Последња ружа
Изглед
Последња ружа Писац: Војислав Илић |
Одбегло је красно лето,
Оголео дô и брег
Мила поља и вртове
Завејао бели снег.
А последња рујна ружа,
У пустоме врту мом,
Повила се тако тужно
На промрзлом стаблу свом.
Кад је студен ветар такне,
Стресајући снежни прâ,
Она тужно зашумори,
Повија се тихо сва.
А кад сијне премалеће
И отопи хладни снег,
Кад украси росним цвећем
Равно поље, травни брег,
Моја ружа биће љупка,
Јер ће доћи живот млад,
И весело с поветарцем
Ћеретаће срећно тад.