Смрт Уроша Петога/36
| ◄ ПОЈАВА VIII | ПОЈАВА IX | ПОЈАВА X ► |
ПОЈАВА IX
— Дворница. — Вукашин сједи до прозора. —
ВУКАШИН:
И Видоје одбјеже од мене
У најгорем часу!.. Зашто, зашто
Ти, Видоје, кад вјеровах теби,
Кад те гледах као брата свога?...
Он предвидје Немањићев конац,
Па утече; не хтје са мном бити
Удионик у крвавом дјелу.
Иди, кад је тако; сви идите;
Нек ј' у бури сам остављен соко,
Ипак ће јој знати да одоли.
Још вјерујем у звијезду своју.
А није ли већ куцнуо кобни
Час последњи да с ње скинем сјенку
Која ми је застире пред св'јетом,
Танку сјенку тог безмоћног цара?
Не, јошт нећу, још ћу почекати.
Као да се тога часа бојим;
Сав се стресем када на њ помислим!
Ах! до сада одважно корачах
Мојим путем, али сад дошавши
На ужасну ову тачку, сумњам,
Скоро натраг хтио бих... По Богу,
То л' је моја тол' хваљена крепост?
(Скаче на ноге)
Не, ув'јек сам страшни краљ Вукашин,
А још мало па цар силни српства.
(Гледа кроз прозор)
Бој је жесток и овдје и тамо;
Грађани се као звјерад бију!
Ох, ја ћу вас и кротити од сад
Као звјерад шипком усијаном.
|