Pokladnica
| Pokladnica Pisac: Nikola Borojević |
Gospoja Persida
Nosi šteher lep,
Kratkoga je vida
Kad ogleda džep;
U crkvu okleva
I na peti zvon,
U glavi joj seva
Da je to bonton.
Muž je boje mrke
Nosi paleto,
Rado suče brke
Kad pun vidi sto,
O lutriji sneva,
Svaku igru zna,
A kod posla zeva
Od teškoga sna.
Ona k njemu došla,
I kaže: — Šarmant,
Okani se posla,
Budi špekulant;
Tek onda ćeš biti
Pravi pevidrug,
Dobro jesti, piti
I — steći na dug.
Pet-šest sjajnih soba,
Ložu i batar,
I što garderoba
Zahteva k’o čar;
Od knjiga je kohbuh
Najznatniji list,
Kad postane trbuh
Ober-moralist.
A to sve bez novca
Može lako bit
Otkako i bokca
Nadimlje kredit;
Veksla mu je kuma,
Moda kompanjon, —
To ti je sva suma
Sadašnjeg bonton...
Dіctum factum! — Skoči
U kuvarski stan,
Da mu i predoči
Taj života plan;
Svaku zdelu novu
Puni nova slast,
A gosti se zovu
Iz krčme na čast.
Zatime se sela
Na svoj kanape,
A desetak jela
Već je došlo pre;
Tu nozdrve škaklje
Raznih jela nuk,
Tu su ruke čaklje,
Gortan gladni vuk.
Uz konfekt se jede
Iz Zemuna sir,
A flaše se rede
Baš k’o da je pir;
Tu se skače, more,
Čardaš, kotiljon,
I urla do zore:
— Živio naš bonton!
Njoj pohvale zuje
K’o lovački rog,
Ona rado čuje
Takav epilog;
Njega groza stresa,
Ali — šta će on
Kad je već do besa
Doš’o taj bonton!
1858.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 222-224
|