Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/25
ТРЕЋИ ЧИН
Дворана на горњен спрату куле. У њу се улази степеницама које избијају кроз под уз леви зид. Излаз степеника ограђен је дрвеном балустрадом. На задњем зиду висока, двокрилна врата, кроз која се излази на балкон који опасује целу кулу и који стражару служи за осматраље. Та су врата затворена а, кад се буду отворила, сагледаће се далека брда и под кулом понор над којим се она узноси. Од деснога зида дворане, па ка средини, испружен лежи одар, са мртвим кнезом, застрт сав црном чохом и по њему кнежев мач, шлем и оклоп. Уз зид, више главе, два масивна свећњака од туча и у њима горе воштанице. Камени зидови дворане украшени су разноликим оружјем, оклопима и стрелама као и трофејима задобивеним у великим борбама које је Кроја водила.
I
КНЕГИЊА, ГОСПАВА
КНЕГИЊА (Клечи на поду наслоњена чела на одар. Она је у дубокој црнини и расплетене косе. Тужбалицу казује тронутим гласом, ал' ипак одмерено и мирно):
Црн се облак небом вије,
Мој облаче!
Под облаком сунце трне,
Сунце моје!
Из облака муња сикће,
Светла муњо!
И жаоком земљу жеже,
Туго моја!
Грми небо без милости,
Јаде тешки!
Цвили земља без обране,
Мој браничу!
И раствара недра своја,
Рано љута!
Те гробови у њу тону,
Гробе светли!
Да се прошлост дубље скрије,
Дане бели!
Грех с пороком пир пирује,
Пир крвави!
Победом се мржња кити,
Авај нама!
Кроја задње часе броји,
Славо њена!
Коб је у њу гнездо свила,
Кобни дане!
Мач јуначки пребио се,
Маче светли!
Мртав соко свио крила,
Мој соколе!
Смрт је славу загрлила,
Славо наша!
А умукла песма славе,
Песма моја!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|