Simpatija i antipatija/11
- II DEJSTVO
- V
- (Toda, pređašnji)
TODA: Dimitrije Mandić došo je pitati, može li u sobu. Kaže da ga je gospodična zvala.
DOKTOR: Vidite, kako ona napred zna, da je on ovde.
CRNOKRAVIĆ: Ali ona na njega mrzi.
DOKTOR: To ne čini ništa, to je ono, što sam vam jedanput već protolkovao antipatija na javi, simpatija u bolesti. Sad ćete videti. (Pristupi joj i počne opet šaku okretati) Hoćete li, gospodična, da dođe Dimitrije?
AGNICA: Gdi je ta dobra duša, zašto ne pristupi, da mi lakše bude?
DOKTOR: Eto vidite da hoće.
CRNOKRAVIĆ: Ali, boga ti, Agnice, kako te ne mrzi zvati ga, kad je prsten ukrao.
AGNICA: Ah nije, izmislila. Eno prstena u ogledalu.
CRNOKRAVIĆ: Koji je to bes!
DOKTOR: To je sve ono, što sam vam toliko puta tolkovao.
AGNICA: Ja Dimitrija samo na javi mrzim i dokle god mrzim na njega, donde ne mogu ozdraviti.
DOKTOR: To će reći: dokle se antipatija u simpatiju ne preobrati.
AGNICA: Vi Agničini neprijatelji, zašto ne puštate moga Dimitrija u sobu, da mi tugu olakša?
CRNOKRAVIĆ (sleže ramenima): Idi, te ga zovi.
TODA (otvori vrata)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|