Смрт Уроша Петога/35

ЧИН ПЕТИ

ПОЈАВА VIII

ПОЈАВА VIII
Пређашњи. — Краљевић са два властелина.

КРАЉЕВИЋ:
Браћо моја,
Што послове своје остависте,
Те стојите овдје под оружјем?
Каква вама погибија пр'јети?
Краљ с властелом само има посла,.
А милује све грађане мирне;
Па немојте какво зло да сами
Навучете на се. Жао би ми
И вас било, и ситне вам дјеце.
Послушајте пријатељски савјет,
Па с' вратите домовима својим.
ПРВИ ГРАЂАН:
Краљевићу, и ту нам је добро.
ТРЕЋИ ГРАЂАН:
Поједе ли дивљи јастр'јеб квочку,
Готов ј' онда и са пилићима.
КРАЉЕВИЋ:
Шта тај рече? гата поганац рече?
ТРЕЋИ ГРАЂАН:
Рекох, Марко, да од кад на вјеру
Дадосмо ти војеводу Арса,
А твој отац погуби га ипак,
Већ ни твоје у нас не пролазе
Глатке р'јечи.
КРАЉЕВИЋ:
Одрпино гадна,
С војеводом мени приговараш?
Што лудилом вашим он бијаше
Полудио, зар ја крив? зар вама
Обвезах се за његову главу?
ПРВИ ГРАЂАН:
Ну да ћеш га барем измолити
Надасмо се; а ти уз крвника
Спроведе га ћа до губилишта.
ЧЕТВРТИ ГРАЂАН:
Од нас си га управ' изварао,
Па предао краљу безувјетно.
КРАЉЕВИЋ:
Црне виле изјеле вам језик!
Зар ви тако са мном?
ПРВИ ВЛАСТЕЛИН:
Дични Марко,
Није вр'једно да говориш с њима.
КРАЉЕВИЋ:
Ну чујеш ли како ме те псине
Заједају љуто? за то ваљ'да
Што, жалећ' их, јучер не допустих
Да се чопор вепрова бијесних
На њих пусти.
ДРУГИ ВЛАСТЕЛИН:
Хајд'мо.
ТРЕЋИ ГРАЂАН:
Стој да чујеш
И одговор ове одрпине.
Прње што ми на леђима видиш
Поштеним су добивене трудом;
У бољима није т' амо дош'о
Ни дјед Мрња; па да није знао.
С оцем твојим грабити онако,
И ти би их сам носио сада.
КРАЉЕВИЋ (Јаростан хоће да извуче мач):
Нож и крв!
ПРВИ ГРАЂАН:
За сабље.
ОБА ВЛАСТЕЛИНА (задржавајући га):
Краљевићу!
КРАЉЕВИЋ:
Пустите ме да му стјерам језик
У желудац.
(Улази грађанин шести).
ШЕСТИ ГРАЂАН:
На двор, на двор, браћо;
Већ је тамо пала крв. Вукашин
Не да цару ванка: па царица,
Пошто га је искала залулу,
Сама води грађане на јуриш.
КРАЉЕВИЋ:
Шта сад чујем! Је ли управ' тако?
(Одлази шести грађанин, а са противне стране улази седми)
СЕДМИИ ГРАЂАН:
Сви на јуриш, храбри Приштињани,
(улази) Приспјела је властеоска војска,
И с краљевом већ бој отпочела.
СВИ:
Ура!
ПРВИ ГРАЂАНИН:
На двор!
СВИ (Одлазећи за њим):
Живио цар Урош!
КРАЉЕВИЋ:
О царице, шта учини давас?...
Идем у двор.
ПРВИ ВЛАСТЕЛИН:
У двор? а овамо?
КРАЉЕВИЋ:
Вратите се вас двојица; ето
За који час мене.
ДРУГИ ВЛАСТЕЛИН:
Шта то значи?
Непријатељ напада, а своје
Ти остављаш!
КРАЉЕВИЋ:
О проклество!
ПРВИ ВЛАСТЕЛИН:
Хајд'мо.
ДРУГИ ВЛАСТЕЛИН:
Не губимо времена...
КРАЉЕВИЋ:
(Мој отац,
Ако гаји ту намјеру худу,
Сад ће дојста...) Мили пријатељи,
Ја до двора морам за час поћи,
Па ево ме за трен ока к вама.
ПРВИ ВЛАСТЕЛИН:
А не чу ли да грађани б'јесно
Са свих страна на двор јуришају?
Па како ћеш кроз њих сам да прођеш?
(Улази трећи властелин).
ТРЕЋИ ВЛАСТЕЛИН:
Гдје си, Марко, живога ти Бога?
Ти ту стојиш, а овамо ми се
Већ тучемо у нереду грдном.
Лети, ил' смо пропали.
КРАЉЕВИЋ (С песницама у вис):
Проклество!
Ох проклество!
СВИ ДВОР. (Одвлаче га):
Хајд'мо, хајд'мо, хајд'мо.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.