Ожалошћена породица/2

ПРВИ ЧИН

ПОЈАВА II

ПОЈАВА II

ДАНИЦА, ПРЕЂАШЊИ

ДАНИЦА (при њеној појави сви заћуте, размењују само погледе и дају једно другом знак да се пред њом не говори. Даница доноси на служавнику жито и служи их).
СИМКА (још при појави Даничиној гурне лактом Виду, која седи крај ње, и шапће јој): Но, хвала богу, кад су се сетили и да нас послуже.
АГАТОН (прекрсти се, служи се): Бог нека га прости!
ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља!
ВИДА (прекрсти се и служи се).
ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се).
САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио.
ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.) Бог нека га прости!
МИЋА (кад му приђе Даница, он устаје на ноге усхићено): Ко би то рекао, у кући пуној туге и жалости један тако ведар и очаравајући поглед! (Служи се.)
АГАТОН (Даници која служи остале): А овај, да није ваша тетка болесна?
ДАНИЦА: Не, али стара жена, па сам узела да је заменим.
АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се...
СИМКА (вуче га љубоморно за пеш од капута те прекида разговор).
ДАНИЦА (пошто их је све послужила, одлази).

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.