Закон о парламентарном надзору у области одбране и безбједности

Извор: Викизворник


ЗАКОН О ПАРЛАМЕНТАРНОМ НАДЗОРУ

У ОБЛАСТИ ОДБРАНЕ И БЕЗБЈЕДНОСТИ

I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 1.

Овим законом уређује се предмет и обим парламантарног надзора органа и институција у области одбране и безбједности, састав, надлежности, задаци и начин рада Одбора за одбрану и безбједност (у даљем тексту: Одбор), однос Одбора према Народној скупштини Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина), Влади Републике Српске, министарствима и другим органима, институцијама, организацијама и појединцима.

Члан 2.

Парламентарни надзор на основу овог закона, а у име Народне скупштине, врши Одбор за одбрану и безбједност, који формира Народна скупштина.

Члан 3.

Одбор врши парламентарни надзор Министарства одбране и Војске Републике Српске, свих њихових органа и организационих јединица, Министарства унутрашњих послова и других организација и агенција које дјелују самостално или у саставу других министарстава и баве се пословима из области одбране и безбједности.

Одбор може вршити парламентарни надзор и других институција, органа и организација, изузев судова и тужилаштава, чије су активности у вези са радом и активностима органа и институција наведених у ставу 1.

Одбор може покренути одређена питања и спровести парламентарни надзор органа и институција из става 1. и 2. самоиницијативно, на приједлог предсједника или чланова Одбора, на приједлог Народне скупштине, или других републичких институција и других органа, организација и појединаца.

Члан 4.

Парламентарни надзор у области одбране и безбједности подразумијева могућност упознавања са свим информацијама и доступност свих докумената, под условима прописаним законом, везаним за рад и активности органа и институција из члана 3. став 1. и 2. те, остваривање непосредног увида у активности које спроводе ови органи и институције, од стране чланова Одбора.

Парламентарни надзор укључује и парламентарну истрагу и саслушање пред Одбором.

У спровођењу парламентарне истраге, Одбор остварује сарадњу са Службом за ревизију јавног сектора, инспекцијским органима и другим надлежним органима, може користити њихове редовне извјештаје или тражити да обаве додатне контроле и прибаве додатне информације о предмету парламентарног надзора.

Саслушање, односно свједочење пред Одбором, организује се у циљу добијања нових релевантних информација о предмету парламентарног надзора, које ће допринијети ефикаснијем закључивању и доношењу ставова Одбора.

Члан 5.

Парламентарни надзор обавља се континуирано у току године, према плану који доноси Одбор и ванредно према потреби, на основу иницијатива других субјеката, или због ванредних догађаја.

Предмет редовног парламентарног надзора су институције и органи наведени у члану 3. став 1., те њихова активност као и активност свих њихових организационих јединица и дијелова на читавој територији Републике Српске.

Активност других органа и институција, изузев судства и тужилаштва, предмет су парламентарног надзора само дјелимично, у мјери колико су у вези са радом и активностима органа и институција из члана 3. став 1.

Члан 6.

Одбор кроз парламентарни надзор редовно остварује увид у рад органа и институција, врши праћење и контролу њиховог рада, односно процјењује да ли су активности надзираних субјеката из члана 3., став 1. овог закона, у складу са уставом, законом и подзаконским прописима, те да ли се кроз активност ових органа остварује планирана политика Народне скупштине, штите и поштују основна људска права и слободе.

У случајевима кад добије информацију или процијени да активности органа или понашање појединаца из органа одбране и безбједности није у складу са законом, те да се крши усвојени кодекс професионалног понашања, може покренути парламентарну истрагу и организовати јавно или затворено саслушање пред Одбором. У случају да је о томе покренут судски или други поступак код надлежних органа, Одбор може тражити извјештај од надлежних органа о резултатима спроведеног поступка.

Са резултатима до којих дође у остваривању парламентарног надзора, Одбор упознаје Народну скупштину и друге органе и институције, може покренути различите иницијативе, што укључује и приједлоге за утврђивање одговорности и смјену одговорних лица у органима који се баве пословима одбране и безбједности.

Члан 7.

Обавеза је републичких и других органа, институција, организација и појединаца да сарађују са Одбором.

Влада, надлежна министарства, организације и агенције из члана 3., став 1. и 2. овог закона, инспекцијске службе и други органи управе, друге организације, појединци запослени у тим организацијама, као и лица која су у вези са радом и активностима тих институција, дужни су да члановима Одбора омогуће информације и увид у документе и обезбиједе све услове за провођење задатака парламентарног надзора одређених законом.

Предмет парламентарне истраге коју води Одбор, може бити свако лице без обзира на имунитет којим располаже и функцију коју обавља.

Ниједно лице не може се изузети обавезе свједочења пред Одбором.

Члан 8.

Чланови Одбора, други присутни на сједницама Одбора и друга лица која учествују у парламентарном надзору, праћењу и контроли органа и институција, обавезни су чувати тајне податке са којима су се упознали, односно добили их у току рада, односно у контакту са радом Одбора.

Чланови Одбора и друга лица из претходног става, потписују писмену изјаву, којом се обавезују на чување тајних података до којих дођу у току рада и у вези са пословима Одбора. Текст изјаве утврђује се Пословником о раду Одбора.

Степен тајности докумената, који су предмет рада Одбора или чланова Одбора, утврђују органи и институције који су креатори докумената. Степен тајности докумената које издаје Одбор, одређује предсједник Одбора, у складу са законом.

II ОСНИВАЊЕ, САСТАВ И НАЧИН РАДА ОДБОРА[уреди]

Члан 9.

Одбор оснива Народна скупштина.

Одбор је састављен и ради у складу са законом, Пословником Народне скупштине и Пословником о раду Одбора, који доноси Одбор.

Начин рада Одбора и вођење активности парламентарног надзора, праћења и контроле, регулише се овим законом, Пословником Народне скупштине и Пословником о раду Одбора.

Члан 10.

Одбор има 7 чланова бираних из различитих парламентарних странака, коалиција и реда независних кандидата. Из реда једне странке не може се бирати више од два члана Одбора. При избору овог одбора водиће се рачуна о националној заступљености, тако да у Одбору мора бити заступљен најмање један представник свих конститутивних народа.

Предсједника, замјеника и чланове Одбора бира Народна скупштина на приједлог Комисије за избор и именовање. Уколико је предсједник Одбора изабран из реда посланика скупштинске већине, замјеник се бира из реда посланика опозиције, или обрнуто.

Замјеник предсједника Одбора мијења предсједника у његовом одсуству.

За чланове Одбора не могу се бирати лица која су кривично кажњавана, као ни активна војна лица, службеници и функционери у органима одбране и безбједности.

Одбор може да ради и доноси одлуке, ако је на сједници Одбора присутно више од половине чланова.

Пуноважним се сматрају одлуке, за које је гласало више од половине чланова Одбора.

Одсутног члана Одбора не може замијенити други посланик.

Члан 11.

Сједнице Одбора могу бити затворене или отворене за јавност. Тајност података о којим расправља Одбор и оправданост потреба њихове заштите утичу на начин рада сједнице Одбора.

У позиву за сједницу Одбора, предсједник Одбора утврђује карактер сједнице.

Одбор може у току сједнице Одбора, процјењујући између потребе заштите тајности података о којима се расправља и потребе за упознавањем јавности о актуелним питањима рада органа и институција одбране и безбједности, промијенити карактер сједнице и одлучити да сједница или дио сједнице буде затворен, односно отворен за јавност.

Одбор редовно информише јавност о својим активностима.

Ставове и закључке одбора, Народној скупштини и јавности, износи предсједник Одбора или друго лице, овлаштено од стране Одбора.

Сваки члан Одбора може у јавности изнијети своје издвојено мишљење.

Члан 12.

У циљу добијања информација, непосредног увида у одређене активности или праћења рада органа и институција у области одбране и безбједности, Одбор по потреби, може да формира овлаштене групе за извршење тих задатака.

Овлаштене групе од три члана се формирају за тачно утврђену активност, са прецизним мандатом, из реда чланова Одбора, уз заступљеност представника странака на власти и опозиције, већином гласова чланова Одбора. За потребе овлаштених група, Одбор може ангажовати стручна и техничка лица.

Одбор разматра извјештаје овлаштених група, одређује се према њима, усваја их или захтијева додатне информације, те покреће одговарајуће активности на основу усвојених извјештаја.

III НАДЛЕЖНОСТИ И ЗАДАЦИ ОДБОРА[уреди]

Члан 13.

Одбор за одбрану и безбједност има сљедећа овлаштења и задатке:

- Прати активности институција и органа у области одбране и безбједности у Републици Српској у циљу увида у остваривање зацртане политике у овим областима, те може тражити да доставе информације о активностима и предузетим мјерама по било којем питању из њиховог домена рада,
- Разматра годишње програме рада Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, о њима заузима ставове,
- Разматра извјештаје о раду Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова два пута годишње, према потреби и чешће, те препоручује Народној скупштини заузимање ставова којима ће се усмјеравати одређене активности ових институција,
- Даје приједлоге, мишљења и сугестије на буџет Републике Српске у области одбране и унутрашњих послова у свим фазама његове израде, у фази припремања, пројектовања, јавне расправе и доношења у складу са дефинисаним фискалним ограничењима од стране надлежних органа,
- Квартално прима информације и разматра извршење буџета Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, заузима ставове, врши истраге у случају одступања, те према потреби информише Народну скупштину,
- Разматра законе из области одбране и безбједности, даје препоруке и примједбе на законске пројекте,
- Одбор по потреби разматра и даје препоруке и примједбе и на подзаконске акте које доносе органи и институције из члана 3. став 1. и 2. овог закона,
- Прати и остварује увид у активности организација и агенција које се баве пословима из области одбране и безбједности, а дјелују организационо ван ресорних министарстава одбране и унутрашњих послова, разматра њихове годишње извјештаје о раду, даје препоруке Народној скупштини,
- Разматра питања и даје мишљење и препоруке надлежним органима у вези организације и попуне Војске Републике Српске, Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, других организација и агенција из члана 3. став 1., те плата и материјалног статуса професионалног кадра запосленог у тим институцијама,
- Разматра стање, заузима ставове и даје препоруке Народној скупштини, Влади Републике Српске и другим органима које се односе на питања опремања, снабдијевања и обучавања Војске Републике Српске, према стандардима утврђеним од стране надлежних тијела,
- Разматра кадровска питања у ВРС, Министраству одбране и Министарству унутрашњих послова, организацијама и агенцијама које се баве пословима у области одбране и безбједности, даје своје препоруке и мишљења на унапређења, именовања и постављења:
- војних лица на дужност генерала и пуковника у ВРС и Министарству одбране,
- војних лица и цивила на дужности помоћника министра у Министарству одбране,
- директора полиције и лица која се именују на дужности начелника управа у Министарству унутрашњих послова,
- лица у чин генерала полиције,
- лица на дужности руководилаца организација и агенција које се баве пословима из области одбране и безбједности.
- Разматра приједлоге и даје мишљења на приједлоге органа Републике Српске за постављење војних лица и цивила на најодговорније дужности у институцијама одбране и безбједности на државном нивоу, као и за војно-дипломатска представништва Босне и Херцеговине у иностранству,
- Разматра питања и прати организацију, опремање и одржавање резервног састава ВРС, према датим стандардима и утврђеној политици,
- Разматра информације и прати активности извршења војне обавезе, посебно обучавања за одбрану у центрима за обуку и активности на остваривању права за цивилну службу,
- Разматра информације и прати ангажовање ВРС у помоћи цивилним органима у Републици Српској, у циљу отклањања посљедица природних и других катастрофа,
- Разматра извјештаје главног ревизора за ревизију јавног сектора о финансијском пословању Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова, заузима ставове и прати активности надлежних органа по тим извјештајима, по потреби покреће парламентарну истрагу,
- Разматра стање у области извршења кривичних дјела, те прати резултате Министарства унутрашњих послова у борби против криминала, заузима о томе ставове, према потреби води парламентарну истрагу и даје препоруке Народној скупштини и другим органима,
- Иницира доношење докумената којима се утврђује кодекс професионалног понашања војске и полиције, посебно сукоб интереса у овим областима, те прати и остварује увид у поштовање кодекса професионалног понашања,
- Расправља о информацијама и иницијативама добијеним од појединаца, органа и организација која се односе на активности и документе органа из области одбране и безбједности,
- Разматра и истражује случајеве кршења људских права од стране органа и институција одбране и безбједности или појединаца запослених у тим институцијама, остварује сарадњу са другим скупштинским тијелима, инспекцијским и другим органима,
- Обавјештава Народну скупштину и друге органе Републике Српске о запажањима до којих дође у праћењу рада институција и органа Републике Српске у области одбране и безбједности, те осигурава да о тим питањима буде упозната најшира јавност у Републици,
- Може да разматра и друга питања из надлежности ентитета у области одбране и безбједности и предлаже иницијативе Народној скупштини и другим органима и институцијама,
- Контролише и прати спровођење закључака Народне скупштине, као и других органа и институција којим се налаже поступање органима и институцијама у области одбране и безбједности, о томе заузима ставове и обавјештава Народну скупштину,
- Остварује сарадњу са надлежном комисијом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, те комисијама Парламента Федерације Босне и Херцеговине, по питањима остваривања безбједносне политике и остваривања улоге парламената у демократској контроли оружаних снага и институција безбједности, у складу са законом.

IV ПРОВОЂЕЊЕ ПАРЛАМЕНТАРНОГ НАДЗОРА[уреди]

Члан 14.

Одбор, до почетка календарске године, доноси годишњи план парламентарног надзора.

Годишњи план парламентарног надзора садржи конкретне задатке и активности Одбора, рокове за њихово извршење, те обавезе органа и институција у области одбране и унутрашњих послова, које су дужни пружити информације и сарађивати у извршавању задатака.

Годишњи план парламентарног надзора, Одбор доставља Министарству одбране и Министарству унутрашњих послова, организацијама и агенцијама из члана 3. став 1., а према потреби и другим органима и институцијама.

Члан 15.

Одбор је овлаштен и може предузети активности парламентарног надзора и мимо годишњег плана парламентарног надзора.

Ванредна активност парламентарног надзора Одбора мимо годишњег плана може бити:

- захтјев органима и институцијама из области одбране и безбједности да доставе информацију и извјештај по одређеном питању,
- да овлаштена група Одбора посјети органе и институције одбране и безбједности, оствари увид у документе, обави разговор са лицима која раде на одређеним питањима,
- да Одбор организује и изврши ширу парламентарну истрагу или јавно или затворено саслушање пред Одбором по одређеним питањима.

Ванредне активности парламентарног надзора, Одбор може покренути самоиницијативно, на основу информација или по иницијативи појединаца, органа или институција.

Одлука о покретању ванредних активности парламентарног надзора, након расправе на Одбору, доноси се већином гласова чланова Одбора.

Иницијатива Народне скупштине, за обављање ванредног парламентарног надзора, је обавезујућа за Одбор.

Члан 16.

Годишњим планом парламентарног надзора утврђују се тежишне активности у раду Одбора, те обавеза иступања пред Одбором министра одбране и министра унутрашњих послова.

Приликом расправе о плановима рада и извјештајима о раду органа, расправа о буџету и кадровским приједлозима пред Одбором, иступају министар одбране и министар унутрашњих послова, подносе образложења докумената и приједлога и дужни су одговарати на питања чланова Одбора.

Члан 17.

Органи и институције из члана 3., став 1. дужни су редовно обавјештавати Одбор о питањима из домена свога рада, без обзира да ли су та питања предвиђена годишњим планом парламентарног надзора.

Органи и институције из члана 3. став 1. о ванредним догађајима који нису планирани као предмет парламентарног надзора, одмах обавјештавају предсједника Одбора и могу тражити хитну сједницу Одбора, на којој би поднијели детаљан извјештај.

Ванредни догађаји, у смислу претходног става, подразумијевају догађаје, радње и стања који се нису планирали и нису се могли предвидјети унапријед, а усљед којих је дошло до поремећаја у функционисању органа и институција одбране и безбједности или су они функционисали отежано или је дошло до нарушавања редовног стања безбједности, што је за посљедицу имало губитке живота људи или материјална разарања.

Предсједник Одбора дужан је заказати сједницу Одбора по ванредном догађају, најкасније 3 дана, од добијања информације од надлежних органа.

Члан 18.

Запослени у органима и институцијама из члана 3. став 1 и 2. дужни су, на захтјев Одбора, учествовати на сједници Одбора и на истој, из домена овлаштења која произилазе из њиховог радног мјеста или положаја, давати обавјештења и одговарати на питања чланова Обора.

Запослени из претходног става, не може ускратити одговоре на питања чланова Одбора, сем у случајевима предвиђеним Законом о кривичном поступку, члан 147. и 148., на које има право да се позове.

Члан 19.

Запослени из члана 18. става 1. овог закона, могу тражити да свједоче пред Одбором самоиницијативно о стварима и питањима из надлежности Одбора, у случајевима кад сматрају да је у органима и институцијама из члана 3. овог закона дошло до незаконитости, а са којима Одбор није упознат.

Након сагледавања иницијативе, Одбор одлучује, да ли ће ова лица свједочити пред Одбором.

Одбор мора осигурати тајност идентитета запосленог. Идентитет оваквих лица сматра се службеном тајном.

V ОДНОСИ СА ДРУГИМ ОРГАНИМА, ОРГАНИЗАЦИЈАМА И ПРЕМА ИНИЦИЈАТИВАМА ПОЈЕДИНАЦА[уреди]

Члан 20.

Републички органи, управни органи, органи локалних заједница, правна лица и носиоци јавних овлаштења, који нису предмет парламентарног надзора, дужни су Одбору на његов захтјев, давати податке и документе који се односе на надлежност и задатке Одбора, те истом омогућити преглед документације, ако то није у супротности са законом који уређује чување личних података. Ова обавеза вриједи за све податке и документе, без обзира из којег извора и са којом намјером и гдје их је орган прикупио.

На захтјев Одбора, запослени у органима из претходног става, дужан је учествовати на састанку Одбора и одговарати на питања чланова Одбора у вези података и докумената из претходног става. Запослени може ускратити одговор члановима Одбора, само у случају ако се позове на право ослобађања обавезе свједочења, према члану 147. и 148. Закон о кривичном поступку.

Одбор је дужан обезбиједити тајност идентитета запосленог из претходног става. Његов идентитет сматра се службеном тајном.

Члан 21.

Сваки појединац или организација може обавијестити Одбор о сумњи у незаконитост у раду органа Министарства одбране, Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова и других организација и агенција из члана 3. став 1. и дати иницијативу за спровођење парламентарног надзора. Таква иницијатива може бити у вези са повредом права подносиоца иницијативе или не.

У случају да Одбор, након расправе, одлучи да прихвати иницијативу, покрене активности, те у поступку парламентарног надзора, у сарадњи са другим надлежним органима, констатује незаконитости које се односе и на повреде права појединца, подносиоца иницијативе, или дође до других резултата, дужан је да подносиоца иницијативе о томе обавијести.

Одбор је дужан заштитити идентитет лица које је пред Одбором покренуло иницијативу за спровођење парламентарног надзора. Идентитет таквог лица сматра се службеном тајном.

Члан 22.

У остваривању парламентарног надзора, Одбор може ангажовати независне стручне институције или експертске тимове.

Помоћ ових институција, Одбор може тражити и у случајевима кад постоји сумња да извјештај надлежних органа није сачињен непристрасно и објективно или да сви релевантни подаци у извјештајима нису изнесени.

VI ИЗВЈЕШТАВАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ[уреди]

Члан 23.

Одбор је дужан, најмање једном годишње, извјештавати Народну скупштину о свом раду и о резултатима парламентарног надзора, праћења и контроле органа и институција у области одбране и безбједности.

Извјештај обухвата ставове и закључке, те препоруке Народној скупштини у вези са надзором.

Члан 24.

Извјештај из претходног члана, може да обухвати и информације о појединим незаконитостима које су утврђене током парламентарног надзора, те и приједлог мјера које треба да предузму надлежни органи.

Члан 25.

Одбор је дужан, на захтјев Народне скупштине, доставити извјештај о парламентарном надзору по ванредним догађајима, као и о парламентарним истрагама које је водио.

Обавеза је Одбора, да информише Народну скупштину о свим парламентарним истрагама, везаним за реализацију буџета Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова.

VII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 26.

Новчаном казном од 500 до 1500 конвертибилних марака, казниће се за прекршај одговрно лице у органима и институцијама из члана 3. став 1. и 2. у случају ако:

- не достави информацију на захтјев Одбора или не достави у траженом року,
- не дозволи члановима Одбора или овлаштене групе Одбора, да остваре увид у документе, активности или не омогући доступност изворима информација који се од њих траже,
- не обавијести Одбор о ванредном догађају, у складу са чланом 17. овог закона.

Истом казном, казниће се физичко лице које одбије, на позив Одбора, да свједочи пред Одбором или одбије да дā изјаву пред овлаштеном групом, формираном од стране Одбора.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ[уреди]

Члан 27.

Одбор ће донијети Пословник о раду Одбора најкасније у року 3 мјесеца, након ступања на снагу овог закона.

Члан 28.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске”.


Број: 01-132/05
7. марта 2005. године
Бања Лука


Предсједник
Народне скупштине,
Душан Стојичић, с. р.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 25/05