Krvavi presto/35
| ◄ Појава прва | Druga pojava | Појава трећа ► |
Druga pojava
Bodin (dođe sam) (pomrčina)
BODIN:
Na srcu vampir leži mi teški,
U žili krv mi kao flegeton;
Mozak mi vrije, duša mi drkće,
Ko ognje-bičem da joj preti bes.
A ova glava! A ova glava!...
To nije glava, već je kotao
Skitačke u kom noćne veštice
Otrovni svoj benđeluk kuvaju ...
Pa dokle će još tako da traje?
Dokle ću vući taj teški jaram
Što glupi ljudi životom zovu?
Ili je valjda golema kletva
Na ramena mi kakova pala
Skinut’ ni smrt’ što je ne može?
Svećenik mi je nekada rek'o:
Grešnici da će nakon života
U ognjanome goreti paklu.
Taj svećenik je omahnuo me:
Ja već za žića u paklu gorim. —
Znao sam nekog ludog mudraca,
Koji me na sva usta učio:
Veštica nema, haveti nema,
A grobovi se ne otvaraju...
Mudrac? Sramota? Varalica je!
Svaka je reč mu gola bila laž. —
Kada se ponoć na zemlju spusti
I vasiona kad sva počiva
Sanovi moji, ti golubovi,
Daleko beže od moga srca
Kao od gladna nesita orla,
Te ja ne mogu nikada da spim.
N grobovi se tavni otvore
I seni iz njih uzdignu se tri
U drugom, belom krvavom plaštu,
I stanu meni čelo glave, haj.
Pa gromko mi zagrme u uši,
K'o strašna truba aranđelova
U groblju što će mrtve da budi.
|