Изјава пуковника Бранислава Пантића о Михаиловићевој одлуци да преговара с Немцима
Одлука је донета у Мишићевој кући у Струганику. У доношењу одлуке учествовали су: пуковници Драгољуб Михаиловић, Бранислав Пантић и Драгиша Васић (није био тада пуковник?); потпуковник Драгослав Павловић; мајор Александар Мишић и капетан Ненад Митровић ... О потреби преговора није било речи. Спорно је било: са киме треба разговарати, да ли са Немцима или са Недићем? После дуже дискусије већина се сложила да треба преговарати са Недићем. Овоме се одсудно успротивио Дража и мајор Мишић. Његов закључак по овом питању био је изражен речима:
'Кад је ситуација таква да морам да преговарам, онда ћу да преговарам са непријатељем. На то ме овлашћује и медународно ратно право. Уосталом, шта ми можемо да добијемо од Недића? Све што нама треба, оружје и муниција, Недић мора тражити од Немаца.
Јер овде нису у питању мале количине. Зашто ићи посредно, кад можемо непосредно?'
Његово одсудно држање, по овом питању, однело је превагу...
Исто тако било је спорно питање да ли да се о преговорима обавести Недић. После краће дискусије, а пошто сам ја изложио да капетан г. др Матл налази да Недића треба обавестити, донета је одлука да се тако и учини... После дуже дискусије сложили смо се да Немцима треба поставити ове захтеве:
1. — Моја акција има се посматрати искључиво као борба противу комунизма. А како је та борба у непосредном интересу и Немаца, потребно је да се мојим оружаним одредима остави слобода акције и да се они, свим средствима, помогну.
2. — Спремни смо да кооперишемо у свакој борби противу комунизма коју би изводиле немачке оружане снаге.
3. — Како су за борбу против комунизма потребна средства и то, да ми се из немачког ратног плена, за први моменат, стави на расположење:
— 20.000 пушака
— 200 митраљеза
— 2.000 пушкомитраљеза
— 100 лаких бацача
— 100.000 ручних бомби;
— муниција: 500 метака на пушку; 2.000 метака на митраљез и пушкониитраљез и по 100 бомби на сваки бацач.
Целокупно наоружање, по врстама, да буде истог модела и калибра.
— 20.000 југословенских војничких униформи.
— 20.000 пари војничких ципела.
4. — Да се немачки гарнизони повуку из свих насељених места у Србији остављајући само неопходно потребне снаге у Београду и Нишу.
5. — Стога да се укине конитрибуција и свака реквизиција. Преостале немачке снаге да се издржавају сопственим средствима.
6. — Целокупно обезбеђење свих комуникација и објеката поверити мојим одредима. Ја гарантујем њихову сигурност и безбедност.
7. — Да се обустави свако даље гоњење припадника 'ДМ'.
8. — Да се из затвора и концентрационих логора одмах пусте на слободу припадници 'ДМ', а ја се обавезујем, да ћу пустити на слободу све заробљене немачке војнике.
9. — Пројектованом састанку треба да присуствују: пуковници Драгољуб Михаиловић и Бранислав Пантић, мајор Александар Мишић и капетан Ненад Митровић...
Извор
[уреди]- „Mihailović traži pomoć od okupatora”. Nikola Milovanović: Draža Mihailović, (knjiga 1), Beograd, Rad, 1984.