Рањен лежи ага Казун-ага

←Удовица Кама и син Усеин

Рањен лежи ага Казун-ага Писац: Народна песма Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама

Марко Краљевић погуби цареву стражу→

86. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић

---

86.
Рањен лежи ага Казун-ага

0001 Рањен лежи под шатором аго
0002 покрио се зеленом доламом
0003 а по лицу срмајли марамом
0004 над њим се вију орле и гавране.
0005 Онда вели рањен Казун-аго:
0006 „А бога ти, орле и гавране,
0007 које сам вам добро учинио
0008 те стојите на јели зеленој?“
0009 Али вели орле и гавране:
0010 „Не будали, рањен Казун-аго,
0011 како ниси добро учинио.
0012 Кад изгибе војска под Удваром
0013 онде си нас наранио, брацо,
0014 наранио меса јуначкога
0015 а и црне крвце напојио.“
0016 Али вели рањен Казун-аго:
0017 „А бога ти, орле и гавране,
0018 јунаци, бог вас не убио,
0019 отидите на воду Цетину
0020 пак падните на јелу зелену
0021 загракћите обадва заједно
0022 на лијепој, на грани јеловој,
0023 не би ли чула моја стара мајка.“
0024 То су врани за бога примили
0025 отидоше на воду Цетину
0026 пак падоше на јелу зелену
0027 на лијепу, на јелову грану,
0028 загракташе обадва заједно
0029 а чула је Казун-аге мајка
0030 паке пита два црна гаврана:
0031 „А бога вам, два црна гаврана,
0032 нисте ли ви од Задра бијела
0033 не знате ли што за мога сина?
0034 Је ли војска здраво и весело
0035 је ли здраво синак Казун-аго?“
0036 Али веле два црна гаврана:
0037 „Мила мајко млада Казун-аге
0038 сва је војска изгинула махом
0039 рањен ти лежи под шатором аго.
0040 Али мајко, бог те не убио,
0041 отиди Задру бијеломе
0042 те огледај сина Казун-агу
0043 где ти лежи рањен под шатором.“
0044 А кад чула мила стара мајка,
0045 седе мајка на лаке кочије
0046 пак отиде Задру бијелому.
0047 А кад дојде Задру бијелому,
0048 али синак и душу пустио.
0049 Врло жали Казун-бега мајка:
0050 „Ах мој Казун, мој[е] лјепо дјете,
0051 јел ти, синко, црна земља тешка?
0052 Пију л' ти змије црне очи,
0053 вију ли ти гниздо у перчину?“
0054 Али мртав говорио аго:
0055 „А немој ме, моја мила мајко,
0056 није ми, мајко, црна земља тешка,
0057 нити ми змије црне очи пију,
0058 нити ми вију гниздо у перчину,
0059 а за оном лијепом дјевојком,
0060 лијепом Ајком једином у мајке.“

---

Интервенције

i= и (покрио)
i= ј (срмајли)
н = њ (њим)
касанаго = Казун-аго
и = ји (стојите)
е = је (јели)
цер'не = црне
напоиѡ = напојио
братцо = брацо
цетену = Цетину
сакратите = загракћите
лѣпои (јат = ије)
елевои = јеловој
са едно = заједно
ѿ = од
бѣла (јат = ије)
с = з т = д (Задру)
маіко = мајка
мои = моје
дѣте (јат = је)
биюл'ти = вију ли ти
б = п (перчину)
дѣвоiком (јат = је)

Напомене

између стихова 58 и 59 вероватно је испуштен (најмање) један стих у којем Казун ага мора рећи да му је тешко због девојке (нпр. Него ми је, мајко, дотешчало... - или нешто слично)

Коментар

Лирско-епска песма, балада, контаминација мотива. Захвалне птице, орлови и гавранови, помажу рањенику. Гавранови јављају мајци о поразу војске. Она креће на поприште, налази мртвог сина и пита га да ли му је тешка земља. Он одговара да му је најтежа туга за лепом девојком.
Варијанте: Вук, СНП I, 368; Вук, СНП II, 53, 54 (уводни сегмент); о односу јунак – соко/орао: Пантић 2002: 29-33. Богишић, 32; Вук, СНП II 44, 53, 97; Вук, СНП III 86; Вук, СНП IV 2, 26, 30, 45, 52, 59; Вук, СНП V 128; Вук, СНП VI 28, 54; Вук, СНП VII 56; Вук, СНП VIII 2, 28, 65; Вук, СНП IX 6, 25; Krstić 1984: F 2, 1, 2 – Gavran – glasonoša (donosi vesti s bojišta; javlja o nečijoj pogibiji): 152. Детелић 1996: 150-151. Krstić 1984: F 2, 5, 5 – Orao – prijatelj čoveku (zahvalna životiwa, hrani i poji bolesnog junaka, budi ga u opasnosti): 155; Krstić 1984: F 2, 5, 8 – Orao – glasonoša: 155; Krstić 1984: F 2, 7, 1 – Soko prijatelj čoveku: 156; Krstić 1984: p. v. 63: 608; Krstić 1984: F 2, 7, 9 – Soko govori – razno: 157. B: Krstić 1984: J 1, 1, 8 – Poslednja želja momka da poljubi dragu: 233; М 4, 15: 262. В. у ЕР песме бр. 90, 179.
Литература: Gezeman 1926/1982: 252-283; Шмаус 1937: 1-20; Пантић 1984: 7-32; Пешић 1988: 590-591; Pavlović 1986: 57-63.

Извори

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.