сад. спаја: зј у ж: страна 135 везати (ве̑жем), завезати, навезати, обавезати, одвезати, повезати, свезати, увезати, гамизати, гмизати; зажизати, поджизати, сажизати, ужизати, ужизати се; казати, показати, исказати, приказати; лизати, полизати; мазати, намазати, размазати; низати пренизати; пре́зати, упрезати (коње у кола); пузати, пузати се, успузати се; резати, зарезати, урезати; р̏зати (коњ рже). за̀’рзати; стизати; затезати натезати, притезати; тр̏зати;

г) у којих се к-ј спаја у ч.

баукати, букати, бурликати, викати; гакати; гукати; јаукати; кукурекати; лелекати; локати; замакати, умакати; маукати; пијукати; пла̏кати, заплакати се; пла́кати (какав суд); рикати, рукати; скакати; сркати; сту̏кати (вола); сукати, усукати; отакати, претакати; тандркати: торокати, тр́кати, (Петар коња тр̑че); ћурликати; у́кати, урликати, хракати; хркати; ши́кати. (гусак шиче); шмркати; гурикати (прасе гуриче);

д) у којих се с-ј спаја у ш.

бастисати; бегенисати; битисати; бри̏сати; избрисати, пребрисати; будалисати; вараклеисати; враголисати; за̀дисати, издисати, удисати; думенисати; дунђерисати; ђаволисати; жигосати; калаисати; капарисати; кидисати; кресати; лењирисати; липсати; мајсторисати; малаксати; манисати; метанисати; механисати; мирисати; награ̀исати, ограисати; па̏сати (сабљу па̏ше), опасати; патосати; прокопсати; саборисати; сисати, пресисати, усисати; тесати, отесати; џабаисати;

ђ) У којих се т-ј спаја у ћ:

бахтати; бенетати; блебетати; векетати; вр̏тати; освртати се; загонетати, одгонетати; грактати; гргутати; грохотати; гроктати; гр̏тати, изгртати, загртати, одгртати; жватати; звекетати; јектати; какотати; кевтати (псето кевће); кламитати; клепетати; кликтати; клокотати; кокотати; крекетати; кретати; ле́тати, прелетати, излетати; расплетати, уплетати; прѐтати, запретати (ватру); роктати (свиње рокћу); свитати; скакутати; посртати, насртати; трепетати; трептати; цвркутати; цокотати; цвокотати; чагртати; шаптати; шкргутати (зубима); шоботати;

е) У којих се х-ј спаја у ш:

јахати, узјахати, пројахати; махати, пахати;

ж) У којих се ц-ј спаја у ч:

зарицати се; дотицати се; обрицати; нарицати; квоцати, расквоцати се; мицати, мицати се; ницати; натицати се, протицати; спотицати се; стицати; тицати, тицати се;

з) У којих се умеће л па се л-ј спаја у љ:

зобати (зобљем), позобати; храмати (храмљем); капати, прокапати; клепати; огребати;

и) У којих се л-ј спаја у љ;

слати, послати, изаслати;

ј) у којих ј долазећи иза непчаних сугласника или иза гласа р отпада: страна 136 кашљати; пењати, пењати се; нагињати, нагињати се; заклињати, преклињати; помињати, опомињати, опомињати се, напомињати, спомињати; запињати; зачињати, почињати; стењати; верати се; извирати, превирати, увирати; дерати; задирати; ждерати; прождирати; зазирати, назирати, обзирати се; умирати, орати; запирати, опирати се, препирати се; стѐрати (постељу) застирати, простирати; затирати, отирати, сатирати; утирати; чешати, чешати се, почешати се.

Напомене:

1. Ови глаголи могу имати облике и по првом и по другом разделу ове врсте:

ги̏бати (гибам и гибљем); тако и: зазивати, називати, прозивати и остали сложени; — зидати; јалакати; пље̏скати; ткати; чалакати; дремати, заимати, позаимати, узаимати; купати се; си̏пати, засипати, насипати, расипати; затапати; потапати; сисати; потапсати; ста̏сати; ти̏псати; скитати се; шетати се; дихати; духати; њихати; пухати. Сви са још друкчије сложенима.

2. У којих се глагола пред ј нађу гласови сл, кад се лј споји у љ, онда се и с претвори у ш.

Тако од глагола слати бива:

  • Време сад. шље̑м, шље̑ш, шље̑; шље́мо, шље́те, шљу̑;
  • Начин заповед шљи̏; шљи̏мо, шљи̏те.
  • Прилог врем. сад. шљу́ћи.

У овога глагола може се уметнути а између ш и љ, те бити шаљем, итд. Тако и у нач. заповедном и прилогу врем. садашњег.

Тако имају на оба начина те облике и сложени: послати; остали сложени: припослати, одаслати, изаслати, обичнији су без уметнутог а.

3. У глагола у којих се пред ј нађу гласови ск, пошто се к-ј споје у ч онда се и с претвори у ш, а гласови шч замењују се гласовима шт.

Тако од глагола искати буде:

  • Време сад. и̏ште̑м, и̏ште̑ш, и̏ште̑; и̏ште̑мо, и̏ште̑те, и̏шту̑;
  • Начин заповедни ѝшти, ѝштимо, ѝштите.
  • Прилог врем. садашњег и̏шту̑ћи.

Тако и у глагола сложених: заискати, поискати, изискати. Тако и у: бискати, побискати.

4. У којих се пред ј нађу гласови хт, пошто се т-ј споје у ћ, онда и х постане ш.

Тако од глагола дахтати буде: страна 137 Време сад. да̏шће̑м, да̏шће̑ш, да̏шће̑; да̏шће̑мо, да̏шће̑те, да̏шћу̑.

Начин заповед. да̀шћи; да̀шћимо, да̀шћите.

Прилог врем. сад. да̏шћу̑ћи.

Тако и од дрхтати: дршћем — дршћи — дршћући.

Овај глагол се говори и: дрктати, и поред тога што може имати облике и по обрасцу овог раздела: дркћем итд. може их имати и по 2. разделу 3. врсте: дрктим — дркти — дрктећи.

5. Глаголу давати корен је да, основа нач. неодређеног да-а. Због зева умеће се в те буде да-в-а. Ово бива у свима облицима који постају од основе нач. неодређеног.

Основа врем. садашњег постаје му од корена да наставком је, те му бива:

  • Време сад. да́је̑м, да́је̑ш, да́је̑; да́је̑мо, да́је̑те, да́ју̑.
  • Нач. заповедни да́ји; да́јимо, да́јите.
  • Прилог врем. садашњег. да̑ју̑ћи.

То исто бива и у глагола: познавати, признавати, дознавати, сазнавати, припознавати.

6. У глагола клати у основи врем. садашњег кл-јекље умеће се о између к и љ те бива: коље.

Тако му буде:

  • Време сад. ко̏ље̑м, ко̏ље̑ш, ко̏ље̑; ко̏ље̑мо, ко̏ље̑те, ко̏љу̑.
  • Начин заповедни ко̀љи; ко̀љимо, ко̀љите.
  • Прилог врем. садашњег ко̏љу̑ћи.

ТРЕЋИ РАЗДЕО[уреди]

Претходна правила

У глагола овога раздела основа начина неодређеног постаје од корена наставком а нпр. бр-а у глагола бра-ти.

Ако се корен свршује гласником, онда се зев укида на ове начине:

а) Умеће се ј, нпр. се-а — се-ј-а у глагола сејати.

б) Умеће се в, нпр. кљу-а — кљу-в-а у глагола кљувати.

в) Глас у мења се у ов, нпр. тру-а — тров-а у глагола тровати.

Основа времена садашњег постаје од корена наставком е.

Кад се корен свршује гласником онда се зев попуња ј-ом, нпр. се-е — се-ј-е; сеје; кљу-е — кљу-ј-е — кљује; тру-е — тру-ј-е — трује. страна 138 Кад се корен завршује гласником онда наставак и којим постаје зап. начин, и наставак е којим постаје основа вр. сад. после ј којом се укида зев, отпадају, нпр. се-ј-е-и — сеј.

У неких се проширује корен, нпр. бр-е — б-е-р-е — бере; зв-е — з-о-в-е — зове.

Време пређ. трајно постаје од основе начина неодређеног. Глас а из основе сажима се с гласом а од наставка у једно дуго а̑, нпр. бра-ах — бра̑х.

Придев трпни постаје од основе нач. неодређеног. Глас е од наставка једначи се с гласом а од основе, па се сажимају у једно дуго а̑, нпр. бра-ен — бра-ан, — бра̑н.

1. Образац брати.

  • Основа начина неодређеног бра.
  • Основа врем. садашњега бере.
  • Начин неодређени брати.
Време садашње
Једн 1. бе̏ре̑м Мн. бе̏ре̑мо
2. бе̏ре̑ш бе̏ре̑те
3. бе̏ре̑ бе̏ру̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. бра̏х Мн. бра̏смо
2. бра̏ бра̏сте
3. бра̏ бра̏ше
Време пређ. трајно
Једн 1. бра̑х Мн. бра̑смо
2. бра̑ше бра̑сте
3. бра̑ше бра̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. бѐримо
2. бѐри бѐрите
3.
  • Прилог врем. сад. бе̏ру̑ћи.
  • Прилог врем. пр. бра̑вши
  • Придев прошли бра̏о, бра́ла, бра́ло.
  • Придев трпни бра̑н, бра̑на, бра̑но.

Глаголска именица брање.

2. Образац сејати.

  • Основа начина неодређеног сеја.
  • Основа врем. садашњег сеје.
  • Начин неодређени се̏јати

страна 139

Време садашње
Једн 1. се̏је̑м Мн. се̏је̑мо
2. се̏је̑ш се̏је̑те
3. се̏је̑ се̏ју̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. се̏јах Мн. се̏јасмо
2. се̏ја се̏јасте
3. се̏ја се̏јаше
Време пређ. трајно
Једн 1. се̏ја̑х Мн. се̏ја̑смо
2. се̏ја̑ше се̏ја̑сте
3. се̏ја̑ше се̏ја̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. се̑јмо
2. се̑ј се̑јте
3.
  • Прилог врем. сад. се̏ју̑ћи.
  • Прилог врем. прошлог се̏ја̑вши.
  • Придев прошли се̏јао, се̏јала, се̏јало.
  • Придев трпни се̏ја̑н, се̏ја̑на, се̏ја̑но.
  • Глаголска именица сејање.

Ради веџбања мењати по овим обрасцима глаголе:

избрати, набрати, обрати, пробрати, сабрати, збрати, убрати;

бајати; бријати, обријати; вејати, овејати; грајати; грејати, грејати се; кајати, кајати се, покајати се; лајати; појати (песму у цркви); смејати се; ста̏јати (учестан од стати); тајати (таје течност из каквог суда); трајати; хајати; чајати;

бљувати; кљувати; пљувати;

ковати, сновати, тровати.

И сложене од ових.

Напомене:

1. Од старога корена със постаје глагол със-а-ти, од којега је у 1. разделу ове врсте глагол сисати.

Њему је отпало съ па остало с-а-ти те има глагол сати.

Овоме глаголу је основа времена садашњег със-е, а пошто је отпало съ, остало је с-е — се.

Од те основе има:

  • Време садашње се̑м, се̑ш, се̑; е́ёмо, се́те, су̑;
  • Нач. заповедни си̏; си̏мо, си̏те;
  • Прилог врем. садашњег су́ћи.

страна 140 Од основе начина неодређеног са нема више облика осим начина неодређеног сати. Остали су му облици од основе начина неодређеног само од основе сиса, по 1. разделу ове врсте.

2. Глагол ткати, који се мења по 1. разделу ове врсте, може основу врем. садашњег и облике, који од ње постају, имати и по овом разделу: тк-е — тч-е, а пошто т пред ч отпадне, због тешког изговора, остане ч-е — че, те има:

Време сад. че̑м, че̑ш, че̑; че́мо, че́те, — у 3. л. мн. остаје шку̑; али ч из других лица продире и у ово лице, те се говори чу̑.

  • Начин заповедни чи̏; чи̏мо, чи̏те.
  • Прилог врем. садашњег чу́пи.

ШЕСТА ВРСТА[уреди]

У глагола ове врсте основа начина неодређеног постаје наставцима ова, ева, ива, који су опет постали од старијега у-а, па се ради укидања зева у претворило у ов, ев, ив, нпр. купу-а — купов-а — куповати; воју-а — војев-а — војевати; дању-а — дањив-а — дањивати. .

У основи времена садашњег остало је од уа само у, а отпало а, и на то долази наставак е. Ради укидања зева између у и е умеће се ј, тако бива: купу-е — купује; воју-е — војује; — дању-е — дањује.

Време пређ. трајно постаје од основе начина неодређеног: купова-ах — куповах; војева-ах — војевах; дањива-ах — дањивах.

У придеву трпном е од наставка једначи се са а из основе, па се сажимају у једно а̑: купова-ен — купова-ан — купован.

  • Образац куповати.
  • Основа начина неодређеног купова.
  • Основа врмена садашњег купује.
  • Начин неодређени куповати.
Време садашње
Једн 1. ку̀пује̑м Мн. ку̀пује̑мо
2. ку̀пује̑ш ку̀пује̑те
3. ку̀пује̑ ку̀пују̑
Време пређ. тренутно.
Једн 1. купо̀вах Мн. купо̀васмо
2. купо̀ва купо̀васте
3. купо̀ва купо̀ваше

страна 141

Време пређ. трајно
Једн 1. купо̀ва̑х Мн. купо̀ва̑смо
2. купо̀ва̑ше купо̀ва̑сте
3. купо̀ва̑ше купо̀ва̑ху
Начин заповедни
Једн 1. Мн. ку̀пу̑јмо
2. ку̀пу̑ј ку̀пу̑јте
3.
  • Прилог врем. садашњег ку̀пују̑ћи.
  • Прилог врем. прошлог купо̀ва̑вши.
  • Придев прошли ку̏пова̑о, ку̏пова̑ла, ку̏пова̑ло.
  • Придев трпни ку̏пова̑н, ку̏пова̑на, ку̏пова̑но.

Глаголска именица куповање.

Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе:

а) Са ов: божићовати, боловати, вековати, веровати, војводовати, гладовати, десетковати, девовати, друговати, зимовати, јадовати, кметовати, кумовати, летовати, мировати, младовати, момковати, мудровати, паметовати, пословати, поштовати, прстеновати, путовати, радовати се, ратовати, руковати, руковати се, световати, сиротовати, тамновати, учитељовати, царовати, четовати, штетовати, именовати, пландовати, пировати, поповати, трговати, итд.

б) Са ев свега два глагола: војевати и краљевати.

в) Са ив: дањивати, добацивати, довикивати, довршивати, дојахивати, доказивати, докучивати, дописивати, досађивати, забрањивати, забуњивати, завезивати, загасивати, заглављивати, заграђивати, закусивати, залагивати, зализивати, замазивати, замахивати, запљускивати, орезивати, казивати, показивати, послуживати, приказивати, ноћивати, савлађивати, урезивати, утврђивати, итд.