Музичке визије
| ←Месечина | Музичке визије Писац: Светислав Стефановић |
Осећање бескрајности→ |
(1-2)
2
Јецају и струје месечеви зраци;
К’о сребрна харфа месечина свира;
Пливају и тону маглени облаци,
К’о акорди пуни кроз царство етира.
Трепте тихе воде, и с чежњом дубина
Упијају у се звукове што жедне,
Дршћући к’о круне воденога крина,
Под дојмом блаженства мистерије једне.
Расклапљу се у сну очаране шкољке;
Издишу површјем, к’о од злата пена –
И с немоћи тихом једне слатке бољке
– Дршће месечина звуцима Шопена.
Извор[уреди]
- Поповић Богдан: Антологија новије српске лирике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 253
|