Осећање бескрајности

Осећање бескрајности Писац: Светислав Стефановић

Осећам на себи ко̂ дах неког света
Ком не знам врела ни конца ни краја,
Однекуд дође као поздрав раја
Ил’ осмех друга што с анђели шета —

Ко̂ мирис неког мистичнога цвета
У копрени тајне коју носи Маја,
Пада по мени ко̂ сен неког сјаја
Далеког ко̂ да би било изван света.

Ипак се све то са мном живо збило
Ко̂ спомен нечег што се страсно снило,
Чуло, гледало очима обема —

А ничег нема и није ни било.
Само на души као сенка дрема,
Од неког света ког можда и нема.

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 195.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светислав Стефановић, умро 1944, пре 80 година.