Мејрима/30
| ◄ ПОЈАВА I | ПОЈАВА II | ПОЈАВА III ► |
ПОЈАВА II
АЛИ-ПАША:
Ноћас, Новко, ти ћеш погинути.
Желио бих да ти смрт уштедим,
Па ћу ти је, алаха ми мога,
И уштедјет’ само да ми кажеш
Ко те тајно навео на буну,
Докле она допире у Босни,
И ко су вам главне коловође.
То ми откриј па, вјера ти моја,
Ни влас с главе отпасти ти неће.
НОВКО:
Хвала, пашо, на доброти такој.
Први узрок очајне ми буне
Већ на суду рекох, а то друго
Што ме питаш, све да и постоји,
Да ја за то и знам баш потанко,
Не бих рек’о ни ријечце једне,
Не бих браћу издао, уз живот
Да све благо св’јета поклањаш ми.
Знаш по себи, грђе него сабља
Гријех с’јече и срамота пуста.
Два дни више живљења ил’ мање,
Ефендијо, то нам није ништа,
Али све је душа и поштење.
ФЕИЗ:
А не знаш ли, копилане један,
Да би мог’о на мукама рећи
Што одричеш на питање благо?
НОВКО:
Ти си, беже, досадањи живот
Сав провео његујућ’ тијело,
Па цијениш, судећи по себи,
Да мукама не бих одолио.
Ал’ у мене т’јело кан’ и душа
На зло свако давно привикнуше;
Њих подвргни мукама најжешћим,
Из тог зида ако р’јеч истјераш
То ћеш, беже, и из мојих уста.
АЛИ-ПАША:
Хтједох да те спасем, ну слијеп си
Иди натраг, и очекуј судбу. —
Чусте ли га?! Хај’те и нађите
Међ’ нашима човјека оваког.
Леле, Турци! Падосмо дубоко;
Већ у свачем премаша нас раја.
ФЕИЗ:
На муке га метни да видимо
Је л’ на дјелу к'о на р’јечма јунак.
АЛИ-ПАША:
Нећу, беже; својом мужевношћу
Јоште би нас више постидио.
Погинуће, то је доста. — Зете!
Референце
[уреди]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|