Slepi despot/8

Osma pojava

Osma pojava

JELENA, JELAČA i RATKOVIĆ

JELENA
(govori više za sebe)
I ona, ona, ta žena mrska,
Ona u sabor da mi se plete,
Da zaplet samo jače zaplete?!
Šta bi sve htela ta žena drska?
Ma šta da hoće, ne može biti,
Jer hoću da sam gospodar ja,
Da mene kruna despotska kiti,
A ne da vlada ta žena zla!
Šta hoće ona? Da zemlju štiti,
Da od Madžara sačuva nas?
Ja hoću mene da skiptar kiti,
Da se moj samo poštuje glas!
Ja sam gospodar, nisu Madžari;
Oni su klješta za moja dela,
Da vade kesten iz žara vrela
Da despotica ruke ne gori.
Ja hoću novac, ja hoću slasti,
Sile i moći, zemaljske časti.
To mi je želja. A narod, rulja,
Gomila, blato, svačiji psi,
Što me se tiče, neka se pati,
Nećemo rulju braniti mi?!
Za dobru platu svak je uz mene.
Čast i dobrota, kom treba to?
Kad nemaš pare ni prebijene,
Hoće li tebe ceniti ko?
Sve su to stvari prolećne svile
Što leti lako i oku godi,
Leptirka noćnog prozračna krila,
Odblesci sunca na bistroj kodi.
(Pauza)
JELENA
(zausti nešto da kaže)
RATKOVIĆ
(Pošto se za vreme pauze razmišljao hoće li reći ipi ne, zausti u isto vreme kad i Jelena)
JELENA
Htedoste reći. . .
RATKOVIĆ
(leno)
Zavera neka. . .
JELENA
(ironično)
Zavera? (Nasmeja se.) Mač takve čeka! . . .
A za Stefana opet vam velim,
Na saboru mu pristup ne žepim.
RATKOVIĆ
Pobrinuh se već. I s ovog mesta
Odoh da sprečim Stefanu put.
JELAČA
Od kad njegova vlast, majko, presta?
Stefan će biti zbog toga ljut.
JELENA
(ljutito)
Ja sam gospodar!
JELAČA
Kao i on.
JELENA
On je bio.
JELAČA
To je i sad.
JELENA
Moja je kruna.
JELAČA
Njegov je tron.
JELENA
Vlasg mu prestade. ..
JELAČA
Prestade? Kad?
JELENA
Moj muž je bio. . .
JELAČA
Njegov je brat.
JELENA
Ja imam novca.
JELAČA
On ima glave,
Što će za njega da se krvave,
Da brane zemlju bukne li rat.
JELENA
On nema vida.
JELAČA
Pa šta je s tim?
Narod ga voli, u grob će s njim!
JELENA
Šta narod može?
JELAČA
Kad hoće — sve!
JELENA
Kad ima novca ili u bedi,
Šta može narod. Ništa.
JELAČA
Tim pre.
Onda u jedan cilj samo gledi,
Napušta drugo, zaboravlja sve,
I ko mu tada na put stati sme?
JELENA
Narod koga bi Turčin da smrvi,
Zar ima snage da se brani sam?
JELAČA
Za tuñe dobro narod nema krvi;
Za bos je narod leden kao kam!
JELENA
Za nas? Za mene?
JELAČA
Sve vas prezire,
Što Silañijev svud se sluša glas,
To se s Madžarom Turčin prepire. . .
JELENA
U toj svañi baš nam leži spas!
JELAČA
Teško toj zemlji!
JELENA
Ja spasa tražim,
Pomoću Srba da zemlju snažim.
JELAČA
Pomoću Srba? — Ne bih rekla to.
Kad se Madžaru srpska kruna da,
Kad on u zemlji stvori trista zla,
Postane narod siromah i go,
Zar se to zove odbrana neka?
Kad mesto jednog budu vraga dva,
Kad se lanaca još čuje zveka. . .
JELENA
Tako svak veli, ko malo zna,
Jer Madžari su oruñe moje,
Da time želje ostvarim svoje.
A Stepan Toma...
JELAČA
Oh, ne, ne mati,
Zar želiš smrtni udar mi dati?
RATKOVIĆ
(naiđe)