Кајица Радоња и змај-деспот Вук

←Љуто туже по Л’јевну дјевојке

Кајица Радоња и змај-деспот Вук Писац: Народна песма Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама

Ах, дјевојко, зелена јагодо→

83. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић

---

83.
Кајица Радоња и змај-деспот Вук

0001 Вино пије тријест мартолозах
0002 у лијепу шер[у] Смедереву
0003 међ['] њима је Каица Радоња.
0004 К њима иде старац Бали беже
0005 пак говори старац Бали беже:
0006 „Драга дјецо, триест мартолоза,
0007 није ли мајка родила јунака
0008 јал['] сестрица браца одржала
0009 који би ме синко данас послушао
0010 да отиде до планине Врушке,
0011 до лијепа Сријема земље равне,
0012 до табора краља Матијаша,
0013 до шатора Змај деспота Вука,
0014 да огледа сина Ајдар бега,
0015 би му дао три товара блага.“
0016 Сви јунаци ником поникоше
0017 црној земљи очи оборише
0018 и у црну земљу погледаше.
0019 Не пониче Каица Радоња
0020 не пониче, већ јунак покличе
0021 пак јунаку стаде говорити:
0022 „Бали беже, стари господине,
0023 ето је мајка родила јунака.
0024 Ал['] залуду је мајка родила
0025 кад јунаку добра коња неима
0026 који б' отишао до Сријема равна,
0027 до лијепе до Врушке планине,
0028 до табора краља Матијаша
0029 г[о]с[поди]на краља будимскога,
0030 до шатора Змај деспота Вука.
0031 Већ дај ми, беже, Шару бедевију
0032 коју си ми, беже, куповао
0033 прико мора у Шаму бијелу
0034 за три стотине златни дукатах,
0035 којано је Шарца ождребила,
0036 добра коња Краљевићу Марку,
0037 и Брњицу коња деспотова,
0038 љуте змије Змај деспота Вука.
0039 Ја ћу ићи равному Сријему
0040 до табора краља Матијаша
0041 [а] ти дај ми, беже, Шару бедевију
0042 која може Саву припливати
0043 и овамо и опет онамо
0044 и на себи принести јунака
0045 и јуначко свијетло оружје
0046 што јунаку ваља и требује.“
0047 Кад је чуо стари Бали беже,
0048 пригорио Шару бедевију
0049 прама сина, млада Ајдар бега.
0050 Деветора врата отворио
0051 док изведе Шару бедевију.
0052 На њу се пење Каица Радоња,
0053 на њу се пење, а руку уфаћа:
0054 „Тако ми, беже, соли и хлеба,
0055 невјере ти [у]чинити нећу.“
0056 Пак удара Шару мамузама
0057 пак отиде граду Београду
0058 пређе Саву на балук пазару
0059 пак се маши равнога Сријема
0060 пак отиде у краљеву војску.
0061 Јаше Шару по војсци краљевој,
0062 јаше соко Каица Радоња.
0063 Угледа га дјете Ајдар беже
0064 испод бјела Вукова шатора.
0065 Проли сузе дјете Ајдар беже
0066 ал['] га пита Змај деспоте Вуче:
0067 „Што је теби, дјете Ајдар беже,
0068 која ти је голема невоља
0069 те рониш сузе низ бијело лице?“
0070 “Како нећу, господару драги,
0071 гди ја гледам доброга катану
0072 гдино јаше Шару по табору
0073 ал['] ју добро познати не могу
0074 ал['] ми се чини, господару драги,
0075 да је Шара родитеља мога,
0076 мога оца старог Бали бега.“
0077 Ал['] му вели Змај деспоте Вуче:
0078 „Узми, синко, буздован позлаћен
0079 те ти шетај по краљевој војсци
0080 те ти гледај Шару бедевију
0081 је ли Шара родитеља твога.“
0082 Узе дјете буздован позлаћен
0083 пак отиде у краљеву војску,
0084 паке нађе на Шари катану,
0085 паке пита на Шари катану:
0086 „Тако ти бога, крајински катано,
0087 откуда си, од кога ли града,
0088 откуд ти Шара родитеља мога?“
0089 А кад чуо Каица Радоња,
0090 онда узе дјете Ајдар бега
0091 он га узе те за се посади
0092 трипут га је пасом припасао
0093 а четврти од сабље кајасом
0094 да га како вјетар не замане
0095 пак удари Шару мамузама
0096 пак одлети прико Сријема равна.
0097 Ал га види Змај деспоте Вуче
0098 пак узи[м]а Брњу коња свога
0099 паке тјера Каицу Радоњу
0100 о[д]мах га курвић састигао.
0101 А кад види Шара бедевија
0102 да ју стиже велики Брњица,
0103 стаде Шара хитар скок скакати;
0104 три аршина скаче у висину,
0105 а дванаист даље у дуљину
0106 пак долети граду Београду,
0107 паке спрека у Саву скочила.
0108 А не смеде велики Брњица,
0109 он не смеде у Саву да скочи
0110 веће Брња на преку остао.
0111 Да и вели Змај деспоте Вуче:
0112 „Јао курво, Каица Радоња,
0113 није ми жао роба Ајдар бега,
0114 већ ми је жао златна буздована“.

---

Интервенције

Пино = Вино
е = је (пије)
лѣпу (јат = ије)
рь = ру (шеру)
т = д (Смедереву)
ћ = ђ (међ)
н = њ (њима)
бега = беже
дѣт'цо (јат = је) = дјецо
ѿдержала = одржала
кои = који
срѣма (јат = ије)
зем'лю равну = земље равне
i= и (Матијаша)
с = з и = ј (Змај)
деспоте = деспота
цер'ну = црну
юна'ко = јунаку
за люду = залуду
гсна = господина
прѣко (јат = и? е?)
щ = жд (ождребила)
ю = ја
свѣт'ло (јат = ије)
прѣгориѡ (јат = е? и?)
невѣре (јат = је)
ч = ш (маши)
дѣте (јат = је)
изь пѡд = испод
бѣла (јат = ије)
пусдоань, пустоань = буздован
і = ј (шетај)
ѿца = оца
ѿ = од
краiнски = крајински (можда: крањски?)
з = с (пасом)
вѣтар (јат = је)
узиа (узја?) = узима
бер'ну = Брњу
тѣра (јат = је)
омах = одмах
л = љ (дуљину)
спрѣка (јат = е)
смѣде (јат = е)

Коментар

Епска песма. Бали-бегов заточник, Кајица Радоња одлази у табор краља Матијаша да ослободи беговог сина. Тражи само Шару бедевију, која је ождребила Шарца и Брњицу Змај Огњеног Вука. Отима младог Ајдар-бега и Вуков буздован. За њим креће деспот Вук, али не може да га стигне.
Овај епски подвиг необично је повезао различита сећања на историјске личности из 15. века. Симетрично се постављају пасивни противнички парови предводника/владара (Бали-бег : краљ Матијаш) и витезова у њиховој служби (Кајица Радоња : Змај Огњени Вук). Уочљив је такође и различит степен историчности ових јунака. Епске биографије краља Матијаша и Змај Огњеног Вука су на различите начине одолеле током векова. Певање о Кајици је временом редуковано до удеса најлепшег и најбољег Ђурђевог војводе (Вук, СНП II, 81), док непознати певач као његовог господара именује Бали-бега, тј. "познатог турског јунака из 15. века Алибега, потоњег Ђерзелеза“ (Krnjević, 1986: 123).
Песме о Ђерзелез Алији у ЕР: 59, 83. Nedić 1966: 335.
Песме о војводи Кајици у ЕР: 83, 188 (стих 15). Nedić 1966: 336
Песме о краљу Матијашу из ЕР: Песме о Вуку Мандушићу из ЕР: 53 (последњи стих), 59, 73, 75, 83, 178. Nedić 1966: 338.
Варијанте: Богишић, 38; Вук, СНП III, 25; Krstić 1984: N 1, 8, 11 – Bekstvo iz ropstva – razno: 291
Прештампано: Сувајџић 1998: 143-145 и 201, бр. 52.
Литература: Schmaus 1953: 231-233; Nedić 1966: 335; Пешикан-Љуштановић 2002: 13-15, 142-156, 247; Пешикан-Љуштановић 2007: 171

Извори

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.