Крвави престо/35
| ◄ Појава прва | Друга појава | Појава трећа ► |
Друга појава
Бодин (дође сам) (помрчина)
БОДИН:
На срцу вампир лежи ми тешки,
У жили крв ми као флегетон;
Мозак ми врије, душа ми дркће,
Ко огње-бичем да јој прети бес.
А ова глава! А ова глава!...
То није глава, већ је котао
Скитачке у ком ноћне вештице
Отровни свој бенђелук кувају ...
Па докле ће још тако да траје?
Докле ћу вући тај тешки јарам
Што глупи људи животом зову?
Или је ваљда голема клетва
На рамена ми какова пала
Скинут’ ни смрт’ што је не може?
Свећеник ми је некада рек'о:
Грешници да ће након живота
У огњаноме горети паклу.
Тај свећеник је омахнуо ме:
Ја већ за жића у паклу горим. —
Знао сам неког лудог мудраца,
Који ме на сва уста учио:
Вештица нема, хавети нема,
А гробови се не отварају...
Мудрац? Срамота? Варалица је!
Свака је реч му гола била лаж. —
Када се поноћ на земљу спусти
И васиона кад сва почива
Санови моји, ти голубови,
Далеко беже од мога срца
Као од гладна несита орла,
Те ја не могу никада да спим.
Н гробови се тавни отворе
И сени из њих уздигну се три
У другом, белом крвавом плашту,
И стану мени чело главе, хај.
Па громко ми загрме у уши,
К'о страшна труба аранђелова
У гробљу што ће мртве да буди.
|