Poslednja ruža

Poslednja ruža Pisac: Vojislav Ilić

Odbeglo je krasno leto,

Ogoleo dô i breg

Mila polja i vrtove

Zavejao beli sneg.

A poslednja rujna ruža,

U pustome vrtu mom,

Povila se tako tužno

Na promrzlom stablu svom.

Kad je studen vetar takne,

Stresajući snežni prâ,

Ona tužno zašumori,

Povija se tiho sva.

A kad sijne premaleće

I otopi hladni sneg,

Kad ukrasi rosnim cvećem

Ravno polje, travni breg,

Moja ruža biće ljupka,

Jer će doći život mlad,

I veselo s povetarcem

Ćeretaće srećno tad.