Краљица Јакинта/43

Краљица Јакинта
Писац: Јован Суботић
ДВАНАЈЕСТИ ПРИЗОР

ДВАНАЈЕСТИ ПРИЗОР

КРАЉИЦА ЈАКИНТА (уђе нагло са хартијом у руци):
Краљу ! Сине! Читај ово писмо,
Доброслав ти о животу ради.
КРАЉИЦА КРУНОСЛАВА (прене и погледи Јакинту, па онда обрати очн на краља).
ЛЕКАР (дигне главу од краља и погледи у краљицу Крунославу):
Краљ је мртав... помоћи му нема.
КРУНОСЛАВА:
Мртав! (Гледи краља.)
Мртав! Ипак би истина!
Доброслав га с животом раотави.
(Падне у несвест).
ЛЕКАР (је прихвати и помоћу других одведе је из собе).
ГЛАС (из народа):
Хајд' да свога осветимо краља!
У манастир!
ДРУГИ ГЛАС:
К Доброславу!
СВИ:
Хајд'мо! (Сви оду.)
ЈАКИНТА (сама. Гледи најпре да л' заиста никог у дворани нема, па онда радостно, гласно).
Умр'о. (Повуче очи са страхом на краља. Тихо.):
Да ли доиста је умр’о?
(Гледи из далека на краља.)
К'о да спава! (Прене.) Мож'да само спава?
(С растећим ужасом.)
Мож’да само лежи у несвести
Па за мало к себи ће опет доћи!
(Пође краљу нагло па опет застане).
Ко да дише!
(Слуша из све снаге и гледи краља: на једаред одскочи награг.)
И очи отвара!
(За себе.)
Сав ми живот смртна гроза попи,
(Брише зној са чела.)
Под живом ми ноге обамреше!
Ако живи ?...
(На једаред јој падне нешто на памет. – Пође нагло краљу.)
Блед к’о и пре; очи
Затворене... машта ме превара...
(Нестои.)
Морам знати шта је, на чему сам...
(Пође одважно краљу па опет застане).
Ноге су ми за под приковлне!
Жив ил’ мртав, ближе му не могу...
(Чује се напољу крика.)
ЈАКИНТА (уплаши се):
Што то народ на тргу се буни?
(Оде прозору.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.