Најљепши јој храм

Најљешпи јој храм
Писац: Матија Бан

* * *

        НАЈЉЕШПИ ЈОЈ ХРАМ

О црквице саздана
     Од мрамора б’јела,
     Гдје у мени најприје
     Љубав се зачела,
И гдје Мара сваке ми
     Божје недјелице
     Кан’ анђелак весело
     Јавља своје лице,
Ох, када бих имао
     Много суха злата,
     Од њега бих сковао
     Сјајна теби врата,
И све бих ти зидове
     Златом обложио,
     А по злату бисером
     Име јој склопио,
Да куд год се обазрем
     Угледам га сјајно,
     К’о на небу плавиме
     Зв’језди лице бајно;
Звона бих ти салио
     У сребро жежено.
     Да разносе ваздухом
     Слатко име њено;
Од драгог бих камена
     Столац исјекао,
     И да на њем’ моли се
     Њој га даровао.
Ну то злато, бисер тај,
     И камење драго
     Вај! у власти н’јесу ми...
     Све м’ у срцу благо.
И у срцу, дјевојко.
     Храм подигох теби;
     Под небес’ма љепшега
     Вјеруј, нашла не би.

Извори

Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 9-10, Београд, 1892, Српска краљевска академија.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.