ПРОЛОГ
ВУЛКАН, ВЕНЕРЕ, КУПИДО
Прикажива се спила од Киклопа
ВУЛКАН:
Устав'те се, уставите
с вашијем ковом, моји љубјени,
прико воде валовите
ма Венере греде к мени.
Син Купидо греде шњоме, 5
потреба их тешка води;
одавна их није са мноме
било у спилах овиј ех оди.
Ако срџбе зле њихове
не буду они уставили, 10
што су женам све мужове
оди поклат учинили,
од деснице моје веће,
да без љуби знам остати,
у наприједа ниједне не ће 15
како и досле службе имати.
Ја ћу коват њима стрíле,
да од свуд, гди год сунце грије
објестоват људи силе,
кад потребе таке није; 20
а да од Лемна оток ови,
гди највеће ми словемо,
своја оружја свим богови
без пристанка гди кујемо,
сам остане без љубави, 25
и да у њему није никога,
ме божанство да прослави,
ни да имена части мога?
Ну се к мени приближају;
нека чујем, што ће ријети? 30
Ну ако се веће кају
они од своје непамети.
ВЕНЕРЕ:
Прем како су наше жеље,
ми смо тебе замјерили,
о придраго ме весеље, 35
у огńеној овој спили.
ВУЛКАН:
Ко весеље? драгос која?
Не ћ' ме веће приварити;
пођи Марта бога од боја
бесједами тијем ловити. 40
Ако у предње биће своје
не повратиш оток ови,
не ишти веће друштво моје,
нит ме војном твојијем зови.
ВЕНЕРЕ:
Теј бесједе твоје кажу, 45
да си гњиван ти на мене,
и да имаш другу дражу,
с којом трајеш дни љувене.
ВУЛКАН:
Ко ти радиш проћ разлогу
у Мартову бити крилу, 50
на исти начин и ја могу
обљубити другу вилу.
КУПИДО:
Не би мајка Марта знала,
да му оружја ти не кујеш;
тијем се узроком шњим састала, 55
ти је шњиме садружујеш.
ВУЛКАН:
С оружјем ковати умијем и мреже,
у њима хитати љувене лупеже.
Мајка се ну твоја тијем не ће хвалити;
и ја ћу наћ, која мене ће љубити. 60
ВЕНЕРЕ:
Ако ти си бог љувени,
и од љубави ја божица,
ка је друга мој љубјени,
ван ја, твоја вјереница?
Љубав и огањ стоје у једно, 65
и међу њим није боја,
тијем је слично и праведно,
да си ти мој, а ја твоја.
Не рвимо се ми ријечима,
нег настојмо са свијем дјелим, 70
да се вриједнијем витезима
оток ови наш насели.
ВУЛКАН:
Кад је така тва пожуда,
и кад то си намислила,
сад си слатка ма разблуда, 75
сад ми си управ драга и мила.
КУПИДО:
Твојијем се бесједам вас, мајко ма, придо,
други ће међу вам бит родјен Купидо;
синку ина ну дјела иштите ви тему,
ер мојијех ја стријела не подах вик њему. 80
ВУЛКАН:
Ну ми реци, ма љубјена,
ке находиш ти начине,
без људскога да племена
ови оток не погине?
Ер немиле ове жене, 85
које у њему сад бораве,
толи врло расрчене
на све мушке јесу главе,
да одкли су сви колици
поклани у њих људи били, 90
божанственој твојој дици
ки се нијесу поклонили,
смислит у глави не могу човика,
ни мушке љубави, гди је женска сва дика;
и нетом при крају поморца упазе, 95
с оружјем ступају све, да га поразе.
ВЕНЕРЕ:
Врлину ћу ту њихову
и немилог ја снижити,
и горушту љубав нову
у њих срца поставити, 100
да која је најгњевнија
и најврлије сад памети,
та ће бити најмилија,
и у љубави сва горјети
За то славнијех витезова 105
оди греде скуп избрани,
да се по њим земља ова
људскијем родом сва настани.
Зградили су они од скора
плав, која се Арго зове, 110
да плахога буду мора
силне укротит њом валове.
Путим прије не по знаним
она морске вале броди,
к државами иностраним, 115
гди се златни рун находи.
Војевода је збора овога
вриједни Јазон племенити,
ки Пелије дунда свога
гре заповијед испунити. 120
Ке противе, које труде
с друзим својијем избранима
прије нег срећу ту добуде,
млад краљевић поднијет има!
Од вјетáра бога Еола 125
за то ја сам умолила,
да учини мора охола
већма нег су игда била.
Не могући с тега узрока
трпјет гњива валовита, 130
на крајине шега отока
плав је дошла гласовита,
и много ће проћ времена,
прем како су ме пожуде,
докле вода расрчена 135
опета се смирит буде.
Тим храбрене заточнике,
покли овако вријеме имамо,
пустијем диклам љубовнике,
о љубјени мој, подамо. 140
Ти Купиду мому сину
оштре и јаке згради стријеле,
с кијем ће снизит њих врлину,
људску дружбу нека желе,
највећега тер сред боја 145
међу собом ки завргу,
да оружја силна своја
придобита на тле вргу,
и што је женам приличније,
и за што их вас свијет цијени, 150
свака од њих нека бије
с дразијем својијем бој љувени.
КРАЉ:
Тријеба је, драга ма, да буде
тај бој с прва међу нами,
толико ме пун разблуде 155
твој медени говор смами.
О крепости моје миле,
гвоздоловци једнокасти,
наредјене кујте стриле
супроћ женској охоласти. 160
Купидо ће вам казати,
вјешто дијете дјелу тому,
какве имате њих ковати,
за угодит срцу мому.
Са свом моћи, са свом снагом 165
послужити настојте ме,
у колико с мојом драгом
ја починем кратко вријеме.
КУПИДО:
Пођи мајко ма љубјена,
ја ћу ћаћка одмијенити, 170
страх ме да ћеш измрчена
без мрчила данас бити.
