Срећа и људи/15

ПЕТНАЕСТА ПОЈАВА

ПЕТНАЕСТА ПОЈАВА

АЦА, сам

АЦА (трља руке живо и хода преко собе брзо): Дакле, трговина! Дакле, трговина! (Стане). Богатом све иде... све! Сад само радимо! Радимо само! Рад, рад, па лете паре. (Замисли се). Али шта управо да се ради?... Шта може да се ради? (Брзо). Свеједно, шта било, тек да се ради. Рад... рад... рад... Велика кућа, велика капија... свет гамиже, кола, коњи... радња! Трговина! «Ко је газда?» Господин Аца Поповић. «Тај је вредан човек... Ово је читава варош... Смутековац... А ко му води књиге ?» Сам! «Браво! Међер је тај ђида јунак... А која му је жена?» Хе... која... знате, ту није гледао на паре, него што му је срце изабрало... Узео је ову Зорку преко пута. «Браво!» (Замисли се). Ал’ је данас лепа нешто! Па очи, и све ме овако гледа... Хм!... Видим да је волим. Само ми се нешто горди, као да је она добила сто хиљада динара.. .(Хода брзо и живо). Их, Боже, где ћу сад, и шта ћу сад?... Све ми нешто овако лети пред очима и хуји по глави... Какав ли је, Боже, тај новац? Сигурно наполеони. Сигурно оволика гомила. (Показује руком). Не, не!... већа. Оволика... не... још већа. (Брзо). Та ко ће то измерити! Само треба одмах дићи, а после... после, разуме се, донети кући и... и... (Замисли се). А ако неко дође, па... па... дигне ? (Хода замишљено). Шта ћемо сад да радимо? Шта ће ту да се ради? (Стане весело). Купим касу и погодкм два-три чувара, па уживај. (Узима шешир). Сад, где су оне две?... Да питам сам Зорку како јој се допада план за наш живот. (Оде).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.