Женидба и удадба/15
- УГЛЕД 4.
(Друга соба)
МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА
ТЕТКА (гледа у карте, које су по асталу разређане):Ево млад момак у кући с мислима и персоном; води венчање у глави. други један црномањаст држи се смртан. (Броји.) Један, два, три, четири, пет, пет, шест, седам, осам, девет, десет - једанаест, дванаест - тринаест, цела истина. Гледај, како се карте крсте; нешто фришко.
МАТИ: Хеј, хеј, кад би то било!
ТЕТКА: Да је поклопим. (Скупи карте и мешајући шапуће.)
МАТИ: И ова је прилика добра, али кад би она била...
ТЕТКА (почем је карте промешала, хукне, пак и да матери, да дигне).
МАТИ (диже): Да Бог да, да буде истина!
ТЕТКА (ређа карте): Тако једанпут код сека Миље, нестала им сребрна кашика. Бацам ја, кашика је у кући. Кад, шта је било: украла слушкиња. (Дигне три карте са стране, па и паказује матери.) Ево, млад момак с венчањем стоји у кући. (Разгледа друге карте.) Цела истина! Ала је овај други смртан; но јошт се нада. (Прстима куца карте по реду.) Венчање зацело; - мала забава. Девојки велика радост, и новци у кући.
МАТИ: То је.
ТЕТКА (скупи карте): Откад ја размећем карте, нису ме ниједанпут превариле.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|