Некад и сад!

Некад и сад!
Писац: Матија Бан

* * *

        Некад и сад!

Желио сам некад свјетлост,
     Тихо воде роморење,
     Шух вјетарца, мирис цв'јећа,
     Птичица жуборење;

Желио сам сребро, злато
     И камење оно драго;
     Што год има свијет б'јели,
     Сваку њепост, свако благо.

А све да бих пуном руком
     Њој пред ноге изасуо,
     Свим богаством ј' окитио,
     Свим милинам' обасуо.

А сад? сада мрак ми дајте
     Мрак најгушћи, најстрашнији,
     Дајте грома рик ужасни,
     Дајте тријес најсилнији,

Да ударим њиме свијет,
     Избацим га из стожера,
     Па нек смрвљен с њом заједно
     У вјечни ме бездан стјера.

Извори

Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 54-55, Београд, 1892, Српска краљевска академија.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.