Poslovanje s Prajzima

←Delanja kod Austiskoga cara

Poslovanje s Prajzima Pisac: Matija Nenadović Dnevnik Matije Nenadovića

28. dekembra 1814. godine, u 12 sati, odemo sa g. Frušićem u Burg, gdi stoji kralj prajski, tražiti priliku da bi kod kralja dobili audijenciju, i svojeručno prošenije predali mu, i usmeno moliti ga prostranije o milosti i pomoći k straždujuščim Serbljem. No ađutant kraljev kaže nam, da oni o tom znadu, i da se o tom govori; „no premda naš car ne može o tom neposredstveno raditi, opet će po mogućstvu svom popečenije imati, i vi ćete, što želite, moći dokučiti; no vi audijenciju kod našeg kralja prosite preko g. Humbolda, našega jelčije, pri dvoru austrijskom, budući da je to delo diplomatičesko, a ja sam militarska persona, njemu to prinadleži, besumnjeno dobićete”. — Taj isti dan u jedan sat po podne s g. Frušićem odnesemo pismo na nemeckom jeziku u No 620, gde prebiva Humbold, i predamo njegovim mlađim, i reknu nam: u 4 sata da posle dođemo za odgovor. Mi odemo u rečeno vreme, no opet nam kažu: „Nema sada ništa, no dođite sutra u 8 sati.”

30. dekembra u 10 sati s g. Frušićem odemo kod Humbolda, i nikakvog odgovora ne dobijemo. No služitelji reku nam: „Kad izađe kakav odgovor, mi ćemo vam sami u kvartir doneti”, i tako se vratimo. — U isti dan u 12 sati donese Humboldov momak pismeni odgovor, da moramo prositi audijenciju preko firšta Hardenberga, polnomošnoga prajskoga ministera u Kongresu. U isti dan u 8 sati s g. Frušićem odemo gdi stoji Hardenberg, odnesemo pismo koje je u ime naroda na njega s pečatima poslano, u kojem molili smo ga: da nam audijenciju kod kralja ishodatajstvuje, i da se i on po svom uvaženiju kod svoga kralja i kod svoji̓ proči̓ previsoki̓ sajuznika o primireniju Serbov kod sultana potrudi. To pismo predano mu je na nemeckom jeziku sa 6 murova; molili smo za odgovor i služitelji reku: „Kad izađe odgovor, mi ćemo sami doneti u vaš kvartir.”

31. dekembra. Ne čekajući na nji̓ovo obeštanje, odem u kvartir, pitam: ima li kakav odgovor? „Nema, kažu, danas ništa, no dođite kroz tri dana, biće odgovor; bude li pređe, mi ćemo sami doneti.”

1. januara 1815. godine. Čekali smo ovaj dan i ne bi ništa. 2 januara odem opet u 12 sati u dom gde Hardenberg prebiva, tj. No 1188. Pitam: „Ima li štogod od firšta?” Odgovor: „nema, nema.”

3. januara okolo 11 sati otiđem i pitam, no sekretar mi kaže: „nema, no črez tri dana dođi, biće.”

6. januara rano u 9 sati odem i portirer kaže: „Nema jošte, no črez tri dana dođi.”

10. januara oko 10 sati odem s g. Frušićem opet firštu Hardenbergu. Mlađi nam kažu: sad spava, no malo posle dođite. (Međutim, odemo mi lordu anglijskomu). Kad posle dođemo Hardenbergu, kaže nam da idemo državnom sovetniku g. Kisteru. — Javimo se i kažemo da nas je poslao g. Hardenberg, i zašto smo došli. Kister kaže: „To sve stoji do Hardenberga, no ja ću sutra k njemu otići i o tom razgovarati se, potom ili će vas on k sebi zvati, ili preko mene čto nibud daće vam se znati, zato vi prekosutra dođite ovde k meni, ja ću vam što bude kazati.”

13. januara u 11 sati odem s g. Frušićem k legacionalnom prajskom sovetniku g. Jordanu, po sovetu državnog sovetnika g. Kistera, da se izvestimo šta je g. Hardenberg u prizreniju naše molbe učinio, u slučaju ako je što dosad učinjeno. Obače nismo mogli s njima govoriti, jerbo je bio kod Hardenberga na konferenciji. — Istog dana u 4 i po sata otišao je g. Frušić državnom sovetniku da bi se sovetovao s njim kako bi mogao sa Jordanom govoriti. I ako je poslovima opterećen, da mu pismeno predamo; no Kistera ne nađe kod kuće, no bude za sutra u 10 čas. opredeljen da dođe, tj. 14. januara. — Toga dana predamo na kralja prajskog prošenije preko g. Jordana.

14. januara u 10 sati ujutru ode g. Frušić državnom sovetniku g. Kisteru. On mu kaže: da je po obeščaniju svom, nama 10. januara učinjenom kod Hardenberga, opomenuo u prizreniju dela serpskih deputatov, koje mu je knjaz Hardenberg na predrasuždenije bio vručio, i da je knjaz Hardenberg odgovorio, da je isto delo legacionom sovetniku g. Jordanu predao, k tomu da je g. Kister sam s Jordanom govorio i razumeo da je molba naša u delu i porjatku, i da će želanije naše ispunjeno biti i to nesumnjeno! — Međutim, opet mu naručio da ode danas jošte g. Jordanu i sam se o tome jošt bolje uveri. 15. i 16. januara išao je g. Frušić u kvartir g. Jordanu i nije ga našao kod kuće.

17. januara ode Frušić i nađe g. Jordana, i govorio je s njim, da je došao pitati ima li kakav odgovor na predano od srpski̓ deputata prošenije. Na to mu kazao da dođe prekosutra i dobiće pismeni odgovor.

18. januara ode, i nema.

Izvori

• Antologija srpske književnosti [1]

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Matija Nenadović, umro 1854, pre 170 godina.