Косовска битка (гусларски текст)
Изглед
- Ој Слободо јуначко имање
- Гусле моје моје радовање
- Кад вас чујем себи преко крила
- Глас ми дође дурмиторских вила
- Лаки прсти кад додирну струне
- Глас Лазарев чујем ђе још куне
- Без вашега јека и лелека
- Еј Србин нема ранама лијека
- Од како вас моја рука узе
- Колико сам пута отро сузе
- Спомињући ране рода мога
- Ни сам не би избројити мога
- Иако ме ране рода боле
- Еј запјеваћу кад ме браћа моле
- Еј диже војску на Цара Лазара
- Турски царе Амурат Aгapa
- Син Орканов на Косово хита
- И за војску Лазареву пита
- Командују војскама истока
- Муратова два сина висока
- Бајазита јаничари пазе
- Сува трава куда они газе
- Ејуб води акинџије љуте
- Који пале сијеку и муте
- Мурат води везире и паше
- А за њима по Азије јаше
- Да Србима зада већу муку
- Води Мурат туку и манџуку
- Еј српска војска из Крушевца креће
- Прати цара мртве ратне среће
- Језди Лазар испод часног крста
- Носи своје небо на три прста
- Дан му види очи суза пуне
- Жури Лазар Косову и куне
- Ко не дошо у бој на Косово
- За пресвето име Исусово
- И с народом јуначки не пође
- За слободу златну да се бије
- Еј сузе своје ђеце нека пије
- Ко не дошо од српског племена
- Капала му рђа са шљемена
- Стидио се мајчиног млијека
- Од људи се крио довијека
- Ко утече из светога боја
- Траг му клала вјечно суза моја
- Кад сјекнуше Лазареве клетве
- Царски себри оставише жетве
- Подиже се мотика и кука
- Неко јаше коња неко вука
- Први себри што велможе хране
- Потекоше да слободу бране
- Вуци вију гавранови грачу
- И ђедови с унуцима крачу
- Да Косово костима бијеле
- Ђе ће царство сабље да дијеле
- Еј све честито на Косово оде
- Часни себри и часне војводе
- Све се мушко на оружје диже
- И Лазару на Косово стиже
- Злу ноћ прије Видовога дана
- Еј да бој бије и допада рана
- Кад на конак српска војска паде
- На мекане косовске ливаде
- Конак даље од Новог Пазара
- Бојна свита бану код Лазара
- Уза ноћни лахор са глечера
- Поче клета Косовска вечера
- Дрхтала је Лазарева рука
- Од погледа Милоша и Вука
- Док здравицу бесјеђаше своју
- Челницима у Косовском боју
- Рече да ће пехар оном дати
- За ког зборе да ће га издати
- А кад пружи вино Обилићу
- Милош баци пехар Бранковићу
- И љутито цар Лазару рече
- Ако буде живих сјутра вече
- Виђеће се ко је издајица
- Ко клеветник а ко узданица
- Царска ријеч као сабља реже
- О издаји другом збори кнеже
- Када ми је било седам љета
- Ову сабљу која Вуку смета
- Својом ми је руком даровао
- Силни што је силно царовао
- Сабља моја од силног Душана
- Сто пута је крваво кушана
- Вид бијели сјутра нека види
- Ај чије сабље Србин да се стиди
- То прогрми Обилић и оде
- За њим горде одоше Војводе
- Лазар отров здравице увиђе
- Кад Косанчић с Топлицом изиђе
- Три војводе с вечере одоше
- У ноћ бојне коње ободоше
- Ај прије сунца Лазар диже војску
- Да је среди за битку косовску
- Прво разви оклопнике царске
- А за њима стријелце себарске
- Па пред славне оклопнике стаде
- Десно крило Југ Богдану даде
- Југовиће прате копља танка
- Копљаника Јуришића Јанка
- Даде Влатку босанску коњицу
- Са њим посла Рељу Крилатицу
- Додаде им Живка од Хомоља
- За њим крену стријела најбоља
- Еј овчар Јанко поведе овчаре
- Са Каблара Овчара и Шаре
- Да поможу оклопнике тешке
- Ко не јаше вука ступа пјешке
- За коњицом хрватскога бана
- Мачоносца Палиже Ивана
- Челник Муса маче војску Зете
- Да арапску коњицу пресрете
- За барјаком из Свете Троноше
- Маче Ђорђе с Цера мачоноше
- Еј Грачаници крену од Звечана
- Мачва иза Игуман Стефана
- Старац Кузун Јањош са истока
- Од Ресаве и златног Тимока
- Пред себрима крену калуђере
- Ој заточнике слободе и Вјере
- Бан Страхињић с Косовцима оде
- Да бој бије крај Ситнице воде
- Кад јекнуше звона са Дечана
- Пусти Лазар у правцу Чечана
- Дукађинце Леке капетана
- Прије кнеза и прије икога
- Крену Милош не пита никога
- Води Милош у панциру борце
- Душанову Гарду Черногорце
- Обилића прати Злопоглеђа
- Мусић Стеван покрива им леђа
- Даде зету Бранковићу Вуку
- Оклопника дванаес хиљада
- Да у сјечу пусти изненада
- Кад најгушће буде и најтеже
- Чекамо те Вуче, рече Кнеже
- Крајимиру вјерноме Војводи
- Даде бојне једеке да води
- Орловићу нареди да пође
- Чим Кнез Радич од Захумља дође
- Од Комова кренуше вукови
- Савише се овчарски лукови
- Засијаше српови и косе
- Орни себри да жању и косе
- Да Косово широко раскосе
- У крваве и црне откосе
- Подигоше копља шаке грубе
- Зајечаше рогови и трубе
- А цар Лазар мач диже високо
- Крст начини и кликну ко соко
- Еј за крст часни витезови красни
- Па загази у сами цик зоре
- У дубоко Муратово море
- Еј кад се прве сударише љесе
- Од судара поље се затресе
- Зајаука земља од копита
- Поче вриска коња и коприта
- Застењаше косовски брегови
- Повише се копља и стегови
- Зарежаше мачеви на ђорде
- Смијешаше зубе двије хорде
- Коњи коње зубима кидају
- Рањеници згажени ридају
- Излијећу ребра из долама
- Ој куда топуз оре и пролама
- Ваде очи убојне стријеле
- Лете ћурци и чалме бијеле
- Гасну очи одсјечених глава
- Мијеша се крв црна и плава
- Срби кличу Турци халакају
- Безглави се трупови јакају
- У очима расутим по пољу
- Ај крст и луна на небу се кољу
- Еј српска тешка оклопница ступа
- Турска лака коњица одступа
- Крв устави сунце на истоку
- Да разгледа кланицу жестоку
- Обрете се клин српске гвардије
- Усред турске срдите ордије
- Пробија се кроз љесе лешева
- У панциру пратња Милошева
- Милош с гардом старих оклопника
- С којом згази Турке код Плочника
- Бану кроз крв до Газиместана
- На копљомет Муратовог стана
- Када Мурат тешки пролом виђе
- Са кургана високога сиђе
- Те на паше и везире виче
- Еј кад из мртвих крвав Милош ниче
- Са ханџаром блиставим ко вода
- Бачен с коња Обилић војвода
- Гази кана виђе оро сури
- Па у њега бистри ханџар сјури
- Па Мурата до грла распори
- Паде Милош кад цара обори
- Турска сабља кад Милоша шину
- Еј душа му се у небеса вину
- И Ловћену полеће у подне
- Из кључева крви благородне
- А кад зачу Бајазит Агара
- Турска сила да оста без цара
- Брзо призва свог Ејуба брата
- Па га срете сабљом иза врата
- Диже круну из очеве крви
- И постаде цар Бајазит Први
- Па халакну резервну коњицу
- На уморну српску оклопницу
- Турске хорде кивне и одморне
- Кидисаше на Србе уморне
- Јаничарске ђорде залајаше
- А вранови пољем заграјаше
- Кад Бајазит муња силу крену
- Виђе Лазар како у том трену
- Поче бијег босанске коњице
- За војводом Влатком пут Дренице
- Тад Лазару клону морна рука
- Па се рањен понада у Вука
- Да резервне оклопнике пусти
- И устави живи стијан густи
- Који обруч око Срба стеже
- Ај залуд чешће погледује кнеже
- Кољу сабље а кољу мачеви
- Сијеку се крици и плачеви
- Оклопници крвави падају
- Још се Срби у Вука надају
- Који бјеше турски роб постао
- Крст издао што је жив остао
- Бране кнеза мотика и кука
- Рањен Лазар прокле зета Вука
- Крвав витез витеза кликује
- Стари Богдан ђецу довикује
- Барјактара Бошка и Дамјана
- Милутина Стефана Јована
- Андријаша Војина Комнена
- И најмлађег нејачка Огњена
- Југовићи крију љуте ране
- Мушки оца и свог цара бране
- Како Српска сабља љуће реже
- Тако Турски обруч јаче стеже
- Под ногама црна крв клобуча
- Траже Срби излаз из обруча
- Бране кнеза од крајина бани
- Шкргућу им мачи коврдани
- Куда коље Муса Арбанаса
- Крвава ће шеница да класа
- Срдит Срђа Злопоглеђа хуче
- Брани кнеза и топузом туче
- Бан Страхињић Турке пресијеца
- Сабљом кривљом од младог мјесеца
- Ај кличе Бошко осам својих Брата
- Отворимо Српском Цару врата
- Свети виде и Богородице
- Како снага једне породице
- Бошко Југов и његова Браћа
- Српску наду из понора враћа
- Тешки Алат по мртвима гаца
- Пјену и крв преко себе баца
- Из ноздрва Југовином дува
- Господара од сабаља чува
- Пред копљима слијеже курјачки
- По њем Бошко полего момачки
- Крсташ му се по Косову вије
- Јаничаре разгони и бије
- Сја челенка плавокосог војна
- У руци му бљеска сабља бојна
- Плаве очи сијеку страхотом
- Плаче небо за мушком љепотом
- Над којом се ваздуги дан врти
- Црно око љубоморне смрти
- Мусић Стеван сијече и пјева
- За Крст Часни ђецо Васојева
- Крилатица Реља од Пазара
- Ћера турске ђорде од Лазара
- Пресијеца чалме сабља танка
- Из деснице Јуришића Јанка
- Турски јаук допире до Меке
- Од топуза капетана Леке
- Овчар Јанко стријелама бира
- Златне чалме паша и везира
- Брани вјерни Крајимир једеке
- Јаничаре збија у јендеке
- Цркавају коњи под Лазаром
- Бије кнеже крвавом гадаром
- Крсташ барјак Павла Орловића
- Бране копља Јанка Јуришића
- Кроз крв себри до појаса газе
- И Лазара од Татара пазе
- Гледа Лазар преко црних шума
- Ишчекује Радича од Хума
- Задња капља српске наде кану
- Кад у сјечу доста позно бану
- Као вихор од облака града
- Под командом Облачића Рада
- Три хиљаде лаких коњаника
- Да избаве кнеза мученика
- Ај поче сјећи јањичаре љуте
- Крчи Раде до Лазара путе
- Но узалуд и сјеча и треска
- Залуд капља у мору пијеска
- Мало бјеше уз Лазара руку
- Да надкољу Туку и Манџуку
- Залуд себри и жању и косе
- Коло српске среће расуло се
- На заласку Видовога дана
- Крв источи Србима из рана
- Турци љуће црн обруч стегоше
- Најљепши се откоси слегоше
- Јуначкога српскога цвијета
- Красни момци овога свијета
- Паде српског царства крута међа
- Ђе погибе Срђа Злопоглеђа
- Када крсташ Орловићу клону
- У крв Јанко Јуришић потону
- Кад се сруши Живко од Хомоља
- Зајецаше звона с богомоља
- Поче земља крвава да јеца
- Што падају уз очеве ђеца
- Поред сина Топлице Милана
- Еј паде лауш Косанчић Ивана
- Још се један красташ пољем вије
- С Бошком брата ни једнога није
- Без браће му коњи пролијећу
- Соколови братски надлијећу
- Крвав барјак у Бошковој руци
- Арлаучу азијатски вуци
- Још се нада сили да одоли
- Кличе браћу брани живот голи
- Тешки камен у срце му сиђе
- Кад без браће осам коња виђе
- Без Дамјана кад виђе Зеленка
- Полеће му са перјем челенка
- Па се просу дуга коса плава
- По очима рањенога лава
- Братско срце у јунаку свисну
- Кад Огњенов крвав соко писну
- Ал још једном ко без крила соко
- Ај српски барјак подиже високо
- Сунце у крв кад поче да пада
- Виђе Југа међу девет нада
- Југовића пао бор до бора
- Око мртвог борја мртва гора
- Дан крвавог ока гледа с Кома
- Тешки полог Југовића дома
- Крваве се сузе још циједе
- Старцу Југу са браде сиједе
- Изнад дјеце мртве руке шири
- Отац што се са смрћу не мири
- Крилатица Реља кад погину
- Још Страхињић бјеше на ђогину
- А кад њега крај Ситнице воде
- Дохватише жедне турске ђорде
- Те се мртав пови преко коња
- Српска сабља сијевну потоња
- Пошто прими Бајазит Агара
- Часну главу славнога Лазара
- Он с Косова Једрену пожури
- Кад никоше косовски божури
- Црвеније од срца цвијеће
- То је земља заждила свијеће
- Јунацима којима и сада
- Змај Обилић за облаком влада
- Еј сваког љета кад божур исцвијета
- Милош слази и Косовом шета
- С јунацима без мане и страха
- Што с Косова кроз облаке праха
- С Обилићем са крваве њиве
- Отидоше да вјечито живе
- У пјесмама које крај ватара
- Ај поју струне Српскије Гуслара