Жена без срца/3
III
ДР. ЈАКШИЋ са КОЛЕГАМА
Др. ЈАКШИЋ (Др. Перишићу и Стефановићу): Господо колеге, изволите сести! Могли би уз цигарету и по јрдјан коњак. Зар не? Заслужи-ли смо! (Зазвони,Томи који улази споља) Донесите, Томо, по један коњак, а мени уз то и један чај. Осећам потребу за нечим топлим. Ако још ко од господе жели? (Сви одбијају) Дакле, чај само за мене. (Тома одлази) Ипак је то, господо, једна врста победе, оваква операција. Доносе вам на сто несрећника који је већ осуђен на смрт или, као што се то у поезији вели — кога смрт већ држи у наручју, Ви приступате с ножем у руци и погледате се са смрћу очи у очи, као два противника који ће се мало затим ухватити у коштац; забадате нож у тело, проливате крв; закрвавите руке и — стављајући нож, крвав нож, у службу животу а не смрти којој је намењен — ви отимате смрти плен и натерате један природни закон, изражен у смрти, да капитулира пред једним законом човечјега ума, израженим у медицинској науци. У томе лежи, видите, драж оваквога једнога посла који би, иначе, у основи, могао бити и одвратан,
ДР. ПЕРИШИЋ: Да тако говоре све војсковође по добијеној битци!
ДР. ЈАКШИЋ: У позитивној науци, као што је хирургија, нема изгубљених битака.
ДР. СТЕФАНОВИЋ: Зар ни смрт пацијента под ножем?
ДР. ЈАКШИЋ: Смрт пацијента не значи увек губитак битке, бар не ако је болест тачно утврђена, ако је нож у операторовој руци правилно функционисао и ако су све друге околности, које су у вези са операцијом, довољно процењене.
ДР. ПЕРИШИЋ: А ако све то није учињено?
ДР. ЈАКШИЋ: Онда то није наука која је изгубила битку. То је несавесност или незналаштво појединца недостојног да буде свештеник науке.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|