Kraljica Jakinta/43
| ←Jedanajesti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić DVANAJESTI PRIZOR |
Trinajesti prizor→ |
DVANAJESTI PRIZOR
KRALjICA JAKINTA (uđe naglo sa hartijom u ruci):
Kralju ! Sine! Čitaj ovo pismo,
Dobroslav ti o životu radi.
KRALjICA KRUNOSLAVA (prene i pogledi Jakintu, pa onda obrati očn na kralja).
LEKAR (digne glavu od kralja i pogledi u kraljicu Krunoslavu):
Kralj je mrtav... pomoći mu nema.
KRUNOSLAVA:
Mrtav! (Gledi kralja.)
Mrtav! Ipak bi istina!
Dobroslav ga s životom raotavi.
(Padne u nesvest).
LEKAR (je prihvati i pomoću drugih odvede je iz sobe).
GLAS (iz naroda):
Hajd' da svoga osvetimo kralja!
U manastir!
DRUGI GLAS:
K Dobroslavu!
SVI:
Hajd'mo! (Svi odu.)
JAKINTA (sama. Gledi najpre da l' zaista nikog u dvorani nema, pa onda radostno, glasno).
Umr'o. (Povuče oči sa strahom na kralja. Tiho.):
Da li doista je umr’o?
(Gledi iz daleka na kralja.)
K'o da spava! (Prene.) Mož'da samo spava?
(S rastećim užasom.)
Mož’da samo leži u nesvesti
Pa za malo k sebi će opet doći!
(Pođe kralju naglo pa opet zastane).
Ko da diše!
(Sluša iz sve snage i gledi kralja: na jedared odskoči nagrag.)
I oči otvara!
(Za sebe.)
Sav mi život smrtna groza popi,
(Briše znoj sa čela.)
Pod živom mi noge obamreše!
Ako živi ?...
(Na jedared joj padne nešto na pamet. – Pođe naglo kralju.)
Bled k’o i pre; oči
Zatvorene... mašta me prevara...
(Nestoi.)
Moram znati šta je, na čemu sam...
(Pođe odvažno kralju pa opet zastane).
Noge su mi za pod prikovlne!
Živ il’ mrtav, bliže mu ne mogu...
(Čuje se napolju krika.)
JAKINTA (uplaši se):
Što to narod na trgu se buni?
(Ode prozoru.)
|