Месечина (Светислав Стефановић)
| Месечина Писац: Светислав Стефановић |
Небо је мирно, метално и глатко.
По њему кугла месечева клизи
Лако ал’ споро, и у милој низи
Вече је тихо, сребрно и слатко.
Ко̂ магла лака, по језеру пала
И разлила се месечина сива.
А месец — није, него авет жива
По очараној води пливат стала.
Жуборкајући скакућу таласи
На бела бедра јој, ко̂ да је гоне,
А она час на вал, час бега, тоне.
И сребрне јој замршују власи
Несташни вали, а она се не да,
Отима се, брани и од сласти преда.
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 176.
|