Напомињање

Напомињање
Писац: Матија Бан

* * *

        НАПОМИЊАЊЕ

Знаш ли, мила, кад си моја била,
   Мени руке око врата вила?

По лицу ме њежно миловала.
   На вјечну се љубав заклињала?

Љубав била, па к'о рјеч и прошла,
   А голема на ме туга дошла;

Из срца ми миље ишчупала,
   Све узоре духа развејала.

Дај ми само један прошли данак,
   Ох, дај ми га, ма био и санак!

Ну шта би ми? санка доста бјеше,
   Сјајне слике све му изумр'јеше.

И већ никад с њима у висине
   Неће моћи мој дух да се вине.

Што је мртво, ко то да оживе?
   То једино у спомену живе.

Спомен тежак к'о камен на груди;
   Ја га носим, ти ми срећна буди.

18/5 1840.

Извори

Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 52-53, Београд, 1892, Српска краљевска академија.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.