Мртви Богови

Извор: Викизворник
Милутин Бојић
Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:



Мртви Богови






Мудрости доста! О, пали смо ниско.

У вечну ноћ нас наше воде зубље,

А чини нам се сунце нам је блиско.

Мремо без свести, тонемо све дубље.


Раскрстили смо са прошлошћу гњилом,

У ноћ зала је погребосмо целу,

Будућност својим љуљушка нас крилом.

Сами у своме грцамо опелу,


А чини нам се то је песма дана,

Песма спасења и живота млада.

Кријемо прошлост с похлепношћу врана,

Грцамо у сну вечних маскарада,


А чини нам се да здерасмо маске.

Разлупали смо богове и горди

Слушамо голих речи празне праске.

И слични дивљој Атилиној хорди,


Жртвенике смо развејали давно.

И сад без вере у магле јесење

Дршћемо бледи и плачемо стравно:

Срушеног храма дави нас камење.


Пустош без искре светлости што плама

Свуд око нас је, а нама се чини

Истине зубља да гори у нама

И да нас води небеској висини.


Зар је већ јесен човекових дана

Посула иње по срцу, затрне

Последњи спомен прошлих великана?

А светлост камо да из магле црне


Води нас Богу? Бога, Бога камо?

Истина ваша и наука нова

Вечито гробље умова је само,

А над њим сјакте Вавилонска слова.


О ја бих радо приче праисконске,

Ја волим бајке: младости су пуне,

У њима јек је трубе јерихонске,

Док ваша срећа по гробљима труне.


Нек' моја срећа сања и на лажи.

Више је волим но науке ваше:

И луду младост моје око тражи,

А најмудрији гробари га плаше.


У дуге, кишне и јесење ноћи

Крај разрушених гледам жртвеника.

Бесциљан живот без вере и моћи

Блуди по магли и грца без крика.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.