- Quant l'aura doussa...
- Quant l'aura doussa s'amarzis
- E·l fuelha chai de sul verjan
- E l'auzelh chanjan lor latis,
- Et ieu de sai sospir e chan
- D'Amor que·m te lassat e pres,
- Qu'ieu anc no l'agui en poder.
- Las! qu'ieu d'Amor non ai conquis
- Mas cant lo trebalh e l'afan,
- Ni res tant greu no·s covertis
- Com fai so qu'ieu vau deziran!
- Ni tal enveja no·m fai res
- Cum fai so qu'ieu non posc aver.
- Per una joja m'esbaudis
- Fina, qu'anc re non amiey tan!
- Quan suy ab lieys si m'esbahis
- Qu'ieu no·ill sai dire mon talan,
- E quan m'en vauc, vejaire m'es
- Que tot perda·l sen e·l saber.
- Tota la genser qu'anc hom vis
- Encontra lieys no pretz un guan!
- Quan totz lo segles brunezis,
- Delai on ylh es si resplan.
- Dieu prejarai qu'ancar l'ades
- O que la vej'anar jazer.
- Totz trassalh e bran et fremis
- Per s'Amor, durmen o velhan.
- Tal paor ai qu'ieu mesfalhis
- No m'aus pessar cum la deman,
- Mas servir l'ai dos ans o tres,
- E pueys ben leu sabra·n lo ver.
- Ni muer ni viu ni no guaris,
- Ni mal no·m sent e si l'ai gran,
- Quar de s'Amor no suy devis,
- Non sai si ja l'aurai ni quan,
- Qu'en lieys es tota la merces
- 'Que·m pot sorzer o decazer.
- Bel m'es quant ilh m'enfolhetis
- E·m fai badar e·n vau muzan!
- De leis m'es bel si m'escarnis
- O·m gaba dereir'o denan,
- Qu'apres lo mal me venra bes
- Be leu, s'a lieys ven a plazer.
- S'elha no·m vol, volgra moris
- Lo dia que·m pres a coman!
- Ai, las! tan suavet m'aucis
- Quan de s'Amor me fetz semblan,
- Que tornat m'a en tal deves
- Que nuill' autra no vuelh vezer.
- Totz cossiros m'en esjauzis,
- Car s'ieu la dopti o la blan,
- Per lieys serai o fals o fis,
- O drechuriers o ples d'enjan,
- O totz vilas o totz cortes,
- O trebalhos o de lezer.
- Mas, cui que plass'o cui que pes,
- Elha·m pot, si·s vol, retener.
- Cercamons ditz: greu er cortes
- Hom qui d'Amor se desesper.
|
- Кад благ лахор...
- Кад благ лахор горак бива
- и лист с гране пада нежан
- и стане птица песма жива
- и ја уздишем и певам
- јер ме Амор веза и сви
- над којим ја немам моћ.
- Вај! Амор јад и зла сива
- остави ми - као гневан;
- најтеже је дохватљива
- ствар она о којој сневам;
- дражи су ми, но други сви
- сни које сним и дан и ноћ.
- Разведри ме једна чиста
- радост - толико волим њу;
- уз њу сам, кад она приста,
- тако да све је к'о у сну;
- кад пођем, реч не лечи жар
- јер моје занеме усне.
- С њом нијдна није иста
- дама, када појави се ту;
- и тад од ње све заблиста
- кад мрак свије земљу сву.
- Дао Бог да је такнем бар
- ил' гледам је пре нег усне.
- Сав дрхтим и од те мрем
- љубави, спио ил' бдео
- Зауставим се блед и нем
- дрхтећ кад бих зборит хтео;
- служићу ја два лета, три
- и истину ћу тако знат.
- Нит мрем нит живим у том свем,
- тако сам болом свијен цео
- ту љубав слабо судит смем
- ко зна кад њен ћу скинут вео -
- она сву милост у се скри
- што може дат ми мир ил' рат.
- Волим кад ме чини лудим
- и да трем и хватам зјала
- због ње волим да се трудим
- мада зло ме напаст знала
- јер после зла слутим срећу
- од ње, ако то њој годи.
- Жели л' умрећу међутим
- драге воље, од тих зала;
- ај! још смртну рану ћутим
- што с љубављу ми дала
- да никада тежит нећу
- из тог затвора слободи!
- Спрам ње брижан сам и смеран:
- док је плашим се и служим
- због ње бићу лош и веран
- крив и с поштовањем дужним
- и прост и веома учтив
- и пун нереда и склада.
- Ал' она све то докучив
- може ме задржат сада
- Церкамон зна: тешко учтив
- тај је што с Амора јада.
|
