Пређи на садржај

Покладница

Извор: Викизворник
Покладница
Писац: Никола Боројевић


Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:

Госпоја Персида
Носи штехер леп,
Краткога је вида
Кад огледа џеп;
У цркву оклева
И на пети звон,
У глави јој сева
Да је то бонтон.

Муж је боје мрке
Носи палето,
Радо суче брке
Кад пун види сто,
О лутрији снева,
Сваку игру зна,
А код посла зева
Од тешкога сна.

Она к њему дошла,
И каже: — Шармант,
Окани се посла,
Буди шпекулант;
Тек онда ћеш бити
Прави певидруг,
Добро јести, пити
И — стећи на дуг.

Пет-шест сјајних соба,
Ложу и батар,
И што гардероба
Захтева к’о чар;
Од књига је кохбух
Најзнатнији лист,
Кад постане трбух
Обер-моралист.

А то све без новца
Може лако бит
Откако и бокца
Надимље кредит;
Вексла му је кума,
Мода компањон, —
То ти је сва сума
Садашњег бонтон...

Dіctum factum! — Скочи
У куварски стан,
Да му и предочи
Тај живота план;
Сваку зделу нову
Пуни нова сласт,
А гости се зову
Из крчме на част.

Затиме се села
На свој канапе,
А десетак јела
Већ је дошло пре;
Ту ноздрве шкакље
Разних јела нук,
Ту су руке чакље,
Гортан гладни вук.

Уз конфект се једе
Из Земуна сир,
А флаше се реде
Баш к’о да је пир;
Ту се скаче, море,
Чардаш, котиљон,
И урла до зоре:
— Живио наш бонтон!

Њој похвале зује
К’о ловачки рог,
Она радо чује
Такав епилог;
Њега гроза стреса,
Али — шта ће он
Кад је већ до беса
Дош’о тај бонтон!

1858.

Извор

[уреди]
  • Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 222-224


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Боројевић, умро 1872, пре 152 године.