Младо Туре и кнез Лазар

Извор: Викизворник
Младо Туре и кнез Лазар
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
208. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




208.

Младо Туре и кнез Лазар


 Вино пије кнез Лазаре
 у бјеломе Дубровнику
 и ш њим пије младо Туре,
 младо Туре јаничарче.
 Говорило младо Туре: 5
 "Так` ти бога, кнез Лазару,
 да лјепу ти љубу љубиш!
 Да је хоћеш мени дати
 једну нојцу за љубовцу,
 ја би теби јунак дао 10
 триест дукат['] из готова
 и јошт би ти јунак дао
 три товара мор[-]скерлета."
 Несрећа му прискочила
 те он даде љубу своју 15
 том Турету једну нојцу,
 једну нојцу за љубовцу
 пак отиде љуби својој.
 Говорио кнез Лазаре:
 "Бог т` убио, љубо моја, 20
 где те виде младо Туре?
 Бог не видио ни тебе!
 Tебе иште младо Туре
 једну нојцу за љубовцу.
 Mени даје младо Туре 25
 триста дукат['] из готова,
 јоште мени Туре даје
 три товара мор[-]скерлета."
 Говорила вјерна љуба:
 "Подај мене, господару, 30
 том Турету што ме иште
 а ти узми, господару,
 што ти даје младо Туре.
 Jедва ће се младо Туре
 до поноћи нагледат['] мене, 35
 а до зоре наспавати,
 ја ћу доћи бјелу двору
 те ћу опет твоја бити."
 Превари се кнез Лазаре
 те он даде љубу своју 40
 и узео триста дукат['],
 триста дукат['] из готова,
 три товара мор-скерлета.
 Кад је сјутра дан свануо,
 телал виче по бјеломе, 45
 по бјеломе Дубровнику:
 "Што се синоћ продавало
 да се јутрос не повраћа."
 Скочио је кнез Лазаре
 те отиде турском двору 50
 и зазивље љубу своју:
 "Хајде дома, љубо моја,
 моји двори затворени,
 чедо ти се уплакало."
 Кнезу љуба говораше: 55
 "Кнез Лазаре, господару,
 ид` од тога бјела двора
 док те н[иј]е Туре видило.
 Нек['] су двори затворени,
 нека плаче чедо моје: 60
 да сам теби ја ваљала,
 не би ме Турком продавао."



Измене[уреди]

бѣломе (јат = је)
лѣпу (јат = је)
и = ј (нојцу)
несрѣћа (јат = е)
е = и (прискочила)
е = је (једну)
вѣр'на (јат = је)
ми = ме
бѣлу (јат = је)
прѣварисе = превари се (јат = е)
хаиди = хајде
сьтворени = затворени
оплакало = уплакало
ѿ = од

Напомене[уреди]

Лирско-епска песма, романса, уз увођење епских имена. Продата љуба (за једну ноћ Турчину) одбија да се врати мужу. Мада се само у овој песми из ЕР спомиње кнез Лазар с неуобичајеном карактеризацијом, варијанта не представља усамљен пример динамичних односа између различитих сегмената традиције и усмених облика. Процеси се испољавају и међу Вуковим записима, где су нпр. и највиђенији епски јунаци (Марко и Милош) именовани током обредне ситуације (на ранилу, Вук, СНП I, 201), као споредни ликови љубавне лирике (Вук, СНП I,572) или лирско-епских стилизација (Вук, СНП I, 745; 761, 762). Уосталом, изван кохерентног тематског круга о Првом косовском боју је и песма с архаичном подлогом о змају љубавнику (Вук, СНП II, 43), док се особен тематски круг формира око Љутице Богдана и новелистичких обрада породичних односа (Вук, СНП I, 722 – 726) или Херцега Стјепана као младожење (Вук, СНП I, 727, 728). Слични процеси продора епског имена у лирску структуру одликују и песму бр. 217.
Варијанте: Вук, СНП I, 725; Вук, СНП V 696; Krstić 1984: H 1, 2, 4 – Muž prodaje ženu (…) Obično je kupi, ne prepoznavši je, brat, a kada sazna ko je, vrati je mužu: 175 и p. v. 127: 614.
Литература: Nedić 1966: 336; Латковић 1975: Деретић 2000: 179.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.