Жорж Данден/5
ПОЈАВА V
Господин од Сотанвила, Клитандар, Жорж Данден.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Господине, да ли Ви мене познајете?
КЛИТАНДАР:
Не, колико се сећам.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Моје је име барон од Сотанвила.
КЛИТАНДАР:
То ми је врло мило.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Моје име је познато на двору. У својим младим годинама имао сам част да се истакнем међу првима у последњој одбрани у Нансију.
ДАНДЕН:
То је врло лепо.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Мој отац, Жан – Жил од Сотанвила, господине, доживео је срећу да лично узме учешће у славној опсади Монтобана.
КЛИТАНДАР:
То ме необично радује.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Један од мојих предака, Бертран од Сотанвила, био је толико уважен у своје доба да је добио допуштење да прода све што има и оде преко мора.
КЛИТАНДАР:
То радо чујем.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Мени је достављено, господине, да Ви волите једну младу госпођу и да облећете око ње, а она је моја кћи, и мени је стало до ње као и до овог човека (показује на Дандена) који има част да ми буде зет.
КЛИТАНДАР:
Ко? Ја?
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Да, Ви; и мени је врло драго што сам се нашао са Вама како бих могао, ако допустите, добити од Вас објашњења по тој ствари.
КЛИТАНДАР:
То је нека страшна клевета. Ко Вам је то рекао, господине?
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Неко ко мисли да то добро зна.
КЛИТАНДАР:
Тај неко лаже. Ја сам човек од части. Верујете ли Ви, господине, да сам ја способан за такво једно ниско дело? Зар ја да волом једну младу жену која има част да буде кћи господина барона од Сотанвила? Ја Вас исувише поштујем да бих тако нешто учинио, а одвећ сам Ваш одани слуга. Ма ко да био тај што Вам је рекао, глупак је.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Сад напред, зете!
ДАНДЕН:
Шта?
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
(Жоржу Дандену) Одговорите сад.
ДАНДЕН:
Одговорите сами.
КЛИТАНДАР:
Кад бих само дознао ко је, овим бих га мачем, у Вашем присуству, усред трбуха.
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
(Жоржу Дандену) Доказујте ствар.
ДАНДЕН:
Ствар је потпуно доказана. Онако је како сам ја рекао.
КЛИТАНДАР:
Да није случајно Ваш зет, господине, тај који је?......
Г-ДИН ОД СОТАНВИЛА:
Јесте. Он ми се сам пожалио због тога.
КЛИТАНДАР:
Нека се сматра срећним што припада Вашој породици, иначе бих га сад научио да не преноси такве ствари о неком као ја.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Жан Баптист Поклен Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|