Пређи на садржај

Из Дневника

Извор: Викизворник
Из Дневника
Писац: Милета Јакшић




* * *


        
ИЗ ДНЕВНИКА

Некол’ко лепих фебруарских дана,
Кад на пригревак људи измиле —
(У хладу још сe бели слана:
Ноћи су ведре и студене биле) —
Излазио сам сунцу да се подам...

Са јужне стране крај црквеног зида
Ту стојим или полагано ходам...

Са мном, оставив пукотине, рупе,
Зимња склоништа, зачкољице своје,
И оне, муве, на сунце се купе
Из мемле, мрака и плесни;
Миле по зиду ил’, буновне стоје —
још смо ко слепи, болни, траповесни...

Пригрева сунце, млак ветар ћарлија...

Кокоши оне што на сунцу леже,
Те муве овде мисле сад што и ја —
Нас једно исто осећање веже:
Заједно смо се на окупу нашли
На једном месту звер, инсект и птица,
Сви смо на благи пригревак изашли
Сунчева деца — једна породица.


Извор

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 3
  • Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 69


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.