Пређи на садржај

Женидба Милоша Обилића/6

Извор: Викизворник

◄   ПОЈАВА V ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII   ►

ПОЈАВА VI
Равијојла се појави на једној узвисици. Марко и Реља пођу корак-два њојзи и застану.

РАВИЈОЈЛА:

Витеже, пјеваш зар?

МИЛОШ:

Ја желим пјесме твоје
И твога грла чар.

РАВИЈОЈЛА:

Ти мамиш вилин пој?

МИЛОШ:

И слатки гласак твој!

РАВИЈОЈЛА:

Над зеленим вилистаном
Кад овлада мрачна ноћ,
Ожарена зв’јездом сјајном,
Вилинска се шири моћ.
Маја пјесма тад се вије
И њезин је чудан чар;
У санку је слатко пије
Витез храбри, млад и стар.

МИЛОШ:

Слатко звони пјесма твоја,
Њом мирише горски цв’јет;
Као санак од покоја
Узвија се њезин л’јет.

РАВИЈОЈЛА:

Дрско кличе пјесма твоја,
Као бура око нас,
Страшно звони стр’јела моја,
Куцнуо је судњи час!
     Чуј, у гори,
     Гдје се ори
С пјесмом мојом усклик твој,
Заграктаће над витезом
Гавранова, црни рој.
(Диже у вис стријелу и пријети.)

МАРКО и РЕЉА:

Шта? Ти пр’јетиш?

МИЛОШ:

Грло твоје
Љепше поје,
Мани срдње љути плам.

РАВИЈОЈЛА:

Ова стр’јела
Љепше пјева,
Она руши дрво, кам!
(Милош хоће да јој пођее. Она напери стријелу.)
Стој!

МАРКО и РЕЉА:

Са стр'јелом, доље!

РАВИЈОЈЛА:

Ево ти дар!
(Откине стријелу. Милош притисне грло и посрне. Марко и Реља прискоче и придржавају га.)

МИЛОШ:

Дубоко згоди!

РАВИЈОЈЛА:

Још пјевај, пој!
Витеже дрски, ево ти дар!

МАРКО и РЕЉА:

И ти га уби?

РАВИЈОЈЛА и ГРАБАНЦИЈАШ:

Ха, ха, ха, ха! (Равијојла пође.)

МАРКО:

У облаке да полетиш,
Стићи ћу те,
У провале сад да слетиш,
Наћи ћу те!
(Потрчи за њом.)

ГРАБАНЦИЈАШ:

Ха, ха, ха, ха, ха! Он вилу вија!

РЕЉА (придржавајући Милоша на кољену):

О, мили побро, шта ово би?

ГРАБАНЦИЈАШ:

Сада ћу поћи за њима и ја.

РЕЉА:

И мртав као да тихо спи!

ГРАБАНЦИЈАШ (с поља се чује силан врисак):

Недајте! Јаох! (Хоће да бјега.)

РЕЉА (га спази):

Ни с мјеста! Стани! — Говори, ко си?

ГРАБАНЦИЈАШ:

Ја? — Ја сам... ено... (показује у шуму).
Он вилу згоди!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.