Kneginja od Tribala (drama u tri čina)/25
TREĆI ČIN
Dvorana na gornjen spratu kule. U nju se ulazi stepenicama koje izbijaju kroz pod uz levi zid. Izlaz stepenika ograđen je drvenom balustradom. Na zadnjem zidu visoka, dvokrilna vrata, kroz koja se izlazi na balkon koji opasuje celu kulu i koji stražaru služi za osmatralje. Ta su vrata zatvorena a, kad se budu otvorila, sagledaće se daleka brda i pod kulom ponor nad kojim se ona uznosi. Od desnoga zida dvorane, pa ka sredini, ispružen leži odar, sa mrtvim knezom, zastrt sav crnom čohom i po njemu knežev mač, šlem i oklop. Uz zid, više glave, dva masivna svećnjaka od tuča i u njima gore voštanice. Kameni zidovi dvorane ukrašeni su raznolikim oružjem, oklopima i strelama kao i trofejima zadobivenim u velikim borbama koje je Kroja vodila.
I
KNEGINjA, GOSPAVA
KNEGINjA (Kleči na podu naslonjena čela na odar. Ona je u dubokoj crnini i raspletene kose. Tužbalicu kazuje tronutim glasom, al' ipak odmereno i mirno):
Crn se oblak nebom vije,
Moj oblače!
Pod oblakom sunce trne,
Sunce moje!
Iz oblaka munja sikće,
Svetla munjo!
I žaokom zemlju žeže,
Tugo moja!
Grmi nebo bez milosti,
Jade teški!
Cvili zemlja bez obrane,
Moj braniču!
I rastvara nedra svoja,
Rano ljuta!
Te grobovi u nju tonu,
Grobe svetli!
Da se prošlost dublje skrije,
Dane beli!
Greh s porokom pir piruje,
Pir krvavi!
Pobedom se mržnja kiti,
Avaj nama!
Kroja zadnje čase broji,
Slavo njena!
Kob je u nju gnezdo svila,
Kobni dane!
Mač junački prebio se,
Mače svetli!
Mrtav soko svio krila,
Moj sokole!
Smrt je slavu zagrlila,
Slavo naša!
A umukla pesma slave,
Pesma moja!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|