Смрт кнеза Доброслава/8
| ◄ ПОЈАВА VII | ПОЈАВА I | ПОЈАВА II ► |
ЧИН ДРУГИ
ПОЈАВА I
Соба у замку Радимировом. Јутро је. РАДИМИР сам.
Данас с' управ' мјесец навршује
Како га је покрила за свагда
Црна земља.
Синоћ бујно коло, свирка, пјесма,
Млада уза њ са сватима нева,
А већ јутрос лежаше у гробу!
О мој б'једни сине, б'јаше дакле
Записано у судбини твојој
Да гроб хладни
Постеља ти женидбена буде!
Вај! још ником' не би тако подан
Уз мед отров; још никога тако
Бог довео није цвјетном стазом
До највише тачке уживања,
Па му ондје живот претргнуо. —
(Загледа се у лик своје жене, који виси о зиду.)
Мила друго, Катице моја,
Невиности и доброте цв'јете,
Блажени нам тецијаху дани;
Али течај би им одвећ кратак;
Смрт за рана покоси м' и тебе.
Сад Радимир сам је у свом замку,
Сам је, стар је, 6'један као нико,
Без утјехе између два гроба.
Да си барем ти остала мени!...
Не, овако боље; ево сада
Смрти твојој радујем се чисто;
Јер да с' и ти, као ја, видјела
Оно наше једино дијете
Гдје онако б'једно дух испушта,
Било би ти материнско срце
Оног часа од жалости пукло.
Боље, боље што умрије прије.
|