Симпатија и антипатија/11
- II ДЕЈСТВО
- V
- (Тода, пређашњи)
ТОДА: Димитрије Мандић дошо је питати, може ли у собу. Каже да га је господична звала.
ДОКТОР: Видите, како она напред зна, да је он овде.
ЦРНОКРАВИЋ: Али она на њега мрзи.
ДОКТОР: То не чини ништа, то је оно, што сам вам једанпут већ протолковао антипатија на јави, симпатија у болести. Сад ћете видети. (Приступи јој и почне опет шаку окретати) Хоћете ли, господична, да дође Димитрије?
АГНИЦА: Гди је та добра душа, зашто не приступи, да ми лакше буде?
ДОКТОР: Ето видите да хоће.
ЦРНОКРАВИЋ: Али, бога ти, Агнице, како те не мрзи звати га, кад је прстен украо.
АГНИЦА: Ах није, измислила. Ено прстена у огледалу.
ЦРНОКРАВИЋ: Који је то бес!
ДОКТОР: То је све оно, што сам вам толико пута толковао.
АГНИЦА: Ја Димитрија само на јави мрзим и докле год мрзим на њега, донде не могу оздравити.
ДОКТОР: То ће рећи: докле се антипатија у симпатију не преобрати.
АГНИЦА: Ви Агничини непријатељи, зашто не пуштате мога Димитрија у собу, да ми тугу олакша?
ЦРНОКРАВИЋ (слеже раменима): Иди, те га зови.
ТОДА (отвори врата)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|