Ožalošćena porodica/2
| ◄ POJAVA I | POJAVA II | POJAVA III ► |
POJAVA II
DANICA, PREĐAŠNjI
DANICA (pri njenoj pojavi svi zaćute, razmenjuju samo poglede i daju jedno drugom znak da se pred njom ne govori. Danica donosi na služavniku žito i služi ih).
SIMKA (još pri pojavi Daničinoj gurne laktom Vidu, koja sedi kraj nje, i šapće joj): No, hvala bogu, kad su se setili i da nas posluže.
AGATON (prekrsti se, služi se): Bog neka ga prosti!
TANASIJE (prekrsti se, služi se): Laka mu bila crna zemlja!
VIDA (prekrsti se i služi se).
GINA (kad je žito došlo pred nju, zaplače se).
SARKA: Bože prija-Gino, ti kao da te je ko najmio.
GINA: Teško mi je! (Prekrsti se, služi se.) Bog neka ga prosti!
MIĆA (kad mu priđe Danica, on ustaje na noge ushićeno): Ko bi to rekao, u kući punoj tuge i žalosti jedan tako vedar i očaravajući pogled! (Služi se.)
AGATON (Danici koja služi ostale): A ovaj, da nije vaša tetka bolesna?
DANICA: Ne, ali stara žena, pa sam uzela da je zamenim.
AGATON: Pa da, vi ste mlađi i, razume se...
SIMKA (vuče ga ljubomorno za peš od kaputa te prekida razgovor).
DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|