Марко Краљевић погуби цареву стражу
| ←Рањен лежи ага Казун-ага | Марко Краљевић погуби цареву стражу Писац: Народна песма Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама |
Ферат-паша оптужи Бишћа капетана→ |
| 87. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић |
|
Интервенције
потѣра (јат = је)
вѣтар (јат = је)
прѣко (јат = е)
ц' = Ца (Цариграда)
наполѥ = најпосље? на пољу?
е = је
суснѣжица (јат = је)
кишо = киша
и = ј (свој)
бѣли (јат = ије)
прωстерань = пространом (пространу?)
лѣпу (јат = ије)
с = з (за)
п = б б = в (порабити = боравити)
i= и (кулоглије)
ѿца = оца
i= ј (мајку)
ѿсѣцаю (јат = је)
доин'лука = таинлука
з = с (пасати)
ст. 21: грешком стоји: трећем
пустоань = буздован
суѡга = сувога
з = ж ћ = ђ (гвожђа)
ѩбора суωга = јавора сувога
троицем = тројици
ш = ж (журба)
бѣлу (јат = ије)
ст. 46: е = се
гсне = господине
изсѣкаѡ (јат = је)
спаихе = спахије
л = љ (пошљите)
т = д (деси)
смѣде (јат = је? е?)
танѥну = танану
ѿде = оде (отиде?)
прѣд (јат = е)
изпрѣчио (јат = е)
тете = деде
ст 80: ћу = ће
ст. 86: теби = тебе
тебѣ (јат = е)
манимисе = мани ме се
ѿшао = дошао
кои = који
кь = ки (сваки)
сь = са (самрти)
ф = в (Јевросима)
дѣт'ца = дјеце (јат= је)
спаиха = спахија
дели пашах = делибашах
Напомене
Коментар
Епска песма. Марко подиже шатор на царевом сокаку и убија цареву стражу. Нико не сме да га пробуди, осим побратима Хасанаге, који га буди песмом. Цар хоће да пронађе кривца и сви Турци показују сабљу, али Марко неће да ја вади без разлога. Престрашен султан му допушта да посече кога хоће и хвали јунаштво посинка.
Марков вазални статус није толико заступљен међу старијим записима, колико у Вуковим збиркама. С друге стране, очито је да Марков лик, и пре Тешана Подруговића, допушта продор елемената хумора у епску стилизацију. Страх који покрећу Маркова појава и свима добро позната ћуд, његове двосмислене изјаве и особен однос према султану (поочим – посинак) чине карактеристичне и постојане елементе његове епске биографије.
Варијанте: Богишић, 91; Милутиновић, 111; Krstić 1984: S 4, 3 – Junak poseče hasnadare, a car mu u strahu prašta: 336.
Прештампано: Лукић-Златковић 1996: 480-483.
Песме о Марку у ЕР: 83 (стих 36), 92 (стих 26), 105, 124, 139, 151, 176, 188. Nedić 1966: 336.
Литература о МК: Маretić 1909/1996; Банашевић 1935; Матић 1964, 1972; Nedić 1966: 336.-337; Кољевић 1974; Pešić – Milošević-Đorđević 1984: 149-152; Krnjević 1980: 242; Љубинковић 1994/2010: 246-256; Деретић 1995; Лома 2002; Сувајџић 2005; Златковић 2006, 2011²; Самарџија 2008.
Извори
Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.