Пословање с Прајзима

Пословање с Прајзима
Писац: Матија Ненадовић
Дневник Матије Ненадовића

28. декембра 1814. године, у 12 сати, одемо са г. Фрушићем у Бург, гди стоји краљ прајски, тражити прилику да би код краља добили аудијенцију, и својеручно прошеније предали му, и усмено молити га пространије о милости и помоћи к страждујушчим Сербљем. Но ађутант краљев каже нам, да они о том знаду, и да се о том говори; „но премда наш цар не може о том непосредствено радити, опет ће по могућству свом попеченије имати, и ви ћете, што желите, моћи докучити; но ви аудијенцију код нашег краља просите преко г. Хумболда, нашега јелчије, при двору аустријском, будући да је то дело дипломатическо, а ја сам милитарска персона, њему то принадлежи, бесумњено добићете”. — Тај исти дан у један сат по подне с г. Фрушићем однесемо писмо на немецком језику у No 620, где пребива Хумболд, и предамо његовим млађим, и рекну нам: у 4 сата да после дођемо за одговор. Ми одемо у речено време, но опет нам кажу: „Нема сада ништа, но дођите сутра у 8 сати.”

30. декембра у 10 сати с г. Фрушићем одемо код Хумболда, и никаквог одговора не добијемо. Но служитељи реку нам: „Кад изађе какав одговор, ми ћемо вам сами у квартир донети”, и тако се вратимо. — У исти дан у 12 сати донесе Хумболдов момак писмени одговор, да морамо просити аудијенцију преко фиршта Харденберга, полномошнога прајскога министера у Конгресу. У исти дан у 8 сати с г. Фрушићем одемо гди стоји Харденберг, однесемо писмо које је у име народа на њега с печатима послано, у којем молили смо га: да нам аудијенцију код краља исходатајствује, и да се и он по свом уваженију код свога краља и код своји̓ прочи̓ превисоки̓ сајузника о примиренију Сербов код султана потруди. То писмо предано му је на немецком језику са 6 мурова; молили смо за одговор и служитељи реку: „Кад изађе одговор, ми ћемо сами донети у ваш квартир.”

31. декембра. Не чекајући на њи̓ово обештање, одем у квартир, питам: има ли какав одговор? „Нема, кажу, данас ништа, но дођите кроз три дана, биће одговор; буде ли пређе, ми ћемо сами донети.”

1. јануара 1815. године. Чекали смо овај дан и не би ништа. 2 јануара одем опет у 12 сати у дом где Харденберг пребива, тј. No 1188. Питам: „Има ли штогод од фиршта?” Одговор: „нема, нема.”

3. јануара около 11 сати отиђем и питам, но секретар ми каже: „нема, но чрез три дана дођи, биће.”

6. јануара рано у 9 сати одем и портирер каже: „Нема јоште, но чрез три дана дођи.”

10. јануара око 10 сати одем с г. Фрушићем опет фиршту Харденбергу. Млађи нам кажу: сад спава, но мало после дођите. (Међутим, одемо ми лорду англијскому). Кад после дођемо Харденбергу, каже нам да идемо државном советнику г. Кистеру. — Јавимо се и кажемо да нас је послао г. Харденберг, и зашто смо дошли. Кистер каже: „То све стоји до Харденберга, но ја ћу сутра к њему отићи и о том разговарати се, потом или ће вас он к себи звати, или преко мене что нибуд даће вам се знати, зато ви прекосутра дођите овде к мени, ја ћу вам што буде казати.”

13. јануара у 11 сати одем с г. Фрушићем к легационалном прајском советнику г. Јордану, по совету државног советника г. Кистера, да се известимо шта је г. Харденберг у призренију наше молбе учинио, у случају ако је што досад учињено. Обаче нисмо могли с њима говорити, јербо је био код Харденберга на конференцији. — Истог дана у 4 и по сата отишао је г. Фрушић државном советнику да би се советовао с њим како би могао са Јорданом говорити. И ако је пословима оптерећен, да му писмено предамо; но Кистера не нађе код куће, но буде за сутра у 10 час. опредељен да дође, тј. 14. јануара. — Тога дана предамо на краља прајског прошеније преко г. Јордана.

14. јануара у 10 сати ујутру оде г. Фрушић државном советнику г. Кистеру. Он му каже: да је по обешчанију свом, нама 10. јануара учињеном код Харденберга, опоменуо у призренију дела серпских депутатов, које му је књаз Харденберг на предрасужденије био вручио, и да је књаз Харденберг одговорио, да је исто дело легационом советнику г. Јордану предао, к тому да је г. Кистер сам с Јорданом говорио и разумео да је молба наша у делу и порјатку, и да ће желаније наше испуњено бити и то несумњено! — Међутим, опет му наручио да оде данас јоште г. Јордану и сам се о томе јошт боље увери. 15. и 16. јануара ишао је г. Фрушић у квартир г. Јордану и није га нашао код куће.

17. јануара оде Фрушић и нађе г. Јордана, и говорио је с њим, да је дошао питати има ли какав одговор на предано од српски̓ депутата прошеније. На то му казао да дође прекосутра и добиће писмени одговор.

18. јануара оде, и нема.

Извори

Антологија српске књижевности [1]

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Ненадовић, умро 1854, пре 170 година.