Слепи деспот/8

Извор: Викизворник

◄   Седма појава Осма појава Девета појава   ►

Осма појава
 
 
ЈЕЛЕНА, ЈЕЛАЧА и РАТКОВИЋ
 
ЈЕЛЕНА
(говори више за себе)
И она, она, та жена мрска,
Она у сабор да ми се плете,
Да заплет само јаче заплете?!
Шта би све хтела та жена дрска?
Ма шта да хоће, не може бити,
Јер хоћу да сам господар ја,
Да мене круна деспотска кити,
А не да влада та жена зла!
Шта хоће она? Да земљу штити,
Да од Маџара сачува нас?
Ја хоћу мене да скиптар кити,
Да се мој само поштује глас!
Ја сам господар, нису Маџари;
Они су кљешта за моја дела,
Да ваде кестен из жара врела
Да деспотица руке не гори.
Ја хоћу новац, ја хоћу сласти,
Силе и моћи, земаљске части.
То ми је жеља. А народ, руља,
Гомила, блато, свачији пси,
Што ме се тиче, нека се пати,
Нећемо руљу бранити ми?!
За добру плату свак је уз мене.
Част и доброта, ком треба то?
Кад немаш паре ни пребијене,
Хоће ли тебе ценити ко?
Све су то ствари пролећне свиле
Што лети лако и оку годи,
Лептирка ноћног прозрачна крила,
Одблесци сунца на бистрој коди.
(Пауза)
ЈЕЛЕНА
(заусти нешто да каже)
РАТКОВИЋ
(Пошто се за време паузе размишљао хоће ли рећи ипи не, заусти у исто време кад и Јелена)
ЈЕЛЕНА
Хтедосте рећи. . .
РАТКОВИЋ
(лено)
Завера нека. . .
ЈЕЛЕНА
(иронично)
Завера? (Насмеја се.) Мач такве чека! . . .
А за Стефана опет вам велим,
На сабору му приступ не жепим.
РАТКОВИЋ
Побринух се већ. И с овог места
Одох да спречим Стефану пут.
ЈЕЛАЧА
Од кад његова власт, мајко, преста?
Стефан ће бити због тога љут.
ЈЕЛЕНА
(љутито)
Ја сам господар!
ЈЕЛАЧА
Као и он.
ЈЕЛЕНА
Он је био.
ЈЕЛАЧА
То је и сад.
ЈЕЛЕНА
Моја је круна.
ЈЕЛАЧА
Његов је трон.
ЈЕЛЕНА
Власг му престаде. ..
ЈЕЛАЧА
Престаде? Кад?
ЈЕЛЕНА
Мој муж је био. . .
ЈЕЛАЧА
Његов је брат.
ЈЕЛЕНА
Ја имам новца.
ЈЕЛАЧА
Он има главе,
Што ће за њега да се крваве,
Да бране земљу букне ли рат.
ЈЕЛЕНА
Он нема вида.
ЈЕЛАЧА
Па шта је с тим?
Народ га воли, у гроб ће с њим!
ЈЕЛЕНА
Шта народ може?
ЈЕЛАЧА
Кад хоће — све!
ЈЕЛЕНА
Кад има новца или у беди,
Шта може народ. Ништа.
ЈЕЛАЧА
Тим пре.
Онда у један циљ само гледи,
Напушта друго, заборавља све,
И ко му тада на пут стати сме?
ЈЕЛЕНА
Народ кога би Турчин да смрви,
Зар има снаге да се брани сам?
ЈЕЛАЧА
За туñе добро народ нема крви;
За бос је народ леден као кам!
ЈЕЛЕНА
За нас? За мене?
ЈЕЛАЧА
Све вас презире,
Што Силаñијев свуд се слуша глас,
То се с Маџаром Турчин препире. . .
ЈЕЛЕНА
У тој сваñи баш нам лежи спас!
ЈЕЛАЧА
Тешко тој земљи!
ЈЕЛЕНА
Ја спаса тражим,
Помоћу Срба да земљу снажим.
ЈЕЛАЧА
Помоћу Срба? — Не бих рекла то.
Кад се Маџару српска круна да,
Кад он у земљи створи триста зла,
Постане народ сиромах и го,
Зар се то зове одбрана нека?
Кад место једног буду врага два,
Кад се ланаца још чује звека. . .
ЈЕЛЕНА
Тако свак вели, ко мало зна,
Јер Маџари су оруñе моје,
Да тиме жеље остварим своје.
А Степан Тома...
ЈЕЛАЧА
Ох, не, не мати,
Зар желиш смртни удар ми дати?
РАТКОВИЋ
(наиђе)