Srpska gramatika (Ž. Simić)/Poglavlje 5

Dodaj veze
Izvor: Викизворник
←Poglavlje 4 Srpska gramatika
Pisac: Živojin Simić
Poglavlje 5: Glagolski oblici 		Poglavlje 6→
Simić, Živojin (1922). Srpska gramatika. Beograd: Knjižara Gece Kona.


GLAGOLSKI OBLICI[uredi]

ZNAČENjA I NAZIV GLAGOLSKIH OBLIKA[uredi]

  1. Kad kažem: čujem, znači da se to događa sada kada to govorim.
    2. Prema tome oblici: čujem, čuješ, čuje; čujemo, čujete, čuju znače radnju koja se radi sad i zovu se vreme sadašnje.
  2. Kad kažem: čuh, znači da se to dogodi pređe i u jednom trenutku.
    3. Prema tome oblici: čuh, ču, ču; čusmo, čuste, čuše znače radnju koja se dogodila prede u jednom trenutku i zovu se vreme pređašnje trenutno (svršeno, aorist).
  3. Kad kažem čujah, znači da se to dogodilo pređe, ali da je trajalo nešto vremena.
    4. Prema tome oblici: čujah, čujiše, čujaše; čujasmo, čujaste, čujahu znače radnju koja se dogodila pređe, ali je bila trajna i zovu se vreme pređašnje trajno (nesvršeno, imperfekat). Ovaj oblik nemaju trenutni glagoli.
  4. Kad kažem: čuo sam, znači da se to dogodilo u prošlosti, ne označavajući da li u bližoj ili daljoj prošlosti.
    5. Prema tome oblici: čuo sam, čuo si, čuo je; čuli smo, čuli ste, čuli su znače radnju prošlu i zovu se vreme prošlo.
  5. Kad kažem: bejah čuo ili bio sam čuo znači da se to dogodilo pred drugom, takođe prošlom radnjom.
    6. Prema tome oblici: bejah čuo, bejaše čuo, bejaše čuo; bejasmo čuli, bejaste čuli, bejahu čuli, ili: bio sam čuo, bio si čuo, bio je čuo; bili smo čuli, bili ste čuli, bili su čuli znače radnju prošlu pred drugom takođe prošlom radnjom i zovu se vreme pretprošlo (davnoprošlo).
  6. Kad kažem čuću znači da će se to dogoditi u budućnosti.
    7. strana 75 Prema tome oblici: čuću, čućeš, čuće; čućemo, čućete, čuće, koji znače radnju koja će se dogoditi u budućnosti, zovu se vreme buduće.
  7. Kad kažem: čujući vaš govor idemo za vama znači da se oblik čujući prilaže obliku idemo da označi da radnja kazana oblikom čujući biva jednovremeno, tj. sad kad idemo, i zove se prilog sadašnjeg vremena.
    8. Ovaj oblik nemaju trenutni glagoli.
  8. Kad kažem: čuvši to, ustanem odmah, znači da se oblik čuvši prilaže obliku ustanem da označi da se to što znači oblik čuvši dogodilo i prošlo pre nego što se dogodilo ono što znači oblik ustanem i zove se prilog prošlog vremena.
  9. Od glagola npr. ostareti ima oblik ostareo, ostarela, ostarelo. Pa kad se kaže npr. ostarelȃ majka, to znači da oblik ostarela stoji kao pridev uz imenicu majka, i označava osobinu, koju je dobila majka time što se u njoj izvršila (tj prošla) radnja ostareti. S toga se oblik ostareo, čuo; ostarela, čula, ostarelo, čulo zove prošli glagolski pridev.
  10. Od glagola npr. potkovati ima oblik potkovan, potkovana, potkovano. Pa kad se kaže npr. potkovan konj, to znači da oblik potkovač stoji kao pridev uz imenicu konj i označava osobinu koju je konj dobio time što je trpeo na sebi radnju koju znači glagol potkovati. Tako i zauzet grad, zauzeta pozicija, zauzeto mesto. S toga se oblici potkovan-a-o, zauzet-a-o zovu trpni glagolski pridev.
    11. Ovaj se oblik od neprelaznih i povratnih glagola ne upotrebljava. Od trpnog prideva gradi se glagolska imenica nastavkom je npr, pisan-je—pisanje; zauzet-je—zauzeće. Ona se gradi i od neprelaznih i povratnih glagola od kojih se trpni pridev za se ne upotrebljava, npr. spavan-je—spavanje; od radovati se: radovan-je—radovanje.
  11. Kad kažem: čuj, idi, piši, slušaj znači da se zapoveda da radiš radnju koju znači glagol. Prema tome taj se oblik zove način zapovedni.
  12. Kad kažem: čuo bih ja, znači da bi to bilo pod nekom pogodbom: npr. da je on to rekao.
    13. strana 76 Prema tome oblici: čuo bih, čuo bi, čuo bi; čuli bismo, čuli biste, čuli bi zovu se pogodbeni način.
  13. Kad kažem: čuti, pisati, orati znači samo ime radne ne određujući da je ko i kad radi, i taj se oblik zove način neodređeni.
  14. U oblicima što se zovu vremena imaju oblici koji označavaju lica koja rade. Lica su prvo, drugo, treće u jednini, a tako i u množini. Tako:
    15. 1. lice čujem (ja) čujemo (mi)
    2. lice čuješ (ti) čujete (vi)
    3. lice čuje (on, ona, ono) čuju (oni, one, ona)

PROSTI I SLOŽENI GLAGOLSKI OBLICI.[uredi]

Glagolski oblici postaju:

  1. Od osnova nastavcima, i ovi se zovu prosti glagolski oblici.
  2. Slaganjem dvaju ili više prostih oblika, i ovi se zovu složeni glagolski oblici.

PROSTI GLAGOLSKI OBLICI.[uredi]

Prosti glagolski oblici su:

  1. Vreme sadašnje;
  2. Vreme pređašnje trenutno, (svršeno, aorist);
  3. Vreme pređašnje trajno, (nesvršeno, imperfekat);
  4. Način neodređeni;
  5. Način zapovedni;
  6. Prilog vremena sadašnjeg;
  7. Prilog vremena prošlog;
  8. Prošli pridev;
  9. Trpni pridev.

POSTAJANjE PROSTIH GLAGOLSKIH OBLIKA[uredi]

Prosti glagolski oblici postaju od osnova nastavcima. Imaju dve osnove od kojih postaju prosti glagolski oblici:
1. osnova načina neodređenog i 2. osnova vremena sadašnjeg.

Od osnove načina neodređenog dodavanjem nastavaka za glagolske oblike postaju: način neodređeni; vreme pređašnje trenutno; prilog vremena prošlog; pridev prošli. U nekih strana 77 glagola postaju od ove osnove još i vreme pređašnje trajno i trpni pridev.

Od osnove vremena sadašnjeg postaju: vreme sadašnje; način zapovedni; prilog vremena sadašnjeg; u nekih i vreme pređašnje trajno i trpni pridev.

NASTAVCI ZA LICA[uredi]

Osim nastavaka, kojima postaju glagolski oblici, imaju i nastavci koji označavaju lica, koja rade. Tako lični nastavci bili su:

JEDNINA MNOŽINA
1. l. m mo
2. l. si, s te
3. l. t nt

Ovaki lični nastavci sačuvali su se u glagola jesam od osnove jes.

Tako u prvom l. jednine bilo je jes-m—jesm, pa između dva suglasnika umetnuto je a, te izlazi jesam. U 2. l. jednine bilo je jes-si—jessi, pošto je izbačeno jedno s, ostalo je jesi. U 3. l. množine bilo je jes-nt, između osnove i nastavka umetak je o, te je bilo jes-o-nt. Suglasnik t na kraju otpao je, a glasovi o-n spojili su se u starinski nosni glasnik ѫ, koji sada glasi u, te je izišlo jesu. Prema tome je ovaj glagol u vrem. sadašnjem:

JEDNINA MNOŽINA
1. l. jesam jesmo
2. l. jesi jeste
3. l. jest jesu

U ostalih glagola, pak, nastavak za 2. l. jednine si glasi š. Nastavak t za 3. l. jednine otpao je. Nastavku nt za 3. l. množine otpalo je t, a n spajalo se s glasnikom ispred sebe: sa o u nosnik ѫ sadašnje u, a sa e u nosnik ѧ, sadašnje e. Tako su sada lični nastavci u ostalih glagola:

Jedn. Mn.
1. l. m mo
2. l. š te
3. l. u ili e

strana 78 Primer:

1. l. zna-m zna-mo
2. l. zna-š zna-te
3. l. zna— zna-j-u

Glas j u 3. l. mn. umetnut je da se otkloni zev.

OBLICI OD OSNOVE NAČINA NEODREĐENOG[uredi]

Osnova načina neodređenog ili je jednaka s korenom, ili postaje dodavanjem nastavaka za osnovu. Prema tome se glagoli dele na vrste.

Od osnove načina neodređenog postaju:

  1. Način neodređeni nastavkom ti, npr. ču-ti; tres-ti; vide-ti; peva-ti; kupova-ti.
  2. Vreme pređašnje trenutno postaje nastavkom h. Lični nastavci su u jednini otpali, pa je i nastavak h za vreme otpao u 2. i 3. licu jednine.

    3. U množini u 1. i 2. licu nastavak h za vreme pretvorio se pred ličnim nastavcima u s.

    U 3. l. množine između nastavka h za vreme i ličnog nastavka n(t) umetnuto je e, koje se sa n spojilo u starinski nosni glasnik ѧ, koji sada glasi e, a h pred e pretvara se u š. Tako:

    Umesto: biva:
    Jed. 1. ču-h čuh
    2. ču-h ču
    3. ču-h ču
    Mn. 1. ču-h-mo čusmo
    2. ču-h-te čuste
    3. ču-h-e-n(t) čuše

    Ako se osnova načina neodređenog svršuje suglasnikom onda se između osnove i nastavka za vreme umeću glasnici: u 1. l. jednine i u sva tri lica množine umeće se o, a u 2. i 3. l. jednine umeće se e. Tako:

    Umesto: biva:
    Jed. 1. l. tres-o-h tresoh
    2. l. tres-e-h trese
    3. l. tres-e-h trese
    Mn. 1. l. tres-o-h-mo tresosmo
    2. l. tres-o-h-te tresoste
    3. l. tres-o-h-e-nt tresoše

    strana 79

  3. Prilog vremena prošlog postaje nastavkom vši, npr. čuv-ši.

    4. A kad se osnova nač. neodređenog svršuje suglasnikom, onda se između osnove i nastavka, zbog nagomilanih suglasnika, umeće glasnik a, npr. tres-a-vši.

    Ovakav oblik: čuvši tresavši pristaje uz podmet, tj. lice koje radi, i muškog i ženskog i srednjeg roda, i u jednini i u množini

    Ima i skraćen ovaj oblik: čuv, tresav, ali ovakav pristaje samo uz podmet muškog roda u jednini npr. Pak okupiv hrabre vitezove, na studen je kamen pokročio.

  4. Pridev prošli postaje nastavkom l—la—lo.

    5. U muškom rodu, stojeći na kraju, l se pretvara u o npr. čul—čuo—la—lo; tres-a-l—tresao-la-lo.

  5. Pridev trpni, u nekih glagola postaje od osnove načina neodređenog. Nastavci su za ovaj oblik en—ena—eno ili t—ta—to, npr. plet-en, plet-ena, plet-eno, uze-t, uze-ta uze-to.
  6. Vreme pređašnje trajno, u glagola kojima osnova načina neodređenog ima na kraju a, postaje od osnove nač. neodređenog.

Za ovaj oblik nastavak je ah. Pri obrazovanju lica biva ovako:

  1. U jednini: U 1. licu nastavak lični izgubio se još u davnini. U 2 i 3. licu između nastavka ah i nastavka ličnog umetnuto je e. Pred tim e glas h pretvara se u š. Lični nastavci su potom otpali.
  2. U množini: U 1. i 2. licu glas h od nastavka ah pretvorio se pred ličnim nastavcima u s. U 3. licu između nastavka ah i ličnog nastavka nt umetak je o, koji se sa n spojio na već pokazani način i postao u, a krajnji sugl. t otpao. Najzad a iz osnove i a od nastavka ah spojili su se u jedno dugo ȃ. Tako:
    3. JEDNINA
    1. čuva-ah čȗvȃh
    2. čuva-ah-e-s čȗvȃše
    3. čuva-ah-e-t čȗvȃše
    MNOŽINA
    1. čuva-ah-mo čȗvȃsmo
    2. čuva-ah-te čȗvȃste
    3. čuva-ah-o-nt čȗvȃhu

strana 80

OBLICI OD OSNOVE VREMENA SADAŠNjEG[uredi]

Osnova vremena sadašnjeg postaje od korena ili od osnove načina neodrđenog nastavcima e, ne, je, npr. plet-e; sta-ne; pis-je — piše.

Od ove osnove postaju:

  1. Vreme sadašnje. Za vreme sadašnje nema nastavka, nego lični nastavci dolaze odmah na osnovu. Tako:
    2. Jedn 1. trese-m Mn. trese-mo
    2. trese-š trese-te
    3. trese— tresu

    U 3. l. množine biva: trese-nt, pa se krajnje e u osnovi snaži u o i onda se o-n spaja u ѫ, koje sada glasi u.

  2. Prilog vremena sadašnjeg postaje isto onako kao 3. l. množine sad. vremena. Samo mu još treba dodati ći npr. tresući.
  3. Način zapovedni postaje od osnove vrem. sadašnjeg nastavkom i. Glasnik e od osnove gubi se.
    4. U jednini nač. zapov. ima samo 2. lice; u množini ima 1. i 2; a nema u jednini 1. i 3. i u mn. 3. lice. U 2. l. jednine lični nastavak je otpao.
    Jedn 1. — Mn. tres-i-mo
    2. tres-i tres-i-te
    3. — —
  4. Vreme pređašnje trajno. Kod ovog oblika biva ovo: e od osnove, pred nastavkom ah produljilo se te postalo ѣ, koje pred nastavkom ah glasi i, te biva tresѣ-ah — tresi-ah, a da se ukine zev umeće se j te bude trisijah. Sve ostalo biva kao što je pokazano pri izvođenju ovog oblika od osnove nač. neodređenog. Tako:
    5. JEDNINA
    1. tresѣ-ah trésijȃh
    2. tresѣ-ah-e-(s) trésijȃše
    3. tresѣ-ah-e-(t) trésijȃše
    MNOŽINA
    1. tresѣ-ah-mo trésijȃsmo
    2. tresѣ-ah-te trésijȃste
    3. tresѣ-ah-o-nt trésijȃhu

    strana 81 U ovom obliku može da se i, koje je na kraju osnove, izjednači sa a kojim se počinje nastavak za vreme, a potom da se sažmu u jedno ȃ, i da glasi:

    Jedn 1. trȇsȃh Mn. trȇsȃmo
    2. trȇsȃše trȇsȃste
    3. trȇsȃše trȇsȃhu
  5. Pridev trpni u nekih glagola postaje od osnove vremena sadašnjeg, i onda biva ovo: vidi-en — vidj-en — viđen—a—o.

SLOŽENI GLAGOLSKI OBLICI[uredi]

Složeni glagolski oblici su:

  1. Vreme prošlo;
  2. Vreme pretprošlo (davno-prošlo);
  3. Vreme buduće;
  4. Vreme predbuduće;
  5. Način pogodbeni.

Ovi složeni oblici postaju slaganjem prostih oblika od glagola koji se menja i prostih oblika pomoćnih glagola.

Pomoćni glagoli su: jesam; biti; hteti. Glagol jesam ima samo vreme sadašnje, u kojem ima oblike potpune i skraćene, kao: jesam, sam, itd. Njihovi su oblici ovaki:

JEDNINA MNOŽINA
1. jesam, sam jesmo, smo
2. jesi, si jeste, ste
3. jest, je jesu, su

Glagol biti:

Vreme sadašnje
Jedn 1. budem Mn. budemo
2. budeš budete
3. bude budu
Vreme pređašnje trenutno
Jedn 1. bih Mn. bismo
2. bi biste
3. bi biše
Vreme pređašnje trajno
Jedn 1. bejah Mn. bejasmo
beh besmo

strana 82

2. bejaše bejaste
beše beste
3. bejaše bejahu
beše behu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. budimo
2. budi budite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. budući
  • Prilog vrem. pr. bivši
  • Pridev prošli bio, bila, bilo.
  • Trpni pridev nema

Glagol hoteti, hteti.

Vreme Sadašnje
Jedn 1. hoću, ću Mn. hoćemo, ćemo
2. hoćeš, ćeš hoćete, ćete
3. hoće, će hoće, će
Vreme pređašnje trenutno
Jedn 1. hoteh Mn. hotesmo
hteh htehsmo
htedoh htedosmo
2. hote hoteste
hte hteste
htede htedoste
3. hote hoteše
hte hteše
htede htedoše
Vreme pređašnje trajno
Jedn 1. hoćah Mn. hoćasmo
hoćaše hoćaste
hoćaše hoćahu
  • Zapovedni način nema.
  • Prilog vrem. sad. hoteći
  • Prilog vrem. pr. hotevši, htevši
  • Pridev prošli hteo, htela, htelo.
  • Prid trpni nema.

strana 83

POSTAJANjE SLOŽENIH OBLIKA[uredi]

Vreme prošlo postaje kad se s pridevom prošlim od glagola koji se uzme složi pomoćni glagol jesam ili sam. Obično se uzima skraćeni oblik: sam, si, je; smo, ste, su

Tako:

Jedn 1. čuo sam Mn. čuli smo
2. čuo si čuli ste
3. čuo je čuli su

Vreme pretprošlo (davno-prošlo) postaje kad se s prošlim pridevom od glagola koji se uzme složi vreme pređ. trajno, ili vreme prošlo od glagola biti: Tako:

Jedn 1. bejah čuo Mn. bejasmo čuli
2. bejaše čuo bejaste čuli
3. bejaše čuo bejahu čuli
ili
1. bio sam čuo bili smo čuli
2. bio si čuo bili ste čuli
3. bio je čuo bili su čuli

Način pogodbeni postaje kad se s pridevom prošlim od glagola koji se uzme složi vreme pređ. trenutno od glagola biti. Tako:

Jedn 1. čuo bih Mn. čuli bismo
2. čuo bi čuli biste
3. čuo bi čuli bi

U 3. l. mn. mesto biše dolazi samo bi. Pogrešno je, pak, upotrebljavati u 1. i 2. licu bi mesto: bismo za prvo, i biste za drugo lice.

Vreme buduće postaje kad se način neodređeni od glagola koji se uzme složi sa sadašnjim vremenom od glagola hteti. Obično se uzimaju skraćeni oblici ću, ćeš, itd.

Tako:

Jedn 1. ja ću čuti Mn. mi ćemo čuti
2. ti ćeš čuti vi ćete čuti
3. on će čuti oni će čuti

U obrazovanju ovoga oblika može pomoćni glagol doći posle glavnog, npr. čuti ću. U tom slučaju otpada krajnje i od glavnog glagola, pa se pomoćni glagol sastavi s glavnim strana 84 u jednu reč, npr. čuti ću — čut ću — čutću. A pošto se t pred ć teško izgovara, to otpada i t pa bude čuću, itd. Tako:

Jedn 1. čuću Mn. čućemo
2. čućeš čućete
3. čuće čuće

Vreme predbuduće postaje:

a) Kad se pred oblike sadašnjeg vremena dotičnog glagola predmetne predlog uz, npr. ako uzmognem, doći ću.

b) Kad se načini složeni glagol. oblik od glagola: budem, budeš, bude; budemo, budete, budu i prošlog ili trpnog prideva dotičnoga glagola, npr. ako budem mogao, doći ću; ako budem pozvan, doći ću.

RADNO I TRPNO STANjE GLAGOLSKE RADNjE[uredi]

Kad podmet radi radnju koju glagol znači, onda je glagol u radnom stanju, npr. Nesebični ljudi hvale svačije dobro delo.

Kad podmet trpi od drugoga radnju, koju glagol znači, onda je glagol u trpnom stanju, npr. Svačije dobro delo biva hvaljeno od nesebičnih ljudi.

Trpno stanje mogu imati samo prelazni glagoli. Ono se kazuje kad se trpni pridev od glagola koji se uzme složi s oblicima glagola jesam i oblicima glagola biti. Tako;

  • Način neodređeni biti hvaljen.
  • Vreme sad. hvaljen sam, hvaljen si, itd
  • Vreme pređ. tren. bih hvaljen, bi hvaljen, itd.
  • Vreme pređ. trajno bejah hvaljen, itd.
  • Vreme prošlo bio sam hvaljen, itd.
  • Nač. zapovedni budi hvaljen, itd.
  • Nač. pogodbeni bio bih hvaljen, itd.
  • Vreme buduće biću hvaljen, itd.
  • Prilog vrem. sad. budući hvaljen, itd.
  • Prilog vrem. pr. bivši hvaljen.

Napomena. Složeni glagolski oblici postaju u sviju glagola na isti način po ovde pokazanim obrascima. S toga se oni neće izlagati kod pojedinih obrazaca po kojima se menjaju prosti glagolski oblici u glagola raznih vrsta i razdela, nego njih treba zapamtiti i po njima menjati glagole iz sviju obrazaca. strana 85

PODELA GLAGOLA U VRSTE[uredi]

Način neodređeni u sviju glagola postaje od osnove nastavkom ti.

Prema toj osnovi načina neodrađenog glagoli se dele u šest vrsta.[1]

Prva vrsta.
U ovu vrstu idu glagoli kojima osnova načina neodređenog nema nastavka, nego im je koren u isto vreme i osnova za način neodređeni, npr. ču-ti; da-ti: plet-ti (plesti).
Druga vrsta.
U drugu vrstu idu glagoli kojima osnova načina neodređenog postaje nastavkom nu, npr. mak-nu-ti; sag-nu-ti se
Treća vrsta.
U treću vrstu idu glagoli kojima osnova načina neodređenog postaje nastavkom e (nekadašnje ѣ), npr. um-e-ti; vid-e-ti.
Četvrta vrsta.
U četvrtu vrstu idu glagoli kojima osnova načina neodređenog postaje nastavkom i npr. rad-i-ti; mol-i-ti.
Peta vrsta.
U petu vrstu idu glagoli kojima osnova načina neodređenog postaje nastavkom a, npr. pev-a-ti; pis-a-ti.
Šesta vrsta.
U šestu vrstu idu glagoli kojima osnova načina neodređenog postaje nastavcima: ova, eva, iva, npr. kup-ova-ti; voj-eva-ti; danj-iva-ti.

PRVA VRSTA[uredi]

Glagoli prve vrste prema glasovima na koje se svršuju osnove načina neodređenog dele se u sedam razdela.

U prvi razdeo idu glagoli kojima se osnova načina neodređenog svršuje na suglasnike d, t.

Ovi suglasnici pretvaraju se pred nastavkom za način neodređeni u s, npr. pred-ti — pres-ti; plet-ti — ples-ti.

U drugi razdeo idu glagoli kojima se osnova načina neodređenog svršuje na z, s. Suglasnik z pretvara se pred nastavkom za način neodređeni u s, npr. vez-ti — vesti; tres-ti — tres-ti.

  1. ↑ To je sistem po kojem su pisali slovenski i srpski filolozi Fr. Miklošić Uporednu Gramatiku slovenskih jezika; Đ. Daničić i St. Novaković srpsku gramatiku.

strana 86 U treći razdeo idu glagoli kojima se osnova načina neodređenog svršuje na usnene suglasnike b, v, p. Između ovih glasova i nastavka za način neodređeni umeće se s, npr. zeb-ti — zeb-s-ti — zepsti; plev-ti — plev-s-ti; crp-ti. — crp-s-ti.

U četvrti razdeo idu glagoli kojima se osnova načina neodređenog svršuje na grlene suglasnike g, k, h. Ovi se suglasnici sa suglasnikom t od nastavka za način neodređeni spajaju u ć, te biva: žeg-ti — žeći; pek-ti — peći; vrh-ti — vrći (vreći).

U peti razdeo idu glagoli kojima se osnove načina neodređenoga svršuju na suglasnike n, m pred kojima je bio poluglas ь. Pretvaranjem glasovnim od ovih suglasnika postalo je e, npr. počьn-ti — počѧ-ti — početi; uzьm-ti-uzѧ-ti — uzeti.

U šesti razdeo idu glagoli kojima se osnova načina neodređenoga svršuje na koji bilo glasnik osim r, npr. ču-ti; li-ti.

U sedmi razdeo idu glagoli kojima se osnova načina neodređenog svršuje na glasnike r, l, npr. ml-ti — mleti; mr-ti — mreti.

PRVI RAZDEO[uredi]

  • Osnove načina neodređenoga svršuju se na d, t.
  • Obrazac plesti.
  • Osnova načina neodređenog plet.
  • Osnova vremena sadašnjeg plete.

Način neodređeni plesti.

Vreme sadašnje
Jedn 1. plѐtȇm Mn. pletémo
2. plѐtȇš pletéte
3. plѐtȇ plѐtȗ
Vreme pređašnje trenutno
Jedn 1. plѐtoh Mn. plѐtosmo
2. plȅte plѐtoste
3. plȅte plѐtoše
Vreme pređašnje trajno
Jedn 1. plѐtijȃh Mn. plѐtijȃsmo
2. plѐtijȃše plѐtijȃste
3. plѐtijȃše plѐtijȃhu

strana 87 i

Jedn 1. plѐtȃh Mn. plѐtȃsmo
2. plѐtȃše plѐtȃste
3. plѐtȃše plѐtȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. plѐtimo
2. plѐti plѐtite
3. — —
  • Prilog vr. sadašnjeg plѐtȗći
  • Prilog vr. prošlog plѐtȃvši
  • Pridev prošli plȅo, plѐla, plѐlo
  • Pridev trpni plѐten, pletѐna, pletѐno

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

1. S osnovom na d:

bòsti — bòdȇm i složene: izbosti, zabosti, probosti, nabosti, ubosti;

grѐsti — grédȇm (znači ići) — (prim. pod 4).

jȅsti — jȅdȇm i složene: izesti, pojesti, najesti se, prejesti se, zajesti, ujesti, projesti se;

klȁsti — kládȇm (znači teći, otuda imenica kladenac, izvor);

krȁsti — krádȇm i složene: pokrasti, ukrasti, ukrasti se, prikrasti se;

pȁsti — padnem sa složenima: zapasti, napasti, otpasti, spȁsti, upasti, propasti, ispasti — (u prim. pod 3).

prȅsti — prédȇm sa složenima: òpresti, ùpresti, prѐpresti, zàpresti, nàpresti;

sȅsti — sȅdȇm i sȅdnȇm, sa složenima: zasesti, posesti, odsesti, presesti, nasesti, usesti;

Od osnove ved od koje imaju samo složeni glagoli: dovѐsti-dovѐdȇm, odvesti, izvesti, prevesti, navѐsti, uvesti, zavesti, provesti.

S osnovom na t:

složene od plesti: zaplesti, preplesti, isplesti, naplesti, uplesti, splesti se;

gnjѐsti — gnjѐtȇm i složene: nagnjesti, ugnjesti;

mésti - métȇm (meću) i složene: zamesti, omesti, pomesti se, smésti;

mѐsti — mѐtȇm (sobu; mѐtȇ sneg, otuda imenica mѐćava) sa složenima: pomѐsti, zamѐsti, smѐsti (otuda imenica smȅt, smѐtovi);

rasti (rast-ti — rass-ti — rasti) rástȇm sa složenima: izrasti, prorasti, odrasti, narasti, srasti se; strana 88 cvàsti — cvàtȇm sa složenima: procvasti, ucvasti;

òbresti — obrѐtȇm i òbresti se;

srȅsti — srȅtȇm i srȅtnȇm i složene: presresti, susresti, susresti se.

Napomene:

  1. U ovih glagola u pridevu prošlom pred nastavkom l izbacuju se suglasnici d i t, npr. od glagola presti: pred-l prel — preo—la—lo; od glagola plesti: plet-l biva: plel-pleo—la—lo.
    2. Samo glagol rasti odstupa od ovog pravila. U njega biva: rast-l — rast-a-l—rastao. U ženskom i srednjem rodu izbacuje se t zbog toga što se steklo mnogo suglasnika koji se teško izgovaraju zajedno, te biva rasla, raslo.
  2. Glagoli sesti i sresti imaju sve oblike po obrascu plesti; ali imaju i ovako:
    3. Vreme sadašnje: sednem, sedneš, sedne; sednemo, sednete, sednu. Tako: sretnem, sretneš, sretne, sretnemo, sretnete, sretnu. Način zapovedni: sedni, sednimo, sednite. Tako: sretni, sretnimo, sretnite. Prilog vrem. prošlog: sednuvši. Tako: sretnuvši. Tako sve oblike imaju i složeni od glagola sesti i sresti: presesti, presresti, itd.
  3. Glagol pasti od osnove pad nema po obrascu ovoga razdela vreme sadašnje, način zapovedni i prilog vremena prošlog. Te oblike taj glagol i svi složeni od njega im ju od osnove pad-ne, kakva je u glagola druge vrste. Tako:
    4. Vreme sadašnje
    Jedn 1. padnem Mn. padnemo
    2. padneš padnete
    3. padne padnu
    Način zapovedni
    Jedn 1. Mn. padnimo
    2. padni padnite
    3.

    Prilog vrem. prošlog padnuvši.

    Ostali su mu oblici, koje ima, po obrascu plesti. strana 89

  4. Glagol jesti ima u vremenu pređ. trajnom: jedah, jedaše, jedaše; jedasmo, jedaste, jedahu; i jeđah, jeđaše, itd.
  5. Glagol grѐsti, koji znači ići, vrlo se često nalazi upotrebljen s pogrešnim oblicima: mi gredimo, gredio, itd. Od njega je pravilno
    6. Vreme sadašnje
    Jedn 1. grédȇm Mn. grédȇmo
    2. grédȇš grédȇte
    3. grédȇ grédȗ
    Vreme pređ. trenutno.
    Jedn 1. grédoh Mn. grédosmo
    2. grȇde grédoste
    3. grȇde grédoše
    Vreme pređašnje trajno
    Jedn 1. gredijah Mn. gredijasmo
    2. gredijaše gredijaste
    3. gredijaše gredijahu
    i
    Jedn 1. grȇdȃh Mn. grȇdȃsmo
    2. grȇdȃše grȇdȃste
    3. grȇdȃše grȇdȃhu
    Način zapovedni
    Jedn 1. — Mn. grédimo
    2. grédi grédite
    3. — —
  • Prilog vrem. sad. grédȗći
  • Prilog vr. pr. grȇdȃvši
  • Pridev prošli grȅo, grѐla, grѐlo.

DRUGI RAZDEO[uredi]

  • Osnove nač. neodr. se svršuju na suglasnike z, s.
  • Obrazac tresti.
  • Osnova načina neodređenog tres.
  • Osnova vremena sadašnjeg trese.
  • Način neodređeni tresti.
Vreme sadašnje
Jedn 1. trésȇm Mn. trésȇmo
2. trésȇš trésȇte
3. trésȇ trésȗ

strana 90

Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. trésoh Mn. trésosmo
2. trȇse trésoste
3. trȇse trésoše
Vreme pređašnje trajno
Jedn 1. trésijȃh Mn. trésijȃsmo
2. trésijȃše trésijȃste
3. trésijȃše trésijȃhu
i
Jedn 1. trȇsȃh Mn. trȇsȃsmo
2. trȇsȃše trȇsȃste
3. trȇsȃše trȇsȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. trésimo
2. trési trésite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. trésȗći
  • Prilog vr. pr. trȇsȃvši
  • Pridev prošli tresao, tresla, treslo.
  • Pridev trpni tresen, tresena, treseno.

Glagolska imenica tresenje

(Pogrešno je trešen i trešenje).

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

  1. Kojima se osnova načina neodređenog svršuje na s:
    2. pȁsti (ovca pase) — pásȇm sa složenima: opasti (travu), napasti (ovce), spásti (koga iz opasnosti); od osnove nes od koje imaju samo složeni glagoli: donѐsti — donѐsȇm, tako i: iznѐsti, prenѐsti, pronѐsti, odnѐsti, unѐsti, uznѐsti, zanѐsti, podnѐsti, snѐsti;
  2. Kojima se osnova nač. neodređenog svršuje na z, koji se suglasnik pred nastavkom ti pretvara u s:
    3. vésti — vézȇm sa složenima: izvésti, navésti; . od osnove vez od koje imaju samo složeni glagoli: dovѐsti — dovѐzȇm, tako i: izvesti — izvѐzȇm; odvesti — odvѐzȇm; prevѐsti — prevѐzȇm; provѐsti — provѐzȇm; uvѐsti se — uvѐzȇm se; navѐsti se — navѐzȇm se; grȉsti — grízȇm sa složenima: ѝzgristi, nàgristi, òdgristi, prѐgristi, prògristi, ugristi; ulѐsti — ulѐzȇm (znači ući), izlѐsti (izići); mȕsti — múzȇm, tako i: pòmusti, ѝzmusti, nàmusti; od osnove vrz vŕsti se — vrzȇm se i složeni: navŕsti se, uvŕsti se, razvŕsti.

strana 91 Napomene. 1. Glagoli od osnove nes, od koje imaju samo složeni glagoli, imaju oblike ovako:

Način neodređeni donѐsti.

Vreme sadašnje
Jedn 1. donѐsȇm Mn. donesémo
2. donѐsȇš doneséte
3. donѐsȇ donѐsȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. donѐsoh Mn. donѐsosmo
2. dȍnese donѐsoste
3. dȍnese donѐsoše
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. donѐsimo
2. donѐsi donѐsite
3. — —
  • Prilog vr. pr. donesavši
  • Pridev prošli donesao, donesla, doneslo
  • Pridev trpni donesen, donesena, doneseno

(Pogrešno je govoriti i pisati donešen i t.d.) Ali u ovih glagola može u osnovi da otpadne suglasnik s, pa da glase donéti, proneti, izneti, uneti, odneti, preneti naneti, uzneti, sneti.

Od osnove tako okrnjene imaju ovi oblici:

Vreme pređašnje trenutno.
Jedn 1. dѐnȇh Mn. dònȇsmo
2. — dònȇste
3. — dònȇše
  • Prilog vr. prošlog dȍnȇvši
  • Pridev prošli dȍneo, dȍnela, dȍnelo
  • Pridev trpni dȍnȇt, dȍnȇta, dȍnȇto

2. U ovaj razdeo ide i pomoćni glagol jesam od osnove jes. Ovaj glagol ima samo vreme sadašnje:

Jedn 1. jesam Mn. jesmo
2. jesi jeste
3. jest jesu

Kad se ovaj glagol upotrebi odrečno: Ne jesam, onda se dva e, istisnuvši j između sebe, spoje u jedno produljeno e strana 92 a to je staro ѣ, te biva: nѣsam, nѣsi, nѣ, nѣsmo, nѣste, nѣsu a to glasi:

  • U istočnom: nesam, nesi, nȇ, nesto, neste, nesu;
  • U zapadnom: nisam, nisi, nȋ, nismo, niste, nisu;
  • U južnom: nijesam, nijesi, nije, nijesmo, nijeste, nijesu.

U 3. l. jedn. u istočnom i zapadnom govoru izgubilo se osećanje da u onome nȇ i nȋ već ima glagol je, pa je taj glagol dodat još jedanput, te glasi: ist. neje a zap. nije.

U književnom jeziku istočnoga govora usvojeno je ovo zapadno: nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu.

3. U glagola kojima se osnova svršuje na z nema zašto da se u trpnom pridevu menja z u ž, zato treba grvoriti i pisati npr. navezen, izvezen, vezen jakluk, vezena marama, pomuzena krava; odgrizen, izgrizena, it.d. Pogrešno je što neki govore i pišu: odgrižen, izvežen, navežen, it.d.

TREĆI RAZDEO[uredi]

Osnove nač. neodr. svršuju se na b, p, v.

U ovih se glagola nastavak za način neodređeni veže s osnovom umetnutim suglasnikom s. Pred ovim s suglasnik b iz osnove, radi izjednačenja po zvučnosti, menja se u p. Tako:

  • crp-ti — crp-s-ti — crpsti.
  • plev-tn — plev-s-ti — plevsti.
  • drb-ti — dub-s-ti — dup-s-ti — dupsti.

1. Obrazac dupsti (karlicu, korito, ili drugo što dupsti u drvetu).

  • Osnova načina neodređenog dub.
  • Osnova vremena sadašnjeg dube.

način neodređeni dupsti.

Vreme sadašnje
Jedn 1. dúbȇm Mn. dúbȇmo
2. dúbȇš dúbȇte
3. dúbȇ dúbȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. dúboh Mn. dúbosmo
2. dȗbe dúboste
3. dȗbe dúboše

strana 93

Vreme pređ. trajno
Jedn 1. dúbijȃh Mn. dúbijȃsmo
2. dúbijȃše dúbijȃste
3. dúbijȃše dúbijȃhu
i
Jedn 1. dȗbȃh Mn. dȗbȃsmo
2. dȗbȃše dȗbȃste
3. dȗbȃše dȗbȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. dúbimo
2. dúbi dúbite
3. — —
  • Prilog vr. sad. dúbȗći
  • Prilog vr. pr. dȗbȃvši
  • Pridev pr. dȗbao, dúbla, dúblo.
  • Pridev trpni dúben, dúbena, dúbeno.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

izdupsti, udupsti se (u misli); grepsti, zagrepsti, ogrepsti; zepsti, ozepsti, nazepsti, prozepsti, uzepsti; skupsti, oskupsti (očupati bradu).

2. Obrazac crpsti.

Zbog toga što se ovaj glagol vrlo često govori i piše s pogrešnim oblicima; crpiti, crpim, crpeti itd. stavljaju mu se ovde svi oblici, onako kako ih on po pravilu ima. Tako:

  • Osnova načina neodređenog crp.
  • Osnova vr. sadašnjega crpe.

Način neodređeni crpsti

Vreme sadašnje
Jedn 1. cŕpȇm Mn. cŕpȇmo
2. cŕpȇš cŕpȇte
3. cŕpȇ cŕpȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. cŕpoh Mn. cŕposmo
2. cȓpe cŕposte
3. cȓpe cŕpoše

strana 94

Vreme pređ. trajno
Jedn 1. cŕpijȃh Mn. cŕpijȃsmo
2. cŕpijȃše cŕpijȃste
3. cŕpijȃše cŕpijȃhu
i
Jedn 1. cȓpȃh Mn. cȓpȃsmo
2. cȓpȃše cȓpȃste
3. cȓpȃše cȓpȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. cŕpimo
2. cŕpi cŕpite
3. — —
  • Prilog vr. sad. cŕpȗći
  • Prilog vr. pr. cȓpȃvši
  • Pridev prošli crpao, crpla, crplo.
  • Pridev trpni crpen, crpena, crpeno.

Tako i složeni: iscrpsti, pocrpsti.

Tako i glagol tepsti se — tepem se, itd.

Napomene.

Ima jedna osnova u kojoj je starinski poluglas ъ (debelo jer): sъp.

Od ove osnove ima nekoliko složenih glagola. U oblicima, u kojima iza te osnove dođe suglasnik, otpadne p a ъ se produlji te postane u. Tako bude: u-sъp-ti—us-ъti-usuti.

U oblicima, pak, u kojima iza osnove dođe- glasnik, izbacuje se ъ, pa bude u-sъp-e-m—u-sp-e-m—ȕspȇm.

Tako su ovom glagolu:

  • Vreme sad. ȕspem, ȕspȇš, ȕspȇ; ȕspȇmo, ȕspȇte, ȕspȗ.
  • Vreme pređ. tren. ùsȗh, ȕsȗ, ȕsȗ; ùsȗsmo, ùsȗste, ùsȗše.
  • Nač. zapovedni ùspi, ùspimo, ùspite.
  • Prilog vr. pr. ȕsȗvšȋ.
  • Pridev pr. ȕsȗo, ȕsȗla, ȕsȗlo.
  • Pridev trpni ȕsȗt, ȕsȗta, ȕsȗto.

2. Osnovȃ, koje bi se svršivale na suglasnik v, sada nema.

Bila je osnova plev i od nje glagol plevsti. Ali od te osnove ima sada samo pridev trpni: pleven, plevena, pleveno. I po gdekad se čuje po koje lice vrem. sadašnjeg. Inače njega je zamenio glagol pleviti, koji ide u četvrtu vrstu. strana 95

ČETVRTI RAZDEO[uredi]

Osnove načina neodređenog svršuju se na grlene suglasnike g; k. h.

Pravila.

  1. Suglasnici g, k, h spajaju se sa suglasnikom t od nastavka za način neodređeni, te tako gt, kt, ht postanu ć, otuda žeg-ti—žeći, pek-ti—peći; vrh-ti—vrći—vreći.
  2. Suglasnici g, k, h, kad iza njih dođe glasnik e, pretvaraju se g u ž; k u č; h u š, otuda žeg-em—žežem; pek-em—pečem; vrh-em—vršem.
  3. Kad iza suglasnika g, k, h dođe glasnik i, menjaju se g u z; k u c; h u s, otuda: žeg-ijah—žezijah; pek-ijah — pecijah; vrhi-jah—vrsijah.
  4. U vremenu pređ. trajnom kad se iz ijah izbaci i. onda se suglasnici g, k, h spajaju gj u ž; kj u č; hj u š, otuda: žeg-ijah — žegjah —žežah; pek-ijah—pek-jah —pečah; vrh-ijah—vrhjah—vršah.

1. Obrazac žeći.

  • Osnova načina neodređenog žeg.
  • Osnova vremena sadašnjeg žege.
  • Način neodređeni žeći
Vreme sadašnje
Jedn 1. žѐžȇm Mn. žežȇmo
2. žѐžȇš žežȇte
3. žѐžȇ žѐgȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. žѐgoh Mn. žѐgosmo
2. žȅže žѐžoste
3. žȅže žѐžoše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. žѐzijȃh Mn. žѐzijȃsmo
2. žѐzijȃše žѐzijȃste
3. žѐzijȃše žѐzijȃhu
i
Jedn 1. žѐžȃh Mn. žѐžȃsmo
2. žѐžȃše žѐžȃste
3. žѐžȃše žѐžȃhu

strana 96

Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. žѐzimo
2. žѐzi žѐzite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. — žѐgȗći
  • Prilog vrem. pr. — žѐgȃvši
  • Pridev prošli — žȅgao, žѐgla, žѐglo.
  • Pridev trpni — žѐžen, žežѐna, žežѐno.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

  • složene od žeći: prožeći, ožeći se, sažeći, užeći;
  • léći — léžȇm (kokoška leže piliće), naleći, izleći, ulѐći se;
  • lѐći — lѐžȇm (da spava) i složene: prilѐći, nalѐći;
  • strȉći — strížȇm i složene: òstrići, pòstrići.

Ima ih još, ali o njima će biti reč u napomeni.

2. Obrazac: peći.

  • Osnova načina neodređ. pek.
  • Osnova vrem. sadašnjeg peke.

Način neodređeni peći

Vreme sadašnje
Jedn 1. pѐčȇm Mn. pečémo
2. pѐčȇš pečéte
3. pѐčȇ pѐkȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. pѐkoh Mn. pѐkosmo
2. pȅke pѐkoste
3. pȅče pѐkoše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. pѐcijȃh Mn. pѐcijȃsmo
2. pѐcijȃše pѐcijȃste
3. pѐcijȃše pѐcijȃhu
i
Jedn 1. pѐčȃh Mn. pѐčȃsmo
2. pѐčȃše pѐčȃste
3. pѐčȃše pѐčȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. pѐcimo
2. pѐci pѐcite
3. — —

strana 97

  • Prilog vrem. sad. pѐkȗći
  • Prilog vrem. pr. pȅkȃvši
  • Pridev prošli pȅkao, pѐkla, pѐklo.
  • Pridev trpni pѐčen, pečѐna, pečѐno.

Raci bedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

  • složene od peći: ispeći, opeći se, prepeći, speći se, upeći, upeći se;
  • vući — vúčȇm sa složenima: izvući, zavući se, povući, odvući, navući, svući se, prevući, provući;
  • rѐći sa složenima: izreći, odreći, poreći, proreći, ureći, zareći se;
  • seći sa složenima: iseći, zaseći, naseći, odseći, preseći, proseći, useći, saseći, poseći;
  • teći sa složenima: isteći, nateći, poteći, proteći, uteći, steći i steći se;
  • tući sa složenima: istući, potući se, pretući, natući, protući se, stući, utući.

3. Od glagola kojima se osnova svršuje na h ima samo vrh-ti — vrći — vreći i složen ovrći.

Pošto se oblici ovoga glagola često pogrešno govore i pišu, izlažu se ovde svi njegovi oblici po pravilu.

  • Osnova načina neodređenog vrh.
  • Osnova vremena sadašnjeg vrhe.

Način neodređeni vrći sa proširenom osnovom vreći.

Vreme sadašnje
Jedn 1. vŕšȇm Mn. vŕšȇmo
2. vŕšȇš vŕšȇte
3. vŕšȇ vŕhȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. vŕhoh Mn. vŕhosmo
2. vȓše vŕhoste
3. vȓše vŕhoše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. vȓšȃh Mn. vȓšȃsmo
2. vȓšȃše vȓšȃste
3. vȓšȃše vȓšȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. vŕsimo
2. vŕsi vŕsite
3. — —

strana 98

  • Prilog vrem. sadašnjeg vrhući.
  • Prilog vrem. prošlog vrhavši.
  • Pridev prošli vrhao, vrhla, vrhlo.
  • Pridev trpni vršen, vršena, vršeno.
  • Glagolska imenica vršenje.

Napomene:

  1. Glagol moći ima 1. l. vremena sadašnjeg mogu, tako i kad je složen sa uz: uzmogu.
    2. Načina zapovednog i prideva trpnog ovaj glagol nema.
    Vreme pređ. trajno ima samo ovako:
    Jedn 1. mògȃh Mn. mògȃsmo
    2. mògȃše mògȃste
    3. mògȃše mògȃhu

    Ostale oblike ima po obrascu žeći.

  2. Od glagola moći složeni: pomoći ima vr. sad. pomožem i pomognem; pomožeš i pomogneš; pomože i pomogne; pomožemo i pomognemo; pomožete i pomognete; ali treće lice množine ima samo pomognu.
    3. Složeni, pak, potpomoći, zanemoći, iznemoći imaju samo: potpomognem, zanemognem, iznemognem, itd.
  3. Glagoli reći i leći imaju vreme sadašnje i po obrascu: rѐčȇm, lѐžȇm; rѐčȇš, lѐžȇš, itd.
    4. Ali oni imaju vreme sad. i ovako: reknem, legnem; rekneš, legneš, itd.
  4. Glagol dȉći ima način neodređeni i dignuti po 2. vrsti. Tako ima i vreme sadašnje, zapovedni način i pridev trpni po 2. vrsti.

Njegovi su oblici:

  • Osnova nač. neodr. dig i dignu.
  • Osnova vrem. sad. digne.
Vreme sadašnje
Jedn 1. dȉgnȇm Mn. dȉgnȇmo
2. dȉgnȇš dȉgnȇte
3. dȉgnȇ dȉgnȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. dȉgoh Mn. dȉgosmo
2. dȉže dȉgoste
3. dȉže dȉgoše

strana 99

Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. dȉgnimo
2. dȉgni dȉgnite
3. — —
  • Prilog. vr. pr. dȉgavši.
  • Pridev prošli dȉgao, dȉgla, dȉglo.
  • Pridev trpni dȉgnȗt, dȉgnȗta, dȉgnȗto.

Ovako i složeni: zadići — zadignuti; izdići — izdignuti; odići — odignuti; nadići — nadignuti; podići — podignuti; pridići — pridignuti; uzdići — uzdignuti.

Ovako imaju oblike i ovi glagoli:

1. S osnovom koja se svršuje suglasnikom g: vȑći — vrgnuti (ovaj može imati u zapovednom načinu i: vrgni i vrzi), i složeni: zavrći — zavrgnuti; zavrći se — zavrgnuti se; izvrći — izvrgnuti; izvrći se — izvrgnuti se; odvrći — odvrgnuti; provrći — provrgnuti (znači prometnuti); provrći se — provrgnuti se (znači: prometnuti se); navrći — navrgnuti (znači: nametnuti); navrći se — navrgnuti se (znači: nametnuti se); oprovrći — oprovrgnuti; svrći — svrgnuti.

Od osnove beg imaju samo složeni: dobeći — dobegnuti; izbeći — izbegnuti; odbeći — odbegnuti; pribeći — pribegnuti; prebeći — prebegnuti; ubeći — ubegnuti; pobeći — pobegnuti (ovaj ima u zapov. načinu: pobegni i pobezi).

Od osnove seg složeni: doséći — dosegnuti; poséći — posegnuti.

Od osnove preg složeni: zapreći — zapregnuti; ispreći — ispregnuti; upreći — upregnuti.

Glagoli ol osnove leg nemaju dvojak način neodređeni, a sve ostalo imaju jednako s glagolima napred izloženim: uleći — ulegnem; naleći — nalegnem; prileći — prilegnem; sleći se — slegne se.

2. S osnovom koja se svršuje suglasnikom k:

  • kleći — kleknuti; pokleći — pokleknuti;
  • klići — kliknuti; poklići — pokliknuti; usklići

— uskliknuti;

maći — maknuti; izmaći — izmaknuti; namaći — namaknuti; odmaći — odmaknuti; pomaći — pomaknuti; primaći — primaknuti; promaći — promaknuti; smaći — smaknuti; umaći — umaknuti.

Od osnove vik složeni: navići — naviknuti; navići se — naviknuti se; òbići (obvići) — òbiknuti; obići se — òbiknuti se; privići se — priviknuti se; odvići — odviknuti; svići — sviknuti. strana 100 Od osnove mrk složeni: zamrći — zamrknuti; smrći se — smrknuti se.

Od osnove muk složeni: zamući — zamuknuti; promući — promuknuti; umući — umuknuti.

Od osnove tak: taći — taknuti, i složeni: zataći — zataknuti; dotaći — dotaknuti; dotaći se — dotaknuti se; istaći — istaknuti. nataći, — nataknuti; staći — staknuti; postaći — postaknuti.

PETI RAZDEO[uredi]

Osnove načina neodređenog svršuju se na suglasnike usneno-nosne n, m.

Pred n, m bio je u staro vreme poluglasnik ь ili ъ npr. klьn; dъm.

Kad ovi glasovi klьn čine jedan slog, onda je ьn prelazilo u starinski nosni glasnik ѧ, koji sada glasi e, tako biva klьn-ti — klati — kleti.

Kad je, pak, n odlazilo u slog s onim što je iza njega dolazilo, ostajalo je kao prvi slog klь i tada je lь postajalo glasnik, koji sada glasi u, npr. klь-nem — kunem.

Prema tome obrazac kleti ima ovake oblike:

  • Osnova načina neodređenog kle.
  • Osnova vremena sadašnjeg kune.

Način neodređeni kleti.

Vreme sadašnje
Jedn 1. kùnȇm Mn. kunémo
2. kùnȇš kunéte
3. kùnȇ kùnȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. klȇh Mn. klésmo
2. klȇ kléste
3. klȇ kléše
Vreme pređašnje trajno
Jedn 1. kùnijȃh Mn. kùnijȃsmo
2. kùnijȃše kùnijȃste
3. kùnijȃše kùnijȃhu
i
Jedn 1. kùnjȃh Mn. kùnjȃsmo
2. kùnjȃše kùnjȃste
3. kùnjȃše kùnjȃhu

strana 101

Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. kùnimo
2. kùni kùnite
3. — —
  • Prilog vrem. sadešnjeg kùnȗći
  • Prilog vrem. prošlog klȇvši
  • Pridev prošli klȅo, kléla, klélo
  • Pridev trpni klȇg, klȇta, klȇto

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

Složene od kleti: zakleti, prokleti, ukleti.

Od osnove čьn složene: začeti — začnem; tako i: načeti, početi, započeti, prepočeti;

od osnove ьm složene: uzьm-ti — uzѧti — uzeti; uzьm-em, pošto se poluglas ь izbaci bude: uzmem; tako i otьm-ti — oteti — otmem;

od osnove žьm: žьm-ti — žeti — žьm-em — žmȇm. Ovo ne znači žeti pšenicu, nego gnječiti i cediti što rukama, npr. grožđe. Tako i složeni: sàžȇti — sȁžmȇm, npr. sažeti dva jednaka glasnika u jedan glas; tako i prožeti — prožmem. npr. prožela me zima; biti prožet kakvom idejom.

Ovaj glagol prožeti ima sve oblike po obrascu kleti pa i pridev trpni ima prožet, prožeta, prožeto.

Pogrešno je što ga neki pišu: prožman, prožmana, prožmano.

Od osnove dъm, kad svi glasovi ostanu u jednom slogu, onda ъm postane stari nosni glasnik ѫ, koji sada glasi u te od dъm-ti biva duti. Kad pak m ode u slog s onim što dođe posle njega, onda stari poluglasnik ъ se izbaci, pa bude: dъ-mem — dmem; naduti se — nadmem se.

Napomene:

1. Glagol žȅti (žьnti) znači žeti pšenicu. Ovaj glagol ima način neodređeni, vreme pređ. trenutno i prilog pr. vremena po obrascu kleti, npr. žȅti, žȅh, žȇvši.

Ostale oblike ima ovako:

Vreme sadašnje
Jedn 1. žnjȇm; žȁnjȇm Mn. žnjémo; žȁnjȇmo
2. žnjѐš; žȁnjȇš žnjéte; žȁnjȇte
3. žnjȇ; žȁnjȇ žnjȗ; žȁnjȗ

strana 102

Vreme pređ. trajno
Jedn 1. žnjȃh Mn. žnjȃsmo
2. žnjȃše žnjȃste
3. žnjȃše žnjȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. žnjȉmo; žȁnjimo
2. žnjȉ; žȁnji žnjȉte; žȁnjite
3. — —
  • Prilog vr. sad. žnjúći; žȁnjȗći
  • Pridev trpni žnjѐven, žnjevѐna, žnjevѐno.

2. Od osnove pьi—pe glagoli peti se i složeni: popeti, popeti se, ispeti, ispeti se, zapeti, odapeti, pripeti, pripeti se, propeti, propeti se, upeti se, uspeti se, sapeti oblike koji postaju od osnove načina neodređenog imaju od osnove pe po obrascu: popeti se, popeh se, popevti se, popeo se. Tako i pridev trpni: zapet, pripet, popet, odapet, sapet.

Glagoli: zapeti, odapeti, propeti, propeti se, upeti se imaju vreme sadašnje i način zapovedni od osnove pne. Tako: zapnem — zapni; odapnem — odapni; propnem — propni; propnem se — propni se; upnem se — upni se.

Glagol nesložen peti se ima osnovu vremena sadašnjeg penje koja je u glagolu penjati se i koji se menja po petoj vrsti, te ima: vrem. sad. pȅnjȇm se; vrem. pređ. trajno pѐnjȃh se; način zapov. pѐnji se; prilog vrem. sadašnjeg pȅnjȗći se.

Glagoli, pak, složeni: ispeti, ispeti se, popeti, popeti se, pripeti, pripeti se, sapeti, uspeti se imaju vreme sadašnje i način zapovedni i od osnove pne i od osnove penje. Tako:

  • ispnem — ispenjem; — ispni — ispenji;
  • ispnem se — ispenjem se; ispni se — ispenji se;
  • popnem — popenjem; popni — popenji;
  • popnem se — popenjem se; popni se — popenji se;
  • pripnem — pripenjem; pripni — pripenji;
  • pripnem se — pripenjem se; pripni se — pripenji se;
  • sapnem — sapenjem: sapni — sapenji;
  • uspnem se — uspenjem se; uspni se — uspenji se.

strana 103

ŠESTI RAZDEO[uredi]

U šesti razdeo idu glagoli kojima se koren ili osnova načina neodređenog svršuje glasnikom kojim bilo osim r, npr. ču-ti.

Prethodna pravila.

  1. U osnovi vremena sadašnjeg, da bi se otklonio zev između korena i nastavka za osnovu, umeće se suglasnik j, npr. ču-e—ču-j-e—čuje.
  2. U vremenu pređ. trajnom pošto se nastavak e produljio u ѣ bilo je čuje—čujѣ. A pošto ѣ iza j glasi a onda bude čuja. I kad se doda nastavak za vreme ah, bude čuja-ah. Sad se aa sažmu u jedno ȃ te bude čujȃh.
  3. U načinu zapovednom u osnovi ču-e gubi se nastavak e, a dođe nastavak za način i te bude ču-i. Da se izgubi zev nastavak i pretvara se u j, te bude čuj.
  4. U pridevu trpnom, da se između osnove i nastavka za oblik ukine zev, umeće se suglasnik v te bude ču-en—ču-v-en — čuven.

Ovako postaje pridev trpni od sviju osnova ovog razdela koje se svršuju na u i na e, npr. obu-v-en; nadu-v-en; ode-v-en.

Od osnova koje se svršuju na i, pridev trpni postaje nastavkom t, npr. biti (udarati) — bȋt; viti — vȋt; liti -lȋt (nit’ su vite nit’ čekićem bȋte no u Mletke u kalupe slȋte); kriti—krȋt; piti — pȋt; dobiti dȍbȋt.

Od istih tih osnova može pridev trpni postati i nastavkom en i onda se zev popunja umetanjem suglasnika j ili v; u nekih glagola može i jednim i drugim.

Od osnova: mi, ri, ši biva uvek s umetkom v: mѝven, rѝven, šѝven.

liti — lѝven, kriti — krѝven, sakrѝven;

viti — vѝjen, savѝjen;

biti — bѝjen i bѝven; piti — pѝjen popѝjen; i pѝven popѝven; dobiti — dobѝjen, dobѝven.

  • Obrazac za ovaj razdeo čuti.
  • Osnova načina neodređenog ču.
  • Osnova vrem. sadašnjeg čuje.
  • Način neodređeni čuti.

strana 104

Vreme sadašnje
Jedn 1. čȕjȇm Mn. čȕjȇmo
2. čȕjȇš čȕjȇte
3. čȕjȇ čȕjȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. čȕh Mn. čȕsmo
2. čȕ čȕste
3. čȕ čȕše
Vreme pređašnje trajno
Jedn 1. čȕjȃh Mn. čȕjȃsmo
2. čȕjȃše čȕjȃste
3. čȕjȃše čȕjȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. čȗjmo
2. čȗj čȗjte
3. — —
  • Prilog vrem. sad. čȕjȗći
  • Prilog vrem. pr. čȗvši
  • Pridev prošli čȕo, čȕla, čȕlo
  • Pridev trpni čùven, čuvѐna, čuvѐno
  • Glagolska imenica čùvȇnje.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu i napred pokazanim pravilima ove glagole:

  • biti (tući) i složene: izbiti, nabiti, odbiti, prebiti probiti, razbiti, sabiti, ubiti;
  • viti i složene: doviti se, izviti se, zaviti, zaviti se, odviti, previti, saviti, saviti se, uviti, uviti se;
  • vapiti;
  • kriti i složene: otkriti, pokriti, prikriti, sakriti, skriti, skriti se, ukriti se;
  • liti i složene: izliti, naliti, odliti, preliti, proliti, razpiti, razliti se, saliti, uliti;
  • miti i složene: izmiti, izmiti se, umiti, umiti se;
  • piti i složene: zapiti se, ispiti, napiti, napiti se, opiti se, opiti, prepiti, propiti se, upiti, upiti se;
  • riti i složene: zariti, izriti, preriti, razriti;
  • šiti i složene: našiti, odšiti, prešiti, prišiti, prošiti, rašiti, sašiti, ušiti;
  • duti (znači duvati — vijor dolom duje, gradom poljuljuje), duti se (praviti se suviše i nezasluženo ponosan),
  • Od osnove u složene: izuti, izuti se, nazuti, obuti, obuti se.

strana 105 Napomene:

1. U glagola znati osnova vrem. sadašnjeg je, prema obrascu, zna-e.

Ali u ovoj se osnovi ne umeće j radi ukidanja zeva, nego se e jednači sa a, pa se aa sažmu u jedno a i na to dođu lični nastavci, te mu vreme sadašnje bude: znȃm, znȃš, znȃ; známo, znáte — —

U 3. l. mn. ostaje po obrascu znȁ-j-ȗ. Ovako biva i u prilogu vrem. sadašnjeg: znȁjȗći.

U nač. zapovednom posle ovako izjednačenih i sažetih glasnika nastavak i, kojim postaje način zapovedni, pretvara se u j da bi se na taj način uklonio zev, te biva: zna-i — znȃj, znȃjmo, znȃjte.

Ovako imaju vreme sadašnje i način zapovedni i složeni, kao: doznati, zaznati, poznati, priznati, saznati.

Ovo jednačenje glasnika e sa a i zatim sažimanje u jedno a biva i u vremenu pređ. trajnom, u kom se opet ovo a sažima sa a od nastavka ah, te biva: znȃh, znȃše, znȃše; znȃsmo, znȃste, znȃhu.

Ovo jednačenje i sažimanje biva i u pridevu trpnom: zna-en — zna-an — znȃn, znȃna, znȃno.

Složeni od glagola znati dobivaju u pridevu trpnom nastavak t, te biva npr: poznȃt, poznȃta, poznȃto; priznȃt, priznȃta, priznȃto, itd.

Ovaj glagol ima i proširenu osnovu dodatim suglasnikom d, te glasi znad, i time se jednači s osnovama prvog razdela.

Od tako proširene osnove ima ovake oblike.

Vreme sadašnje
Jedn 1. znádȇm Mn. znádȇmo
2. znádȇš znádȇte
3. znádȇ znádȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. znȁdoh Mn. znȁdosmo
2. znȁde znȁdoste
3. znȁde znȁdoše

strana 106

Vreme pređ. trajno
Jedn 1. znàdijȃh Mn. znàdijȃsmo
2. znàdijȃše znàdijȃste
3. znàdijȃše znàdijȃhu
i
Jedn 1. znȁđȃh Mn. znȁđȃsmo
2. znȁđȃše znȁđȃste
3. znȁđȃše znȁđȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. znȁdimo
2. znȁdi znȁdite
3. — —

Složeni od glagola znati imaju od ovako proširene osnove samo vreme pređ trenutno, npr. dòznadoh, pòznadoh prѝznadoh, sàznadoh, itd. .

2. U glagola smeti, u osnovi vremena sadašnjeg sme-e, mesto da se između dva e-e umetne j radi ukidanja zeva, sažimaju se ta dva e-e u jedno ȇ te mu vreme sad. biva: smȇm, smȇš, smȇ; smémo, sméte.

U 3. l. mn. biva po obrascu — sme-j-u.

I ovaj glagol može ka osnovi načina neodređenog primati d, te biti emed.

Od tako proširene osnove ima vreme pređ. trenutno: smȅdoh, smȅde, smȅde; smȅdosmo, smȅdoste, smȅdoše.

Od ovako proširene osnove ima i vreme pređ. trajno: smѐdijȃh, smѐdijȃše, smѐdijȃše; smѐdijȃsmo, smѐdijȃste, smѐdijȃhu.

Tako ima i prilog vrem. prošlog smѐdȃvši.

3. U glagola stati osnova vrem. sadašnjeg postaje nastavkom ne, te bude stane.

Od ove osnove ima vreme sadašnje: stȁnȇm, stȁnȇš, stȁnȇ; stȁnȇmo, stȁnȇte, stȁnȗ.

Tako ima i način zapovedni: stȁni; stȁnimo, stȁnite.

I ovaj glagol proširuje osnovu načina neodređenog primajući suglasnik d, te bude stad.

Od ove osnove ima vreme pređ. trenutno: stȁdoh, stȁde, stȁde; stȁdosmo, stȁdoste, stȁodše.

Ovo sve važi i za složene: dostati, zastati, nastati, nestati, ostati, postati, prestati, pristati, ustati. strana 107 4. U glagola dȅti (1. značenje: denuti seno; 2. značenje: Kud si deo novac? — Kud se dede Car-Nemanje blago?) osnova vrem. sadašnjeg postaje takođe nastavkom ne, te bude dene.

Od ove osnove ima vreme sadašnje: dȅnȇm, dȅnȇš, dȅnjȇ; dȅnȇmo, dȅnȇte, dȅnȗ.

Tako ima i način zapovedni: dȅni, dȅnimo, dȅnite.

I u ovoga glagola proširuje se osnova nač, neodređenog primajući suglasnik d, te bude ded.

Od ovako proširene osnove ima i vreme sadašnje: dȅdȇm, dȅdȇš, dȅdȇ; dȅdȇmo, dȅdȇte, dȅdȗ.

A vreme pređ. trenutno i nema drukčije osim od ove osnove: dȅdoh, dȅde, dȅde; dȅdosmo, dȅdoste, dȅdoše.

Ovo pridodato d prodire i u način neodređeni, te bude: ded-ti — dȅsti i dѐsti.

Sve ovo što biva u prostoga glagola deti, biva i u složenima: zadeti, zadeti se, zdeti, zdeti se, nadeti, sadeti udeti.

5. Glagol dati, kome je koren dad, ima tu osobinu da, kako u načinu neodređenom, tako i u još nekojim oblicima, gubi krajnji suglasnik d, te mu osnova bude da.

Od tako okrnjene osnove, ima vreme sadašnje: dȃm, dȃš, dȃ; dámo, dáte.

A 3. l. mn. ima od cele osnove: dádu.

Od tako okrnjene osnove ima način zapovedni: da i — dȃj, dȃjmo, dȃjte.

Tako i prilog vrem. prošlog: dȃvši,

Tako pridev prošli: dȁo, dála, dálo.

Tako i pridev trpni: da-en — dȃn, dȃna, dȃno, i dȃš dȃta dȃto.

Ovako ove oblike imaju i složeni: dodati, izdati, nadati, òdati, predati, predati se, pridati, prodati, udati, udati se.

Ali ovaj glagol ima i od cele osnove:

Vreme sad. dádȇm, dádȇš, dádȇ; dádȇmo, dádȇte, dádȗ.

Način zapovedni: dȁdi, dȁdimo, dȁdite.

Vreme pređ. trenutno: dȁdoh, dȁde, dȁde; dȁdosmo, dȁdoste, dȁdoše.

Tako i vreme pređ. trajno: dȁdijȃh, dàdijȃše, dàdijȃše; dàdijȃsmo, dàdijȃste, dàdijȃhu.

6. Glagol i-ti (ići), kome je osnova i, prima uz tu strana 108 osnovu suglasnik d te osnova nač. neodređenog bude: id, a osnova vr. sadašnjeg ide.

Od tih osnova su mu oblici ovaki:

Vreme sadašnje
Jedn 1. ѝdȇm Mn. idémo
2. ѝdȇš idéte
3. ѝdȇ ѝdȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. ѝdoh Mn. ѝdosmo
2. ѝde ѝdoste
3. ѝde ѝdoše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. ѝđȃh Mn. ѝđȃsmo
2. ѝđȃše ѝđȃste
3. ѝđȃše ѝđȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. ѝdimo
2. ѝdi ѝdite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. ѝdȗći
  • Prilog vr. pr. ѝdȃvši i ѝšȃvši
  • Pridev proš. ѝšao, ѝšla, ѝšlo.

U prilogu vrem. prošlog išavši i u pridevu vrem. prošlog išao sastavljene su dve osnove: osnova i koja je u glagolu i-ti i osnova šad, koja ima isto značenje kao i glagol iti. Osnovi šad otpao je krajnji suglasnik d te ostalo ša. Sastavljene obe zajedno glase: i-ša.

Glagol iti ima još ove osobine:

a) Kad se glagol iti složi s predlozima koji se svršuju glasnikom, kao: na, do, po, mimo, onda bi bilo: naiti, doiti, poiti, zaiti, mimojiti.

Ali, da bi se ukinuo zev, pretvara se i u j, te bi bilo najti, dojti, pojti, zajti, mimojti.

Tako bi i u vremenu sadašnjem bilo: najdem, dojdem, pojdem, zajdem, mimojdem.

Ali ne ostaje tako, nego se glasovi jt i jd promene mestima te bude tj i dj, pa tj postane ć, a dj postane đ.

Tako postane način neodređeni: náći, dóći, póći, záći, mimóći. strana 109 Tako i vreme sadašnje: nȃđem, dȏđem, pȏđem, zȃđem, mimȏđem.

Na isti način bude i u vrem. pveđ. trenutnom: náđoh, dóđoh, póđoh, záđoh, mimóđoh.

Tako i u načinu zapovednom: náđi, dóđi, póđi, záđi, mimóđi.

Tako i u pridevu trpnom u glagola koji ga ima, bude: nȃđen-a-o.

b) Kad se, pak, glagol iti složi s predlozima koji se svršuju suglasnikom, kao: ob, iz, ot, onda biva:

  • Način neodređeni: obíti, izíti, otíti.
  • Vreme sadašnje: òbȋdem, ѝzȋdem, òtȋdem.
  • Vreme pređ. trenutno: obídoh, izídoh, otídoh.
  • Nači zapovedni: òbídi, ѝzídi, òtídi.
  • Prilog vrem. prošlog obѝšȃvši, izѝšȃvši, otѝšȃvši.
  • Pridev prošli obѝšao, izѝšao, ȍtišao.

v) Ono pak premeštanje i pretvaranje glasova, kojima je u ovoga glagola postalo ć i đ, kako je pokazano pod a) i koje je pravilno, prodrlo je u ove slučajeve pokazane pod b), gde nije pravilno, te se govori i to mnogo više:

  • Način neodređeni: obíći, izíći, otíći.
  • Vreme sadašnje: òbȋđem, ѝzȋđem, òtȋđem.
  • Vreme pređ. trenutno: obíđoh, izíđoh, otíđoh.
  • Način zapovedni: obíđi, izíđi, otíđi.

7. Glagol biti, koji znači da nešto jest, ima ove osobine.

On ima tri osnove, od kojih mu postaju oblici:

  • osnovu načina neodređenog: bi (staro bы postalo od starijeg bыi);
  • osnovu vrem. sadašnjeg: bude;
  • osnovu za vreme pređ. trajno: be (postalo od starog bѣ koje je postalo od bыѣ pa se ы zbog zeva pretvorilo u v, a ovo, pošto je teško izgovoriti grupu bv, otpalo te ostalo bѣ — be.

Tako su ovom glagolu sad ovaki oblici:

  • Način neodređeni: biti.

strana 110

Vreme sadašnje
Jedn 1. bȕdȇm Mn. bȕdȇmo
2. bȕdȇš bȕdȇte
3. bȕdȇ bȕdȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. bȉh Mn. bȉsmo
2. bȉ bȉste
3. bȉ bȉše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. bѐjȃh Mn. bѐjȃsmo
2. bѐjȃše bѐjȃste
3. bѐjȃše bѐjȃhu
i
Jedn 1. bȅh Mn. bȅsmo
2. bȅše bȅste
3. bȅše bȅhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. bȕdimo
2. bȕdi bȕdite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. budúći
  • Prilog vrem. pr. bȋvši
  • Pridev prošli bȉo, bíla, bílo.

Kad je ovaj glagol složen kao: dobiti, zadobiti, snebiti se onda su mu oblici, koje ima, tačno po obrascu čuti: dȍbijȇm, zàdobijȇm, snȅbijȇm se, itd.

A kad je složen sa za, te glasi; zabiti (znači zaboraviti) onda su mu oblici kao u prostoga glagola biti npr. ne zabudi na kojoj si (reči).

Tako i kad je složen s predlogom pro, te glasi: probiti, (prijati, probitačno) ima: pròbudȇm itd. npr. Popij i tu i drugu da ti obje probudu, t. j. budu prijatne.

SEDMI RAZDEO[uredi]

U ovaj razdeo idu glagoli s osnovama koje se svršuju na glasove l, r, kao u ml glagolu mleti i mr u glagolu mreti.

U ovih glagola u osnovi načina neodređenog glasovi l i r produljuju se u lѣ i rѣ. strana 111 Tako umesto ml-ti, i mr-ti bude mlѣ-ti — mle-ti; mrѣ-ti — mre-ti.

Sa l, na kraju osnove, ima samo glagol mleti. Njemu je osnova načina neodređenog mle.

osnova vremena sadašnjeg melje.

Prema takim osnovama u njega su ovaki oblici:

Način neodređeni mleti

Vreme sadašnje
Jedn 1. mȅljȇm Mn. mȅljȇmo
2. mȅljȇš mȅljȇte
3. mȅljȇ mȅljȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. mlȅh Mn. mlȅsmo
2. mlȅ mlȅste
3. mlȅ mlȅše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. mȅljȃh Mn. mȅljȃsmo
2. mȅljȃše mȅljȃste
3. mȅljȃše mȅljȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. mѐljimo
2. mѐlji mѐljite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. mȅljȗći
  • Prilog vrem. prošl. mlȇvši
  • Pridev prošli mlȅo, mlȅla, mlȅlo
  • Pridev trpni mlѐven, mlevѐna, mlevѐno.
  • Glagolska imenica mlѐvȇnje.

Za glagole, kojima se osnova svršuje na r obrazac je glagol mreti

  • Osnova načina neodređenog mrѣ — mre.
  • Osnova vremena sadašnjeg mr-e — mre

Način neodređeni mreti.

Vreme sadašnje
Jedn 1. mrȇm Mn. mrémo
2. mrȇš mréte
3. mrȇ mrȗ

strana 112

Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. mrȇh Mn. mrésmo
2. mrȇ mréste
3. mrȇ mréše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. mrȃh Mn. mrȃsmo
2. mrȃše mrȃste
3. mrȃše mrȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. mrȉmo
2. mrȉ mrȉte
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg mrúći
  • Prilog vrem. prošlog mȓvši
  • Pridev prošli mȑo, mŕla, mŕlo.

Radi, vedžbanja menjati glagole koji idu po ovom obrascu.

umreti, zavreti, navreti, poduvreti, ùvrȇti se; zapreti, odapreti, upreti, odupreti, odupreti se, podupreti, podupreti se.

Napomene:

1. Glagol dreti proširuje osnovu vremena sadašnjeg, te mu ona bude dere

Od take osnove ima:

  • Vreme sadašnje: dȅrȇm, dȅrȇš. dȅrȇ; dȅrȇmo, dȅrȇte, dȅrȗ.
  • Način zapovedni: dѐri, dѐrimo, dѐrite.
  • Prilog vrem. sadašnjeg dȅrȗći.

Za pridev trpni dobija nastavak t: dȓt—a—o (ȍdȓt, prȍdȓt, ȉzdȓt, itd.)

Ostale oblike ima po obrascu mreti.

Kad je, pak, glagol dreti složen kao: prodreti, odreti, izdreti, nabreti, može ove oblike imati i po obrascu mreti: prȍdrȇm; pròdri, itd. a može ih imati i od proširene osnove kao glagol dreti: pròderȇm, prodѐri, itd.

2. Isto tako i glagol ždreti ima proširenu osnovu vrem sad., te ima: ždȅrȇm, ždѐri, ždȅrȗći, itd.

A kad je složen, ima i po obrascu mreti, npr. prȍždrȇm, pròždri, a ima i od proširene osnove: pròžderȇm proždѐri. strana 113 3. Glagoli: zastreti, prostreti, podastreti, imaju oblike po obrascu mreti: zȁstrȇm, zàstri, itd. a mogu oni proširiti osnovu kao i glagol dreti, te mogu imati: pròsterȇm; prostѐri, itd.

4. Glagol trti, ima neproširenu osnovu načina neodređenog: tr.

Osnova vrem. sadašnjeg može postati od te osnove: tr-e, a može se i proširiti umetnutim a, te biti tare.

Od takih osnova su mu oblici ovaki:

Način neodređeni trti

Vreme sadašnje
Jedn 1. trȇm Mn. trémo
2. trȇš tréte
3. trȇ trȗ
i
Jedn 1. tȁrȇm Mn. tȁrȇmo
2. tȁrȇš tȁrȇte
3. tȁrȇ tȁrȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. tȑh Mn. tȑsmo
2. tȑ tȑste
3. tȑ tȑše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. tȑȃh Mn. tȑȃsmo
2. tȑȃše tȑȃste
3. tȑȃše tȑȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. trȉmo; tȁrimo
2. trȉ; tȁri trȉte; tȁrite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. trúći; tȁrȗći
  • Prilog vrem. pr. tȓvši
  • Pridev vr. proš. tȑo, tȑla, tȑlo.
  • Pridev trpni tr̀ven, trvѐna, trvѐno.

Glag. imenica tr̀vȇnje.

Tako imaju i složeni: zatrti, zatrti se, istrti, natrti, otrti, protrti, satrti, utrti, utrti se. strana 114

DRUGA VRSTA[uredi]

Po ovoj vrsti menjaju se glagoli kojima osnova načina neodređenog postaje nastavkom nu, npr. to-nu, a osnova vremena sadašnjeg nastavnom ne, npr. to-ne.

U vremenu pređ. trajnom biva osnova: to-ne.

Glasnik e od nastavna produljio se u starinski glasnik ѣ; te bude: to-nѣ. Na to dolazi nastavak za vreme pređ. trajno ah, te bude to-nѣ-ah. Stari glasnik ѣ pred glasnikom glasi i, te bude to-ni-ah. Da bi se otklonio zev pretvara se glasnik i u suglasnik j, te bude : to-nj-ah. Potom se nj spaja u nj, te najzad bude: tonjah.

  • Obrazac tonuti.
  • Osnova načina neodređenog tonu.
  • Osnova vremena sadašnjeg tone.
  • Način neodređeni tonuti.
Vreme sadašnje
Jedn 1. tȍnȇm Mn. tȍnȇmo
2. tȍnȇš tȍnȇte
3. tȍnȇ tȍnȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. tȍnuh Mn. tȍnusmo
2. tȍnu tȍnuste
3. tȍnu tȍnuše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. tȍnjȃh Mn. tȍnjȃsmo
2. tȍnjȃše tȍnjȃste
3. tȍnjȃše tȍnjȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. tȍnimo
2. tȍni tȍnite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. tȍnȗći
  • Prilog vrem. proš. tȍnȗvši
  • Pridev prošli tȍnuo, tȍnula, tȍnulo
  • Pridev trpni koji ga imaju, postaje nastavkom t, npr. prѐkinȗt-a-o.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

blenuti, venuti, ginuti, trunuti, čeznuti, zinuti, zovnuti, vinuti se, zablenuti se, klonuti, osvanuti, prenuti se, strana 115 iščeznuti, planuti, pomenuti, sinuti, uminuti, trenuti, minuti, kinuti, dahnuti, duhnuti, smagnuti, mahnuti., mahnuti se.

Napomene:

1. Glagoli ove vrste, koji pred nastavkom nu imaju glasove g, k, z, s, npr. vrg-nuti, navik-nuti, omrz-nuti, pokis-nuti, gube nastavak nu u vrem. pređ. trenutnom i pridevu prošlom, pa te oblike imaju ovako:

a) Koji imaju glas g:

Vrgnuti

  • Vreme pređ. trenutno vȑgoh, vȑže, vȑže; vȑgosmo, vȑgoste, vȑgoše.
  • Pridev prošli vȑgao, vȑgla, vȑglo.

Tako te oblike imaju glagoli:

izvrgnuti, izvrgnuti se, oprovrgnuti, odvrgnuti, odvrgnuti se, zavrgnuti, zavrgnuti se, svrgnuti;

dignuti, zadignuti, izdignuti, podignuti, podignuti se, pridignuti, pridignuti se;

zapregnuti, zapregnuti se, ispregnuti, spregnuti, upregnuti;

dosegnuti, posegnuti;

zategnuti, otegnuti, otegnuti se, potegnuti, potegnuti se, pretegnuti, pritegnuti, rastegnuti, stegnuti, utegnuti;

namignuti;

nagnuti, nagnuti se, pregnuti, prignuti, prignuti se;

trgnuti, trgnuti se, istrgnuti, pretrgnuti se, otrgnuti, otrgnuti se, potrgnuti;

stignuti, postignuti, prestignuti, pristignuti, sustignuti, smagnuti.

b) Koji imaju glas k:

Maknuti

  • Vreme pređ. trenutno màkoh, màče, màče; màkosmo, màkoste, màkote.
  • Pridev prošli mȁkao, màkla, màklo.

Tako te oblike imaju glagoli:

zamaknuti, izmaknuti, izmaknuti se, namaknuti, odmaknuti, odmaknuti se, pomaknuti, pomaknuti se, primaknuti, primaknuti se, promaknuti, razmaknuti, razmaknuti se, smaknuti, umaknuti;

zabreknuti;

zamuknuti, promuknuti, umuknuti; strana 116 vȉknuti (boj se onog koje vȉkȏ bez golema mrijet’ jada!) naviknuti, naviknuti se, odviknuti, priviknuti se, sviknuti;

kleknuti, pokleknuti;

kliknuti, pokliknuti, uskliknuti;

niknuti, izniknuti, proniknuti;

puknuti, prepuknuti, raspuknuti se;

taknuti, istaknuti, istaknuti se, nataknuti, nataknuti se, spotaknuti se potaknuti;

crknuti, precrknuti.

v) Koji imaju glas z:

Ogreznuti

  • Vrele pređ. trenutno: ògrezoh, ògreze, ògreze; ògrezosmo, ògrezoste, ògrezoše.
  • Pridev prošli ògrezao, ògrezla, ògrezlo.

Tako te oblike imaju glagoli:

mrznuti se, zamrznuti se, smrznuti se, promrznuti, odmrznuti se;

omrznuti;

iščeznuti.

Pokisnuti

  • Vreme pređ. trenutno pòkisoh, pòkise, pòkise; pòkisosmo, pòkisoste, pòkisoše.
  • Pridev prošli pòkisao, pòkisla, pòkislo.

Tako te oblike imaju glagoli:

zakisnuti, prokisnuti, nakisnuti, iskrsnuti, vaskrsnuti, uskrsnuti.

2. Glagoli ove vrste, koji pred nastavkom nu imaju glasove b i k (kad se pred k nalazi s), odbacuju ove glasove pred: nastavkom nu.

Tako mesto pogib-nuti i prsk-iuti biva: pogi-nuti i prs-nuti.

A kad u vremenu pređ. trenutnom i pridevu prošlom otpadne nu, onda se ti glasovi vraćaju na svoje mesto.

Tako ti glagoli imaju ovake oblike:

a) Koji imaju glas b:

Poginuti

  • Vreme pređ. trenutno: pògiboh, pògibe, pògibe; pògibosmo, pògiboste, pògiboše.
  • Pridev prošli: pògibao, pògibla, pògiblo.

strana 117 Tako i: ginuti, uginuti, izginuti.

Ali ovim glagolima je pridev prošli običniji od cele osve: ginuo, poginuo, uginuo, izginuli.

b) Koji imaju glas (s) k:

Prsnuti

  • Vreme pređ. trenutno pȑskok, pȑšte, pȑšte; pȑskosmo, prskoste, pȑskoše.
  • Pridev prošli pȑskao, pȑsla, pȑslo.

Oblak pršte postao je od: prske — prsče — pršče — pršte.

A oblik prsla i prslo postao je od prskla, prsklo, pošto je glas k ispao zbog toga što su se stekli zajedno suglasnici koji se teško mogu da izgovore zajedno.

3 Glagoli koji pred nastavkom nu imaju glasove d i t. odbacuju ove glasove pred nu.

Tako mesto otkid-nuti i zagrt-nuti imaju otkinuti i zagrnuti.

Ovim glagolima može otpasti nastavak nu samo u vrem. pređ. trenutnom. I onda im se vraćaju odbačeni glasovi: d i t.

a) Koji imaju glas d:

Otkinuti

  • Vreme pređ. trenutno òtkidoh, òtkide, òtkide; òtkidosmo, òtkidoste, òtkidoše.

Tako i glagoli: zakinuti, prekinuti, prokinuti, skinuti.

b) koji imaju glas t:

Zagrnuti

  • Vreme pređ. trenutno: zàgrtoh, zàgrte, zàgrte; zàgrtosmo, zàgrtoste, zàgrtoše.

Tako i glagoli:

zgrnuti, izgrnuti, nagrnuti, ogrnuti, odgrnuti, prigrnuti; krenuti, iskrenuti, okrenuti, prekrenuti, skrenuti. izvrnuti, odvrnuti, prevrnuti, svrnuti, uvrnuti, obrnuti.

4. Glagoli: uvenuti, usahnuti, prozuknuti, skrknuti se, istrnuti, podbuniti, — mogu imati, pridev prošli, odbacivši nastavak nu: ùsahao, usàhla, usàhlo; pròzukao, pròzukla, pròzuklo; skȑklo se; ѝstruo, ѝstrula, ѝstrulo, pòdbuo, pòdbula, pòdbulo.

TREĆA VRSTA[uredi]

Po ovoj vrsti menjaju se glagoli kojima osnova načina neodređenog postaje nekadašnjim glasnikom ѣ koji sada glasi strana 118 u istočnom govoru e, u zapadnom i, u južnom je. Ova vrsta ima dva razdela.

PRVI RAZDEO[uredi]

U ovaj razdeo idu glagoli kojima osnova vremena sadašnjeg postaje od osnove načina neodređenog nastavkom e.

Glas ѣ, kojim postaje osnova načina neodređenog, glasi e, npr. umѣ-e—ume-e. Ova dva e-e sažimaju se u jedno ȇ u svima licima vremena sadašnjeg osim 3. l. množine, u kome se između njih, radi ukidanja zeva, umeće suglasnik j, a drugo se e s ličnim nastavkom, na poznati način, spaja u glas u.

Ovo biva i u prilogu vrem. sadašnjeg.

U načinu zapovednom nastavak i dolazeći iza glasnika e, radi ukidanja zeva, pretvara se u j.

U vremenu pređ. trajnom između osnove i nastavka za vreme umeće se glas j da bi se otklonio zev.

  • Obrazac umeti.
  • Osnova načina neodređenog ume.
  • Osnova vrem. sadašnjeg ume.

Način neodređeni umeti.

Vreme sadašnje
Jedn 1. ùmȇm Mn. umémo
2. ùmȇš uméte
3. ùmȇ ùmejȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. ùmeh Mn. ùmesmo
2. ùme ùmeste
3. ùme ùmeše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. ùmejȃh Mn. ùmejȃsmo
2. ùmejȃše ùmejȃste
3. ùmejȃše ùmejȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. ùmȇjmo (razùmȇjmo)
2. ùmȇj (razùmȇj) ùmȇjte (razùmȇjte)
3. — —
  • Prilog vrem. sad. ùmejȗći
  • Prilog vrem. pr. ùmȇvši
    • strana 119
  • Prilog prošli ùmeo, ùmela, ùmelo.
  • Glagol. imenica ùmȇnje

Ovako se menjaju još glagoli: razumeti, izumeti; ugoveti.

DRUGI RAZDEO[uredi]

U ovaj razdeo idu glagoli kojima osnova vremena sadašnjeg postaje od osnove načina neodređenog pošto se u njoj glas ѣ zameni glasom i, npr. vidѣ — vidi — vidi-e. Nastavak e izjednači se sa i te bude vidi-i, a pošto se dva i-i sažmu u jedno i, onda bude osnova vrem. sadašnjeg vidi.

Na ovaku osnovu dolaze u vremenu sadašnjem lični nastavci. U 3. l. mn. glas i od osnove i glas n od ličnog nastavka glaseći in prelazili su u starinski nosni glas ѧ koji sada glasi e.

To isto biva i u prilogu vrem. sadašnjeg.

U vremenu pređ. trajnom, koje postaje od osnove vrem. sadašnjeg, glas i iz osnove dolazeći pred nastavak za vreme ah, da bi se otklonio zev, pretvara se u glas j, koji se po zakonu jotovanja spaja sa suglasnicima koji se dese pred njim: dj u đ; tj u ć, lj u lj; nj u nj.

A kad se pred tim j dese b, v, m, p, umeće se između njih i j suglasnik l te od bj bude blj; od vj bude vlj; od mj bude mlj; od pj bude plj.

To isto biva i u trpnom pridevu.

  • Obrazac videti.
  • Osnova načina neodređenog vide.
  • Osnova vrem. sadašnjeg vidi.
  • Način neodređeni videti.
Vreme sadašnje
Jedn 1. vȉdȋm Mn. vȉdȋmo
2. vȉdȋš vȉdȋte
3. vȉdȋ vȉdȇ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. vȉdeh Mn. vȉdesmo
2. vȉde vȉdeste
3. vȉde vȉdeše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. vȉđȃh Mn. vȉđȃsmo
2. vȉđȃše vȉđȃste
3. vȉđȃše vȉđȃhu

strana 120

Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. vȉdimo
2. vȉdi vȉdite
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjega vȉdȇći.
  • Prilog vrem. prošlog vȉdȇvši.
  • Pridev prošli vȉdeo, vȉdela, vȉdelo.
  • Pridev trpni vȉđen, vȉđena, vȉđeno.
  • Glagol. imenica vȉđȇnje.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

bledeti, izbledeti, prebledeti; brideti; voleti, zavoleti, privoleti; želeti, zaželeti, poželeti; žudeti, zažudeti; žuteti, požuteti; leteti, poleteti, izleteti; plamteti, hiteti; ćuteti; vrveti; svrbeti; rudeti, zarudeti; zavideti; obudoveti; plaveti i poplaveti (postati plav); kipeti, pokipeti, iskipeti; poskupeti; slepeti i oslepeti (postati slep); trpeti, otrpeti, pretrpeti, strpeti se; grmeti, zagrmeti; nemeti i onemeti (postati nem); dogrdeti; poludeti; sѐdeti (na stolici); sédeti i osédati (postati sed); smrdeti; stideti se; štedeti; vrteti; opusteti; osiroteti; šuteti; goreti; stareti i ostareti (postati star); beleti i pobeleti (postati beo; boleti; iščileti; mileti, izmilet i (mili mrav); odoleti; omileti (postati mio); povileti; cvileti, procvileti; besneti; gladneti; žedneti; zatrudneti; zeleneti i pozeleneti (postati zelen); kopneti (kopni sneg); rumeneti i porumeneti (postati rumen); tamneti i potamneti (postati táman); hladneti, ohladneti, itd.

Napomene:

1. Glas ѣ, kojim je u ovih glagola postala osnova načina neodređenog, ima tu osobinu da se, kad se nađe iza nepčanih suglasnika, pretvara u a.

U ovih glagola vreme pređ. trajno i pridev trpni postaju od osnove načina neodređenog.

Zbog toga bivaju ovi slučajevi.

a) Kad se pred ѣ desi glas j, onda bude blejѣ — bleja.

  • Obrazac blejati
  • Osnova načina neodređenog bleja.
  • Osnova vrem. sadašnjeg bleji.
  • Način neodređeni blejati.
Vreme sadašnje
Jedn 1. bléjȋm Mn. bléjȋmo
2. bléjȋš bléjȋte
3. bléjȋ bléjȇ

strana 121

Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. bléjah Mn. bléjasmo
2. bléja bléjaste
3. bléja bléjaše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. blȇjȃh Mn. blȇjȃsmo
2. blȇjȃše blȇjȃste
3. blȇjȃše blȇjȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. bléjimo
2. bléji bléjite
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg bléjȇći.
  • Prilog vrem. prošlog bléjȃvši.
  • Pridev prošli bléjao, bléjala, bléjalo.
  • Glagol. imenica bléjȃnje.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

bojati se, bújati (buji, paji!), grájati (činiti grȁju: što grajite, jeste li pri sebi?), zujati, sjajati se, stojati, újati i složene od njih; čučati.

b) Kad se pred ѣ desi g ili k, onda se pred njim pretvara g u ž a k u č. Iza tih nepčanih suglasnika ѣ glasi a, npr. drg-ѣ, trk-ѣ — drž-ѣ, trč-ѣ — drž-a, trč-a — držati, trčati.

  • Obrazac držati
  • Osnova načina neodređenog drža.
  • Osnova vrem, sadašnjeg drži.
Vreme sadašnje
Jedn 1. dŕžȋm Mn. držímo
2. dŕžȋš držíte
3. dr̀žȋ dr̀žȇ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. dr̀žah Mn. dr̀žasmo
2. dr̀ža dr̀žaste
3. dr̀ža dr̀žaše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. dr̀žȃh Mn. dr̀žȃsmo
2. dr̀žȃše dr̀žȃste
3. dr̀žȃše dr̀žȃhu

strana 122

Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. dȑžimo
2. dȑži dȑžite
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg držéći
  • Prilog vrem. prošlog dr̀žȃvši
  • Pridev prošli dȑžao, dȑžala, dȑžalo
  • Pridev trpni dȑžan, dȑžana, dȑžano.
  • Glagol. imenica: dr̀žȃnje

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

bežati, bučati, véčati, vrčati, dotužati, zučati, drečati, zvečati, ječati, klečati, kvečati, kvrčati, krečati, kričati, krčati, mrčati, mučati (ćuteti), nabrčati, pomrčati, skičati, trčati, potrčati, účati, cvrčati, čvrčati, cičati, itd.

v) Kad se pred tim ѣ desi glasovna grupa zg, i pošto se g pretvori u ž, tad postane grupa zž, iza koje ѣ glasi a. Po zakonu glasovnog jednačenja grupa zž postaje žž, a ova se, radi lakšeg izgovora, zamenjuje grupom žd. Tako bude: zvizg-ѣ — zvizž-ѣ — zvizž-a — zvižž-a — zvižda.

Od ove grupe zg sve ovo isto biva i pred glasnikom i u osnovi vremena sadašnjeg i oblicima koji od nje postaju.

Način neodređeni zviždati.

Vreme sadašnje
Jedn 1. zvíždȋm Mn. zvíždȋmo
2. zvíždȋš zvíždȋte
3. zvíždȋ zvíždȇ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. zvíždah Mn. zvíždasmo
2. zvížda zvíždaste
3. zvížda zvíždaše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. zvȋždȃh Mn. zvȋždȃsmo
2. zvȋždȃše zvȋždȃste
3. zvȋždȃše zvȋždȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. zvíždimo
2. zvíždi zvíždite
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg zvíždȇći

strana 123

  • Prilog vrem. prošlog zvíždȃvši
  • Pridev prošli zvíždao, zvíždala, zvíždalo
  • Pridev trpni (ѝzvȋždan, ѝzvȋždana, ѝzvȋždano).
  • Glagol. imenica zvíždȃnje

Ovako se menjaju još: izviždati (iz-zviždati), dreždati.

g) Kad se pred tim ѣ desi grupa sk, i pošto se k pretvori u č, postane grupa sč iza koje ѣ glasi a. Po zakonu glasovnog jednačenja grupa sč postaje grupa šč a ova se, radi lakšeg izgovora, zamenjuje grupom št.

Tako bude: vrisk-ѣ — vrisč-ѣ — vrisč-a — vrišč-a — vrišta.

Od grupe sk sve ovo isto biva i pred glasom i u osnovi vremena sadašnjeg i oblicima koji od nje postaju,

  • Obrazac vrištati.
  • Osnova načina neodređenog vrišta.
  • Osnova vremena sadašnjeg vrišti.
  • Način neodređeni vrištati.
Vreme sadašnje
Jedn 1. vríštȋm Mn. vríštȋmo
2. vríštȋš vríštȋte
3. vríštȋ vríštȇ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. vríštah Mn. vríštasmo
2. vríšta vríštaste
3. vríšta vríštaše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. vrȋštȃh Mn. vrȋštȃsmo
2. vrȋštȃše vrȋštȃste
3. vrȋštȃše vrȋštȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. vríštimo
2. vríšti vríštite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. vrištȇći
  • Prilog vrem. pr. vríštȃvši
  • Pridev proš. vríštao, vríštala, vríštalo.
  • Glagolska imenica vríštȃnje

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole: strana 124 pištati, njištati, pljuštati, tištati, uzvištati i od njih složene.

Ovamo ide i glagol šuštati, u kojega je pred ѣ bila glasovna grupa šk od koje je istim načinom postala grupa št.

2. Glagol hteti, koji spada u ovu vrstu, ima ove osobine:

a) Vreme sadašnje, osim 3, l. množine, ima po 2. razdelu pete vrste, kao da mu je osnova vrem. sadašnjeg postala nastavkom je: hot-je, pa mu se glasovi tj pretvorili u glas ć i tako postala osnova hoće.

b) U 1. l. jednine vrem. sadašnjeg, po pravilu iz nekadašnjeg jezika ima na kraju glas u (postao ovako: hotjem — hotjom — hotjѫ — hotju — hoću).

v) U 3. l. mn. vrem. sadašnjeg ima pravilno po ovom razdelu: hote i te. Ali se ovo lice ovako pravilno govori samo u Crnoj Gori. Inače je svuda glas ć iz ostalih lica prešao i u ovo lice, te glasi hoće ili će.

Još samo u prilogu vremena sadašnjeg ostalo je pravilno po ovom razdelu: hoteći.

g) U vremenu pređ. trajnom biva jednačenje i pretvaranje glasova ovako: hotie-ah — hotii-ah — hoti-ah — hotj-ah — hotjah — hoćah.

d) Može izbaciti o iz osnove te biti hte.

Od ovake osnove bez glasnika o može imati:

  • način neodređeni: hteti;
  • vreme pređ. trenutno: hteh;
  • prilog vrem. prošlog: htevši;
  • pridev prošli: hteo.

U vrem. pređ. trenutnom može ka osnovi primiti suglasnik d, te glasiti: htedoh.

U vrem. pređ. trajnom od hti-ah — htjah — hćah postane šćah. I može i ovde da primi glas d pa da glasi; šćadijah.

đ) U vremenu sadašnjem može iz osnove izbaciti prvi slog ho, te glasiti: ću, ćeš, itd.

Prema svemu tome ovaj glagol ima ovake oblike:

Način neodređeni hoteti i hteti.

Vreme sadašnje
Jedn 1. hòću; ću Mn. hòćemo; ćemo
2. hòćeš; ćeš hòćete; ćete
3. hȍćȇ; će hȍćȇ; će
hȍćȇ; te

strana 125

Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. hòteh Mn. hòtesmo
2. hòte hòteste
3. hòte hòteše
i
Jedn 1. htȅh Mn. htȅsmo
2. htȅ htȅste
3. htȅ htȅše
i
Jedn 1. htȅdoh Mn. htȅdosmo
2. htȅde htȅdoste
3. htȅde htȅdoše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. hȍćȃh Mn. hȍćȃsmo
2. hȍćȃše hȍćȃste
3. hȍćȃše hȍćȃhu
i
Jedn 1. šćȃh Mn. šćȃsmo
2. šćȃše šćȃste
3. šćȃše šćȃhu
i
Jedn 1. šćàdijȃh Mn. šćàdijȃsmo
2. šćàdijȃše šćàdijȃste
3. šćàdijȃše šćàdijȃhu
  • Način zapovedni nema.
  • Prilog vrem. sadašnjeg hotéći
  • Pril. vr. pr. hòtȇvši; htȇvši
  • Prid. proš. hòteo, hòtela, hòtelo; htȅo, htȅla, htȅlo.
  • Prid. trp. nema.

e) Kad Je ovaj glagol složen, onda ima vreme sadašnje od osnove hte;

ùshtȇm, ùshtȇš, ùshtȇ; ushtémo, ushtéte, ùshtejȗ.

Tako i od: zahteti, prohteti se.

3. Glagolu stajati osnova je načina neodređenog stoj-ѣ — stoj-a pa mu se glas o izjednačio s glasom a postalim od ѣ te mu osnova za način neodređeni i oblike, koji od nje postadu, glasi staja. strana 126 U osnovi vrem. sadašnjeg i oblicima, koji od nje postaju ostaje o te glasi stoji-e — stoji-i — stoji.

U načinu zapovednom ima samo stoj.

I tako oblici ovoga glagola su ovaki:

Način neodređeni stajati.

Vreme sadašnje
Jedn 1. stòjȋm Mn. stòjȋmo
2. stòjȋš stòjíte
3. stòjȋ stòjȇ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. stàjah Mn. stàjasmo
2. stàja stàjaste
3. stàja stàjaše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. stàjȃh Mn. stàjȃsmo
2. stàjȃše stàjȃste
3. stàjȃše stàjȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. stȏjmo
2. stȏj stȏjte
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg stojéći.
  • Prilog vrem. prošlog stàjȃvši.
  • Pridev prošli stȁjao, stȁjȃla, stȁjȃlo.
  • Od složenog ustàjati govori se
  • Trpni pridev ȕstajȃn, ȕstajȃna, ȕstajȃno.
  • Glagol. imenica stàjȃnje.

4. U glagola bojati se u načinu zapovednom otpada i te glasi bȏj se; bȏjmo se, bȏjte se.

5. Glagol prȅti (sa svojima složenim) ima ovake oblike.

Način neodređeni prȅti (koga pred Sudom).

Vreme sadašnje
Jedn 1. prȇm Mn. prémo
2. prȇš préte
3. prȇ prȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. prȅh Mn. prȅsmo
2. prȅ prȅste
3. prȅ prȅše

strana 127

Vreme pređ. trajno
Jedn 1. prȃh Mn. prȃsmo
2. prȃše prȃste
3. prȃše prȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. prȉmo
2. prȉ prȉte
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg prúći
  • Prilog vrem. prošlog prȇvši.
  • Pridev prošli prȅo, prȅla, prȅlo.
  • Pridev trpni prȇt, prȇta, prȇto.

Tako i složeni sàprȇti (koga pred sudom. Saprela ga so i hleb!), zàzreti, nàzreti, pròzreti, prѐzreti. (u smislu preziranja). — Glagol prѐzreti ima pridev trpni: prȅzren-a-o

6. Glagol zrȅti (bivati zreo) ima ovake oblike.

Vreme sadašnje
Jedn 1. zrȋm Mn. zrímo
2. zrȋš zríte
3. zrȋ zrȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. zrȅh Mn. zrȅsmo
2. zrȅ zrȅste
3. zrȅ zrȅše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. zrȃh Mn. zrȃsmo
2. zrȃše zrȃste
3. zrȃše zrȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. zrȉmo
2. zrȉ zrȉte
3. — —
  • Prilog vrem. sadaš. zrúći.
  • Prilog vrem. pr. zrȇvši.
  • Pridev prošli zrȅo, zrȅla, zrȅlo.

Tako i složeni dòzreti, prѐzreti, (postati suviše zreo,) sàzreti, ùzreti.

Tako i glagol vrȅti (vri voda). strana 128 7. Glagol mniti (znači misliti) koji je nekada glasio mnѣ-ti ima ovake oblike.

Način neodređeni mnȉti.

Vreme sadašnje
Jedn 1. mnȋm Mn. mnímo
2. mnȋš mníte
3. mnȋ mnȇ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. mnȉh Mn. mnȉsmo
2. mnȉ mnȉste
3. mnȉ mnȉše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. mnjȃh Mn. mnjȃsmo
2. mnjȃše mnjȃste
3. mnjȃše mnjȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. mnȉmo
2. mnȉ mnȉte
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg mnéći.
  • Prilog vrem. prošlog mnȋvšȋ.
  • Pridev prošli mnȉo, mnȉla, mnȉlo.
  • Pridev trpni mnjȅn, mnjȅna, mnjȅno.
  • Glagolska imenica: mnjenje

Pogrešno ovu imenicu mnogi govore i pišu: mnenje jer je pravilno: mnjenje.

8. Glagol spati, (znači spavati) ima:

  • Vreme sadašnje: spȋm, spȋš, spȋ; spímo, spíte, spȇ.
  • Prilog vremena sad. spéći.
  • Način zapovedni spȉ, spȉmo, spȉte
  • Ostale oblike ima po 5. vrsti.

ČETVRTA VRSTA[uredi]

U ovu vrstu idu glagoli kojima osnova načina neodređenog postaje nastavkom i, npr. vod-i.

Od ove osnove postaje osnova vrem. sadašnjeg nastavkom e, npr. vodi-e. strana 129 Ovaj nastavak e jednači se sa i iz osnove načina neodređenog, te bude vodi-i. Pošto se dva i-i sažmu u jedno i, postane osnova vremena sadašnjeg vodi.

Na ovu osnovu dolaze lični nastavci.

PRETHODNA PRAVILA[uredi]

U 3. l. mn. vremena sadašnjeg i od osnove sa n od ličnog nastavka prešlo je u starom jeziku u nosni glasnik ѧ koji u sadašnjem jeziku glasi e, tako od vodi-n—vodѧ bude vode.

To isto biva i u prilogu vremena sadašnjeg, te glasi: vodeći.

U vremenu pređ. trajnom pred nastavkom ah i u pridevu trpnom pred nastavkom en, da bi se otklonio zev, pretvara se i u j. Potom se suglasnici, koji se dese pred j, spajaju s njim po zakonu jotovanja: dj u đ, tj u ć, lj u lj, nj u nj, zj u ž, sj u š, cj u č, npr. vodi-ah — vodj-ah — vođah; vodi-en — vodj-en — vođen.

Kad se pred tim nepčanim suglasnicima desi s ili z, ovi se glasovi menjaju s u š; z u ž, npr. mislj-ah — miš- ljah; mislj-en — mišljen; od gnezditi se bude: gnezđ-ah se — gnežđah se. A može se grupa žđ zameniti grupom žd, pa glasiti gneždah se.

Od krstiti bude: krsćah — kršćah; krsćen — kršćen. A pošto se grupa šć zamenjuje grupom št, onda bude: krštah i kršten.

Koji glagoli već imaju u korenu žd ili št, te glasovne grupe ostaju nepromenjene, npr. voštiti — voštah, vošten; smožditi — smožden.

Kad se pred j, koje postaje od i, dese glasovi: b, v, m, p, onda se između njih i j umeće l koje se sa j spaja u lj, npr. ljubi-ah — ljubj-ah, — ljub-l-jah — ljubljah; ljubi-en — ljubj-en — ljub-l-jen — ljubljen.

Kad se, pak, pred j postalim od i dese glasovi: j, lj, nj, đ, ć, ž, č, š, r onda j otpada, npr. ložiti — loži-ah — ložj-ah — ložah; loži-en — ložj-en — ložen.

U načinu zapovednom otpada nastavak i, npr. vodi-i — vodi.

U glagola, pak, koji pred nastavkom i, kojim postaje osnova načina neodređenog, imaju oj, otpada ne samo nastavak strana 130 i, kojim postaje način zapovedni, nego i glas i kojim postaje osnova načina neodređenog, npr. broj-i-ti; nač. zapov. broj-i-i — broji-i — broji — broj. Tako dojiti — doj; spojiti — spoj; krojiti — kroj, itd. .

  • Obrazac voditi.
  • Osnova načina neodređenog vodi.
  • Osnova vrem. sadašnjeg vodie — vodii — vodi.

Način neodređeni voditi.

Vreme sadašnje
Jedn 1. vȍdȋm Mn. vȍdȋmo
2. vȍdȋš vȍdȋte
3. vȍdȋ vȍdȇ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. vòdih Mn. vòdismo
2. vòdi vòdiste
3. vòdi vòdiše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. vȍđȃh Mn. vȍđȃsmo
2. vȍđȃše vȍđȃste
3. vȍđȃše vȍđȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. vòdimo
2. vòdi vòdite
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg vȍdȇći.
  • Prilog vrem. prošlog vȍdȋvši.
  • Pridev prošli vòdio vòdila, vòdilo.
  • Pridev trpni vȍđen, vȍđena, vȍđeno.
  • Glagolska imenica vȍđȇnje.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu i pravilima napred izloženim glagole:

a) u kojih se u vremenu pređ. trajnom i pridevu trpnom ne umeće l.

bediti, obediti, ubediti, nabediti, broditi, prebroditi, buditi, probuditi, razbuditi, uzbuditi, vaditi, voditi, voziti, gaditi, gaditi se, gaziti, pogaziti, pregaziti, goditi, ugoditi, goniti, razgoniti, glasiti, proglasiti, gladiti, ugladiti, gasiti, ugasiti, graditi, pregraditi, zagraditi, guditi, deliti, odeliti (pridev trpni: deljen, odeljen, prema čemu glagolska imenica: deljenje, odeljenje. Pogrešno je govoriti strana 131 i pisati delenje, odelenje, kako često čine), razdeliti, podeliti udeliti, ženiti, oženiti, jediti, jediti se, kaditi, kaliti, prekaliti, keziti, klatiti, kositi, krasiti, kratiti, krotiti, ukrotiti, kruniti, okruniti, lediti, slediti se, ljutiti, ljutiti se, maziti razmaziti, mesiti, umesiti, mititi, podmititi, mlatiti, moliti, mutiti, mraziti, nositi, nuditi, paziti, paliti, plaziti, plaziti se, platiti, pratiti, puziti, raditi, roditi, saditi, sladiti, suditi, tegliti, hladiti, hoditi, cediti, ceniti;

beliti, žutiti, zeleniti, plaviti, crniti, vraniti. (Ovi su glagoli prelazni i znače da neka čini da nešto bude belo, žuto, zeleno, plavo, crno, vrano).

b) u kojih se u vremenu pređ. traj. i pridevu trpnom umeće glas l:

baviti se, boraviti, vabiti, grabiti, daviti, daviti se, dubiti (znači uspravo stajati), drobiti, udrobiti, razdrobiti, nazobiti (konja), javiti, kobiti, kȕpiti (na gomilu), kúpiti (što za novac), krpiti, kropiti, lepiti, lomiti, praviti, popraviti. plȁviti, poplaviti, mlaviti, napraviti, rubiti, porubiti, slabiti, slaviti, proslaviti, tupiti, utupiti, čepiti se.

v) U, kojih u vremenu pređ. trajnom i pridevu trpnom otpada j.

bariti, bojiti, boriti se, bečiti, bečiti se, buljiti. gajiti, gojiti, dojiti, drljiti, razdrljiti, duljiti, žariti, žuljiti, žuriti se, znojiti se, krѐčiti, krnjiti, krojiti, kočiti, kružiti, lečiti, ličiti, ložiti, lučiti, mlačiti, motriti, mračiti, mučiti, pojiti, poriti, pržiti, prćiti se, pućiti se, rojiti se, ružiti, tajiti, tanjiti, tvoriti, tlačiti, točiti, tražiti, trošiti, tužiti, učiti, curiti, širiti,

Napomena.

  • Glagol okniti ima pridev trpni okniven—a—o.
  • Glagol zadniti ima pridev trpni: zadniven—a—o.
  • Glagol sniti ima prid. trp. sniven—a—o.

PETA VRSTA[uredi]

U ovoj su vrsti glagoli kojima osnova načina neodređenog postaje nastavkom a, npr. čuv-a; pis-a; br-a.

Ova vrsta ima tri razdela.

PRVI RAZDEO[uredi]

U ovaj razdeo idu glagoli kojima osnova vremena sadašnjeg postaje od osnove načina neodređenog nastavkom e, npr. čuva-e. strana 132 Nastavak e jednači se sa a iz osnove te biva: čuva-e — čuva-a, i pošto se dva aa sažmu u jedno, onda bude osnova vrem. sad. čuva.

PRETHODNA PRAVILA[uredi]

U 3. l. mn. vrem. sadašnjeg nastavak e ne jednači se sa a od osnove na koju dolazi, nego se snaženjem pretvara u o koje se sa n od ličnog nastavka spaja u starinski nosni glasnik ѫ, koji sada glasi u. Između a i u umeće se j da se ukine zev, te bude čuva-j-u.

Ovo isto biva u prilogu vrem. sadašnjeg: čuva-j-ući.

Vreme pređ. trajno postaje od osnove načina neodređenog. U tom se obliku a od osnove sažima sa a od nastavka, te bude: čuva-ah — čuvah.

U pridevu trpnom e od nastavna jednači se sa a od osnove, pa se oba sažmu u jedno a, te bude: čuva-en — čuva-an — čuvan.

U načinu zapovednom nastavak i, našavši se na kraju iza glasnika a, radi ukidanja zeva pretvara se u j, npr. čuva-i — čuvaj.

  • Obrazac: čuvati.
  • Osnova načina neodređ. čuva.
  • Osnova vrem. sadašnjeg čuva.
  • Način neodređeni čuvati.
Vreme sadašnje
Jedn 1. čȗvam Mn. čȗvamo
2. čȗvaš čȗvate
3. čȗva čúvaju
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. čúvah Mn. čúvasmo
2. čúva čúvaste
3. čúva čúvaše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. čȗvȃh Mn. čȗvȃsmo
2. čȗvȃše čȗvȃste
3. čȗvȃše čȗvȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. čȗvȃjmo
2. čȗvaj čȗvȃjte
3. — —

strana 133

  • Prilog vrem. sadašnjeg čúvajući.
  • Prilog. vrem. prošlog čȗvȃvši.
  • Pridev prošli čúvao, čúvala, čúvalo.
  • Pridev trpni čȗvȃn, čȗvȃna; čȗvȃno.

Glagol. imenica čuvanje.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu i napred izloženim pravilima glagole:

bivati, birati, bubati, váljati, većati, vidati, viđati, vijati, vladati, vodati, vrebati, vređati, gađati, gegati, gizdati, gizdati se, gibati, gibati se, glasati, gledati, gurati, gutati, žigati, zevati, zidati, javljati, karati, kopati, kuvati, lupati, lutati, motati, morati, nagađati, nagovarati, nagoveštavati, napadati, nabavljati, nastavljati, ostavljati, otvarati, padati, parati, pevati, pitati, pucati, ravnati, resati, ríbati; (kupus, patos), ridati, rѝljati, rigati, rugati se, sevati, sedati, sipati, sanjati, spavati, stvarati, stradati, streljati, tabati, tepati, terati, tkati, ćeretati, uzimati, udarati, urlati, cepati, cepkati, cenjkati se, cuckati, cucati, šetati, šetkati se.

Napomene:

1. Glagol spati ima sve oblike koji postaju od osnove vremena sadašnjeg od osnove spi-g — spi-i — spi. Tako:

  • vreme sad. spȋm, spȋš, spȋ; spímo, spíte, spȇ.
  • prilog vrem. sad. spéći.
  • Način zapovedni spȉ, spȉmo, spȉte.

2. Glagol imati ima sve oblike po obrascu ovog razdela. Ali može da mu se osnovi priključi d, te od takve osnove može da ima:

vreme sad. imádȇm, imádȇš, imádȇ; imádȇmo, imádȇte, imádȗ.

vreme pređ. trenutno ѝmadoh, ѝmade, ѝmade; ѝmadosmo, ѝmadoste, ѝmadoše;

vreme pređ. trajno ѝmađȃh (m. imadijah), ѝmađȃše, ѝmađȃte, ѝmađȃsmo, ѝmađȃste, ѝmađȃhu.

DRUGI RAZDEO[uredi]

U glagola ovoga razdela osnova načina neodređenog postaje nastavkom a, npr pis-a.

Osnova vremena sadašnjeg postaje od korena nastavkom je. npr. pis-je.

Suglasnici koji se nađu na kraju korena, pred j od nastavka, spajaju se s j po zakonu jotovanja, npr. pis-je — piše. strana 134 Takvo spajanje biva u vremenu sadašnjem, načinu zapovednom i prilogu vremena sadašnjeg.

Vreme pređ. trajno i pridev trpni postaju od osnove načina neodređenog, npr. pisa-ah — pȋsȃh; pisa-en — pisa-an — pisan.

  • Obrazac pisati.
  • Osnova načina neodređenog pisa.
  • Osnova vrem. sadašnjeg piše.
  • Način neodređeni pisati.
Vreme sadašnje
Jedn 1. pȋšem Mn. pȋšemo
2. pȋšeš pȋšete
3. pȋše pȋšȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. písah Mn. písasmo
2. písa písaste
3. písa písaše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. pȋsȃh Mn. pȋsȃsmo
2. pȋsȃše pȋsȃste
3. pȋsȃše pȋsȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. píšimo
2. píši píšite
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg píšȗći.
  • Prilog vrem. prošlog pȋsȃvši.
  • Pridev prošli písao, písala, písalo.
  • Pridev trpni pȋsȃn, pȋsȃna, pȋsȃno, a može biti i: pisat—a—o.
  • Glagolska imenica pisanje.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu, glagole:

a) u kojih se u osnovi vr. sadašnjeg spaja gj u ž:

legati (lȇžem), zalágati, làgati, slàgati, (slȁžȇm), slágati, (slȃžem: jedno na drugo). polegati, razlegati se, pomagati, zapomagati, prenemagati se, odmagati, potpomagati, strugati;

b) u kojih se u osnovi vr. sad. spaja d-j u đ:

glodati (glođem), izglodati, izglodati se, oglodati, preglodati;

v) u kojih se u osnovi vr. sad. spaja: zj u ž: strana 135 vezati (vȇžem), zavezati, navezati, obavezati, odvezati, povezati, svezati, uvezati, gamizati, gmizati; zažizati, podžizati, sažizati, užizati, užizati se; kazati, pokazati, iskazati, prikazati; lizati, polizati; mazati, namazati, razmazati; nizati prenizati; prézati, uprezati (konje u kola); puzati, puzati se, uspuzati se; rezati, zarezati, urezati; ȑzati (konj rže). zà’rzati; stizati; zatezati natezati, pritezati; tȑzati;

g) u kojih se k-j spaja u č.

baukati, bukati, burlikati, vikati; gakati; gukati; jaukati; kukurekati; lelekati; lokati; zamakati, umakati; maukati; pijukati; plȁkati, zaplakati se; plákati (kakav sud); rikati, rukati; skakati; srkati; stȕkati (vola); sukati, usukati; otakati, pretakati; tandrkati: torokati, tŕkati, (Petar konja tȓče); ćurlikati; úkati, urlikati, hrakati; hrkati; šíkati. (gusak šiče); šmrkati; gurikati (prase guriče);

d) u kojih se s-j spaja u š.

bastisati; begenisati; bitisati; brȉsati; izbrisati, prebrisati; budalisati; varakleisati; vragolisati; zàdisati, izdisati, udisati; dumenisati; dunđerisati; đavolisati; žigosati; kalaisati; kaparisati; kidisati; kresati; lenjirisati; lipsati; majstorisati; malaksati; manisati; metanisati; mehanisati; mirisati; nagràisati, ograisati; pȁsati (sablju pȁše), opasati; patosati; prokopsati; saborisati; sisati, presisati, usisati; tesati, otesati; džabaisati;

đ) U kojih se t-j spaja u ć:

bahtati; benetati; blebetati; veketati; vȑtati; osvrtati se; zagonetati, odgonetati; graktati; grgutati; grohotati; groktati; gȑtati, izgrtati, zagrtati, odgrtati; žvatati; zveketati; jektati; kakotati; kevtati (pseto kevće); klamitati; klepetati; kliktati; klokotati; kokotati; kreketati; kretati; létati, preletati, izletati; raspletati, upletati; prѐtati, zapretati (vatru); roktati (svinje rokću); svitati; skakutati; posrtati, nasrtati; trepetati; treptati; cvrkutati; cokotati; cvokotati; čagrtati; šaptati; škrgutati (zubima); šobotati;

e) U kojih se h-j spaja u š:

jahati, uzjahati, projahati; mahati, pahati;

ž) U kojih se c-j spaja u č:

zaricati se; doticati se; obricati; naricati; kvocati, raskvocati se; micati, micati se; nicati; naticati se, proticati; spoticati se; sticati; ticati, ticati se;

z) U kojih se umeće l pa se l-j spaja u lj:

zobati (zobljem), pozobati; hramati (hramljem); kapati, prokapati; klepati; ogrebati;

i) U kojih se l-j spaja u lj;

slati, poslati, izaslati;

j) u kojih j dolazeći iza nepčanih suglasnika ili iza glasa r otpada: strana 136 kašljati; penjati, penjati se; naginjati, naginjati se; zaklinjati, preklinjati; pominjati, opominjati, opominjati se, napominjati, spominjati; zapinjati; začinjati, počinjati; stenjati; verati se; izvirati, previrati, uvirati; derati; zadirati; žderati; proždirati; zazirati, nazirati, obzirati se; umirati, orati; zapirati, opirati se, prepirati se; stѐrati (postelju) zastirati, prostirati; zatirati, otirati, satirati; utirati; češati, češati se, počešati se.

Napomene:

1. Ovi glagoli mogu imati oblike i po prvom i po drugom razdelu ove vrste:

gȉbati (gibam i gibljem); tako i: zazivati, nazivati, prozivati i ostali složeni; — zidati; jalakati; pljȅskati; tkati; čalakati; dremati, zaimati, pozaimati, uzaimati; kupati se; sȉpati, zasipati, nasipati, rasipati; zatapati; potapati; sisati; potapsati; stȁsati; tȉpsati; skitati se; šetati se; dihati; duhati; njihati; puhati. Svi sa još drukčije složenima.

2. U kojih se glagola pred j nađu glasovi sl, kad se lj spoji u lj, onda se i s pretvori u š.

Tako od glagola slati biva:

  • Vreme sad. šljȇm, šljȇš, šljȇ; šljémo, šljéte, šljȗ;
  • Način zapoved šljȉ; šljȉmo, šljȉte.
  • Prilog vrem. sad. šljúći.

U ovoga glagola može se umetnuti a između š i lj, te biti šaljem, itd. Tako i u nač. zapovednom i prilogu vrem. sadašnjeg.

Tako imaju na oba načina te oblike i složeni: poslati; ostali složeni: priposlati, odaslati, izaslati, običniji su bez umetnutog a.

3. U glagola u kojih se pred j nađu glasovi sk, pošto se k-j spoje u č onda se i s pretvori u š, a glasovi šč zamenjuju se glasovima št.

Tako od glagola iskati bude:

  • Vreme sad. ȉštȇm, ȉštȇš, ȉštȇ; ȉštȇmo, ȉštȇte, ȉštȗ;
  • Način zapovedni ѝšti, ѝštimo, ѝštite.
  • Prilog vrem. sadašnjeg ȉštȗći.

Tako i u glagola složenih: zaiskati, poiskati, iziskati. Tako i u: biskati, pobiskati.

4. U kojih se pred j nađu glasovi ht, pošto se t-j spoje u ć, onda i h postane š.

Tako od glagola dahtati bude: strana 137 Vreme sad. dȁšćȇm, dȁšćȇš, dȁšćȇ; dȁšćȇmo, dȁšćȇte, dȁšćȗ.

Način zapoved. dàšći; dàšćimo, dàšćite.

Prilog vrem. sad. dȁšćȗći.

Tako i od drhtati: dršćem — dršći — dršćući.

Ovaj glagol se govori i: drktati, i pored toga što može imati oblike i po obrascu ovog razdela: drkćem itd. može ih imati i po 2. razdelu 3. vrste: drktim — drkti — drkteći.

5. Glagolu davati koren je da, osnova nač. neodređenog da-a. Zbog zeva umeće se v te bude da-v-a. Ovo biva u svima oblicima koji postaju od osnove nač. neodređenog.

Osnova vrem. sadašnjeg postaje mu od korena da nastavkom je, te mu biva:

  • Vreme sad. dájȇm, dájȇš, dájȇ; dájȇmo, dájȇte, dájȗ.
  • Nač. zapovedni dáji; dájimo, dájite.
  • Prilog vrem. sadašnjeg. dȃjȗći.

To isto biva i u glagola: poznavati, priznavati, doznavati, saznavati, pripoznavati.

6. U glagola klati u osnovi vrem. sadašnjeg kl-je — klje umeće se o između k i lj te biva: kolje.

Tako mu bude:

  • Vreme sad. kȍljȇm, kȍljȇš, kȍljȇ; kȍljȇmo, kȍljȇte, kȍljȗ.
  • Način zapovedni kòlji; kòljimo, kòljite.
  • Prilog vrem. sadašnjeg kȍljȗći.

TREĆI RAZDEO[uredi]

Prethodna pravila

U glagola ovoga razdela osnova načina neodređenog postaje od korena nastavkom a npr. br-a u glagola bra-ti.

Ako se koren svršuje glasnikom, onda se zev ukida na ove načine:

a) Umeće se j, npr. se-a — se-j-a u glagola sejati.

b) Umeće se v, npr. klju-a — klju-v-a u glagola kljuvati.

v) Glas u menja se u ov, npr. tru-a — trov-a u glagola trovati.

Osnova vremena sadašnjeg postaje od korena nastavkom e.

Kad se koren svršuje glasnikom onda se zev popunja j-om, npr. se-e — se-j-e; seje; klju-e — klju-j-e — kljuje; tru-e — tru-j-e — truje. strana 138 Kad se koren završuje glasnikom onda nastavak i kojim postaje zap. način, i nastavak e kojim postaje osnova vr. sad. posle j kojom se ukida zev, otpadaju, npr. se-j-e-i — sej.

U nekih se proširuje koren, npr. br-e — b-e-r-e — bere; zv-e — z-o-v-e — zove.

Vreme pređ. trajno postaje od osnove načina neodređenog. Glas a iz osnove sažima se s glasom a od nastavka u jedno dugo ȃ, npr. bra-ah — brȃh.

Pridev trpni postaje od osnove nač. neodređenog. Glas e od nastavka jednači se s glasom a od osnove, pa se sažimaju u jedno dugo ȃ, npr. bra-en — bra-an, — brȃn.

1. Obrazac brati.

  • Osnova načina neodređenog bra.
  • Osnova vrem. sadašnjega bere.
  • Način neodređeni brati.
Vreme sadašnje
Jedn 1. bȅrȇm Mn. bȅrȇmo
2. bȅrȇš bȅrȇte
3. bȅrȇ bȅrȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. brȁh Mn. brȁsmo
2. brȁ brȁste
3. brȁ brȁše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. brȃh Mn. brȃsmo
2. brȃše brȃste
3. brȃše brȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. bѐrimo
2. bѐri bѐrite
3. — —
  • Prilog vrem. sad. bȅrȗći.
  • Prilog vrem. pr. brȃvši
  • Pridev prošli brȁo, brála, brálo.
  • Pridev trpni brȃn, brȃna, brȃno.

Glagolska imenica branje.

2. Obrazac sejati.

  • Osnova načina neodređenog seja.
  • Osnova vrem. sadašnjeg seje.
  • Način neodređeni sȅjati

strana 139

Vreme sadašnje
Jedn 1. sȅjȇm Mn. sȅjȇmo
2. sȅjȇš sȅjȇte
3. sȅjȇ sȅjȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. sȅjah Mn. sȅjasmo
2. sȅja sȅjaste
3. sȅja sȅjaše
Vreme pređ. trajno
Jedn 1. sȅjȃh Mn. sȅjȃsmo
2. sȅjȃše sȅjȃste
3. sȅjȃše sȅjȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. sȇjmo
2. sȇj sȇjte
3. — —
  • Prilog vrem. sad. sȅjȗći.
  • Prilog vrem. prošlog sȅjȃvši.
  • Pridev prošli sȅjao, sȅjala, sȅjalo.
  • Pridev trpni sȅjȃn, sȅjȃna, sȅjȃno.
  • Glagolska imenica sejanje.

Radi vedžbanja menjati po ovim obrascima glagole:

izbrati, nabrati, obrati, probrati, sabrati, zbrati, ubrati;

bajati; brijati, obrijati; vejati, ovejati; grajati; grejati, grejati se; kajati, kajati se, pokajati se; lajati; pojati (pesmu u crkvi); smejati se; stȁjati (učestan od stati); tajati (taje tečnost iz kakvog suda); trajati; hajati; čajati;

bljuvati; kljuvati; pljuvati;

kovati, snovati, trovati.

I složene od ovih.

Napomene:

1. Od staroga korena sъs postaje glagol sъs-a-ti, od kojega je u 1. razdelu ove vrste glagol sisati.

Njemu je otpalo sъ pa ostalo s-a-ti te ima glagol sati.

Ovome glagolu je osnova vremena sadašnjeg sъs-e, a pošto je otpalo sъ, ostalo je s-e — se.

Od te osnove ima:

  • Vreme sadašnje sȇm, sȇš, sȇ; éёmo, séte, sȗ;
  • Nač. zapovedni sȉ; sȉmo, sȉte;
  • Prilog vrem. sadašnjeg súći.

strana 140 Od osnove načina neodređenog sa nema više oblika osim načina neodređenog sati. Ostali su mu oblici od osnove načina neodređenog samo od osnove sisa, po 1. razdelu ove vrste.

2. Glagol tkati, koji se menja po 1. razdelu ove vrste, može osnovu vrem. sadašnjeg i oblike, koji od nje postaju, imati i po ovom razdelu: tk-e — tč-e, a pošto t pred č otpadne, zbog teškog izgovora, ostane č-e — če, te ima:

Vreme sad. čȇm, čȇš, čȇ; čémo, čéte, — u 3. l. mn. ostaje škȗ; ali č iz drugih lica prodire i u ovo lice, te se govori čȗ.

  • Način zapovedni čȉ; čȉmo, čȉte.
  • Prilog vrem. sadašnjeg čúpi.

ŠESTA VRSTA[uredi]

U glagola ove vrste osnova načina neodređenog postaje nastavcima ova, eva, iva, koji su opet postali od starijega u-a, pa se radi ukidanja zeva u pretvorilo u ov, ev, iv, npr. kupu-a — kupov-a — kupovati; voju-a — vojev-a — vojevati; danju-a — danjiv-a — danjivati. .

U osnovi vremena sadašnjeg ostalo je od ua samo u, a otpalo a, i na to dolazi nastavak e. Radi ukidanja zeva između u i e umeće se j, tako biva: kupu-e — kupuje; voju-e — vojuje; — danju-e — danjuje.

Vreme pređ. trajno postaje od osnove načina neodređenog: kupova-ah — kupovah; vojeva-ah — vojevah; danjiva-ah — danjivah.

U pridevu trpnom e od nastavka jednači se sa a iz osnove, pa se sažimaju u jedno ȃ: kupova-en — kupova-an — kupovan.

  • Obrazac kupovati.
  • Osnova načina neodređenog kupova.
  • Osnova vrmena sadašnjeg kupuje.
  • Način neodređeni kupovati.
Vreme sadašnje
Jedn 1. kùpujȇm Mn. kùpujȇmo
2. kùpujȇš kùpujȇte
3. kùpujȇ kùpujȗ
Vreme pređ. trenutno.
Jedn 1. kupòvah Mn. kupòvasmo
2. kupòva kupòvaste
3. kupòva kupòvaše

strana 141

Vreme pređ. trajno
Jedn 1. kupòvȃh Mn. kupòvȃsmo
2. kupòvȃše kupòvȃste
3. kupòvȃše kupòvȃhu
Način zapovedni
Jedn 1. — Mn. kùpȗjmo
2. kùpȗj kùpȗjte
3. — —
  • Prilog vrem. sadašnjeg kùpujȗći.
  • Prilog vrem. prošlog kupòvȃvši.
  • Pridev prošli kȕpovȃo, kȕpovȃla, kȕpovȃlo.
  • Pridev trpni kȕpovȃn, kȕpovȃna, kȕpovȃno.

Glagolska imenica kupovanje.

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu glagole:

a) Sa ov: božićovati, bolovati, vekovati, verovati, vojvodovati, gladovati, desetkovati, devovati, drugovati, zimovati, jadovati, kmetovati, kumovati, letovati, mirovati, mladovati, momkovati, mudrovati, pametovati, poslovati, poštovati, prstenovati, putovati, radovati se, ratovati, rukovati, rukovati se, svetovati, sirotovati, tamnovati, učiteljovati, carovati, četovati, štetovati, imenovati, plandovati, pirovati, popovati, trgovati, itd.

b) Sa ev svega dva glagola: vojevati i kraljevati.

v) Sa iv: danjivati, dobacivati, dovikivati, dovršivati, dojahivati, dokazivati, dokučivati, dopisivati, dosađivati, zabranjivati, zabunjivati, zavezivati, zagasivati, zaglavljivati, zagrađivati, zakusivati, zalagivati, zalizivati, zamazivati, zamahivati, zapljuskivati, orezivati, kazivati, pokazivati, posluživati, prikazivati, noćivati, savlađivati, urezivati, utvrđivati, itd.

Preuzeto iz „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Српска_граматика_(Ж._Симић)/Поглавље_5&oldid=50526”